Vojna tematika i sedma umetnost

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Napisano: 10 Dec 2011 17:45

Kruz potvrdio rad na TOP GUN 2

Citat:Tom Cruise told MTV News that he and director Tony Scott “are working on (a Top Gun sequel).”

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Dopuna: 11 Dec 2011 16:50

Jedna nova pucacina. Nekakav vanzemljaci/transformersi fazon

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

"Ми смо из будућности" - српски титл.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 12 Dec 2011 9:00

Uuuuuu hvala čika Zorge,već dugo tražim neki film da pogledam

Dopuna: 14 Dec 2011 14:45

Link za skidanje filma "MIrna karaula (Tikhaya zastava)"
[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Имаш и мој приказ о филму...

• 1Ovo se svidja korisniku: Kibo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Ne znam dal je bilo price o ovom filmu ,malopre odgledao ,fino odradjeno.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ako su grozovye vorota 9,9.rota 10 onda je tikhaja zastava 7.po meni skroz ok film

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A jeste li primjetili da su sva tri na isti kalup,tj.da je priča jaaakooo slična?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ЧЕКИСТА

''Всероссийская чрезвычайная комиссия по борьбе с контрреволюцией и саботажем при СНК РСФСР''. Иза овог типично руски дугог и помпезног имена ''крије се'' вероватно најорганизованија и најмоћнија држава у држави која је икада створена - ЧЕ-КА. Ванредно повереништво (ванредна комисија) је била полу-тајна полиција , ударна песница лењинистичког револуционарног покрета. Први командант јој је био револуционар пољског (!) порекла, Феликс Ђержинскиј. У годинама стабилизације и освајања власти, до потпуног утврђивања на целокупној територији огромне земље, чекисти су ликвидирали незнани, али веома велики број људи - од сто до двеста педесет хиљада. Наравно да та огромна бројка делује као статистичка грешка у односу на покрете маса, жртве и укупно књиговодство смрти у рату који је трајао од 1914. па све до завршетка стране интервенције, али свакако је ужасна. На ''бели терор'' одговорено је ''црвеним'' терором. ЧЕКА је године 1922. трансформисана у Главну политичку управу, а од тада до данас је само мењала имена , форму и методе, али је суштина остала иста - заштита друштвено-државног поретка. Из редова наследника чекиста изникли су врхунски совјетски и руски политичари и то је једно од обележја руског државног поретка.

Ова прича, као делић историје службе која нема пандан у свету (нити се може поредити са сродним агенцијама каква је, рецимо, ЦИА) мора да се зна како би се сагледала величина и значај филма о коме пишем. Невероватно је али и истинито да је филм ''Чекиста'' први који је у целости, именом, темом и садржином посвећен овој служби! ЧЕКУ и њене наследнике (ГПУ, МВД, КГБ, итд) од ''популарности'' и јавног експонирања нису чували само фама и урбане легенде већ и прави, истински страх за који смо много пута констатовали да је најбољи стражар који је измишљен од стране људи.

Филм је заједничко продуцентско дело руских и француских синеаста, а потписује га Александар Рогожин (код нас је приказан његов филм ''Игра''). Шта је интересантно за овај филм? О пословичној прецизности костима, сценографије, реквизите и дијалога не вреди више трошити речи јер се то подразумева. У апсолутно клаустрофобичној атмосфери фабричког подрума чекисти на први поглед трапаво, али уиграно и вешто, рутински ликвидирају своје противнике. Пре тога следи ''суђење'' које се по правилу састоји из две реченице - име и презиме, евентуално кривица. Изјашењење следи одмах - крив, стрељати. Довољно је порекло као сумња. Официр? Крив. Стрељати. Дете племића? Криво. Стрељати. Госпођица која је превила рану ратнику? Крива. Стрељати. Деца, жене, девојчице, попови, официри, бабе, деде, племићи, фукара...Сви пред зид у облику неколико спојених врата. Нема оног немачког индустријског убијања, педатног, чистог и потпуно дехуманизованог, деперсонализованог. Овде жртве журе поред џелата да стану у ред и да то што пре заврше. Неко проклиње, неко се моли, неко тражи још један дим, понеко се и побуни. Понижење је потпуно. Сви се скидају потпуно голи и у тој исусовској ситуацији смрт је још апсурднија. Рађају се голи и умиру (гину) голи. Девојке, старци, бабе, младићи...Лепи и ружни, мршави и дебели, атлетски грађени и рахитични, крвгави: сви стају журећи пред тај зид од врата, као да својом журбом могу да себи олакшају муке и одобровоље џелате. Ликвидације су револверима јер они не заказују, а падови и смрт су до бизарности непоновљиви. Неко поскочи од ударца метка, неко се само смуља као крпа, неко се трза и вришти...Смрт је ту и ништа је не може зауставити.
У центру приче није, како би то површном гледаоцу изгледало, Андреј Павлович Срубов, начелник Чеке. Он је ту да буде један од разлога приче. У центру збивања је њено величанство, госпођа Смрт. Пресуда - ликвидација - уклањање. Као да се цео филм састоји од монотоних, готово досадних, систематичних стрељања. Изгледа као да је редитељ више пута поновио исте секвенце - а није. Све су различите, али је смрт и понижење ликвидације голих људи увек исто - на неки свој чудан, различит начин. Међутим, крај тих секвенци је нешто што овај филм чини уникатним, али и препознатљивим: Руси су изабрали физички тежак начин да уклоне жртве! Извлаче их из подрума и товаре у камион. Зашто тако тешко и компликовано? Могли су да ископају раку и да једним митраљезом то обаве ''елегантно'' и чисто, али не: понижење индивидуалне смрти, као свиње на кланици је нешто што нема цену у психлошком рату. Зато то и јесте терор, а не извршавање правде. Таквих секвенци има у филму ''Катин'' Анджеја Вајде када , такође у подруму, НКВД ликвидира пољске официре а затим их уз неко косо корито извлаче из подрума и бацају у камион. Тешко, заморно али застрашујуће. У више филмова виђене су те мртве гомиле људског меса. Чак и у ''Краљици Марго'', филму из друге епохе, видимо гомиле голих Хугенота. Слика голих, мртвих људи дефинитивно је најјаче оружје психолошког рата.

Без обзира на застрашујуће суморну и једноличну причу, у филму се издваја неколико минијатурних бравура сценаристе и редитеља: мајка која да би спасила сина, пред иследником, док га убеђује, свлачи голу своју кћер и нуди је као сексуални мито; у подруму, неки минут пред ликвидирање, два младића воде интересантну интелектуалну расправу на изванредном француском језику. То , међутим, потраје, све до оног тренутка када их стражар у томе прекине, али такође на одличном француском! Џелати се, после напорног дана, туширају на истом оном месту на коме су пре тога ликвидирали неколико десетина несрећника. Главни јунак на крају полуди, али то му је и божји дар - неће морати да памти све шта је радио и доживео. Једног момента он своме колеги објашњава зашто на овако напоран начин ликвидирају људе. Главни аргумент је што , осим понижења, анонимност смрти, нестајање без трага, највише ломи морал оних који би могли да се нађу на ''суђењу'' код чекиста. То је, у основи тачно. Међутим, он није могао да зна да ће једног дана истина, ипак, испливати и то у облику изванредног филма. Потресног, тешког, апсолутно депримирајућег за гледање, али истинитог у свој својој понижавајућој суровости. Ово је један од филмова који је испунио историјску улогу ове уметности - да буде сведок. Више од њега и не треба тражити.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedan interesantan film

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Prevod

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::ЧЕКИСТА

''Всероссийская чрезвычайная комиссия по борьбе с контрреволюцией и саботажем при СНК РСФСР''. Иза овог типично руски дугог и помпезног имена ''крије се'' вероватно најорганизованија и најмоћнија држава у држави која је икада створена - ЧЕ-КА. Ванредно повереништво (ванредна комисија) је била полу-тајна полиција , ударна песница лењинистичког револуционарног покрета. Први командант јој је био револуционар пољског (!) порекла, Феликс Ђержинскиј. У годинама стабилизације и освајања власти, до потпуног утврђивања на целокупној територији огромне земље, чекисти су ликвидирали незнани, али веома велики број људи - од сто до двеста педесет хиљада. Наравно да та огромна бројка делује као статистичка грешка у односу на покрете маса, жртве и укупно књиговодство смрти у рату који је трајао од 1914. па све до завршетка стране интервенције, али свакако је ужасна. На ''бели терор'' одговорено је ''црвеним'' терором. ЧЕКА је године 1922. трансформисана у Главну политичку управу, а од тада до данас је само мењала имена , форму и методе, али је суштина остала иста - заштита друштвено-државног поретка. Из редова наследника чекиста изникли су врхунски совјетски и руски политичари и то је једно од обележја руског државног поретка.

Ова прича, као делић историје службе која нема пандан у свету (нити се може поредити са сродним агенцијама каква је, рецимо, ЦИА) мора да се зна како би се сагледала величина и значај филма о коме пишем. Невероватно је али и истинито да је филм ''Чекиста'' први који је у целости, именом, темом и садржином посвећен овој служби! ЧЕКУ и њене наследнике (ГПУ, МВД, КГБ, итд) од ''популарности'' и јавног експонирања нису чували само фама и урбане легенде већ и прави, истински страх за који смо много пута констатовали да је најбољи стражар који је измишљен од стране људи.

Филм је заједничко продуцентско дело руских и француских синеаста, а потписује га Александар Рогожин (код нас је приказан његов филм ''Игра''). Шта је интересантно за овај филм? О пословичној прецизности костима, сценографије, реквизите и дијалога не вреди више трошити речи јер се то подразумева. У апсолутно клаустрофобичној атмосфери фабричког подрума чекисти на први поглед трапаво, али уиграно и вешто, рутински ликвидирају своје противнике. Пре тога следи ''суђење'' које се по правилу састоји из две реченице - име и презиме, евентуално кривица. Изјашењење следи одмах - крив, стрељати. Довољно је порекло као сумња. Официр? Крив. Стрељати. Дете племића? Криво. Стрељати. Госпођица која је превила рану ратнику? Крива. Стрељати. Деца, жене, девојчице, попови, официри, бабе, деде, племићи, фукара...Сви пред зид у облику неколико спојених врата. Нема оног немачког индустријског убијања, педатног, чистог и потпуно дехуманизованог, деперсонализованог. Овде жртве журе поред џелата да стану у ред и да то што пре заврше. Неко проклиње, неко се моли, неко тражи још један дим, понеко се и побуни. Понижење је потпуно. Сви се скидају потпуно голи и у тој исусовској ситуацији смрт је још апсурднија. Рађају се голи и умиру (гину) голи. Девојке, старци, бабе, младићи...Лепи и ружни, мршави и дебели, атлетски грађени и рахитични, крвгави: сви стају журећи пред тај зид од врата, као да својом журбом могу да себи олакшају муке и одобровоље џелате. Ликвидације су револверима јер они не заказују, а падови и смрт су до бизарности непоновљиви. Неко поскочи од ударца метка, неко се само смуља као крпа, неко се трза и вришти...Смрт је ту и ништа је не може зауставити.
У центру приче није, како би то површном гледаоцу изгледало, Андреј Павлович Срубов, начелник Чеке. Он је ту да буде један од разлога приче. У центру збивања је њено величанство, госпођа Смрт. Пресуда - ликвидација - уклањање. Као да се цео филм састоји од монотоних, готово досадних, систематичних стрељања. Изгледа као да је редитељ више пута поновио исте секвенце - а није. Све су различите, али је смрт и понижење ликвидације голих људи увек исто - на неки свој чудан, различит начин. Међутим, крај тих секвенци је нешто што овај филм чини уникатним, али и препознатљивим: Руси су изабрали физички тежак начин да уклоне жртве! Извлаче их из подрума и товаре у камион. Зашто тако тешко и компликовано? Могли су да ископају раку и да једним митраљезом то обаве ''елегантно'' и чисто, али не: понижење индивидуалне смрти, као свиње на кланици је нешто што нема цену у психлошком рату. Зато то и јесте терор, а не извршавање правде. Таквих секвенци има у филму ''Катин'' Анджеја Вајде када , такође у подруму, НКВД ликвидира пољске официре а затим их уз неко косо корито извлаче из подрума и бацају у камион. Тешко, заморно али застрашујуће. У више филмова виђене су те мртве гомиле људског меса. Чак и у ''Краљици Марго'', филму из друге епохе, видимо гомиле голих Хугенота. Слика голих, мртвих људи дефинитивно је најјаче оружје психолошког рата.

Без обзира на застрашујуће суморну и једноличну причу, у филму се издваја неколико минијатурних бравура сценаристе и редитеља: мајка која да би спасила сина, пред иследником, док га убеђује, свлачи голу своју кћер и нуди је као сексуални мито; у подруму, неки минут пред ликвидирање, два младића воде интересантну интелектуалну расправу на изванредном француском језику. То , међутим, потраје, све до оног тренутка када их стражар у томе прекине, али такође на одличном француском! Џелати се, после напорног дана, туширају на истом оном месту на коме су пре тога ликвидирали неколико десетина несрећника. Главни јунак на крају полуди, али то му је и божји дар - неће морати да памти све шта је радио и доживео. Једног момента он своме колеги објашњава зашто на овако напоран начин ликвидирају људе. Главни аргумент је што , осим понижења, анонимност смрти, нестајање без трага, највише ломи морал оних који би могли да се нађу на ''суђењу'' код чекиста. То је, у основи тачно. Међутим, он није могао да зна да ће једног дана истина, ипак, испливати и то у облику изванредног филма. Потресног, тешког, апсолутно депримирајућег за гледање, али истинитог у свој својој понижавајућој суровости. Ово је један од филмова који је испунио историјску улогу ове уметности - да буде сведок. Више од њега и не треба тражити.

Odgledao sam film.
zaista hrabro napisan i napravljen.

medjutim zadržao bih se na jednoj od tih bravura a koja mi je možda naj interesantnija. Ide serija kratkih ispitivanja, - načeknik ČEKE ima ispred sebe peščani sat za kuvanje jaja. Toliko traje ispitivanje. U sred serije momentalnih osuda na smrt dolazi jedan zarobljeni beli artiljerijski oficir.
Nakon imena i prezimena sledi:
- Vi ste bili komandant baterije?
- Da.
- Doborovoljno ste bili u borbi?
- Da.
- Bili ste u tom i tom boju?
- Da.
Vaša baterija je dejstvovala?
- Da.
- Pogledajte kako ste mene zakačili šrapnelom tamo! kaže načelnik i s aosmehom na licu mu pokaže ožiljak na vratu.
- Žao mi je.
- Slobodni ste.
- Molim?
Slobodni ste. Niste na spisku, s aosmehom kaže načelnik.