offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26176
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Das Boot. Kratko, jasno i zloslutno. Do pojave kosmičkih brodova i plovila na atomski pogon podmornice su bile najkompliovaniji , najsloženiji i najmističniji proizvod ljudskih ruku, namenjen (uglavnom) ratovanju. Podmorničari su bili i ostali svet za sebe, sa svojim pravilima, običajima, navikama. To stvarno ne može da bude svako. Interesatno je da filmova o podmornicama i nema toliko mnogo, koliko bi se moglo očekivati s obzirom na to da je reč o izvanredno ubojnom sredstvu , rizicima i šteti koje ono može da napravi, atraktivnim bitkama i presudnoj ulozi. Kao da su svi bežali od te klaustrofobične sredine, gotovo sugerišući gledaocima da dole, duboko pod vodom, i nema bog zna šta interesantno da se vidi i doživi. Tesno, smrdljivo, deprimirajuće...i stvarno opasno. Nisu dovoljni samo neprijatelji da je pošalju na dno ; podmornica, kao i svaki drugi brod, ima protiv sebe medijum u kome se nalazi – more. I podmornica može da potone, kao sve drugo što je čovek smislio da bi se kretao dvema trećinama Zemljine kugle.
Apsolutni rekorder u filmskom svetu je , sasvim sigurno, literarni predložak fantastičnog sadržaja ( i kvaliteta) – ‘’20.000 milja pod morem’’. Koliko sam uspeo da izbrojim i koliko pamtim, bar deset ekranizacija (od kojih jedna i Volta Diznija) direktno su inspirisane životom i idejama kapetana Nema i nadahnute njegovim motom ‘’Mobilis in mobili’’. Pokretan u pokretnom. Drugi sadržaji, podvizi bezbrojnih podmorničara tokom Prvog i Drugog svetskog rata ostajali su u senci gigantskih kopnenih ili pomorskih bitaka. Kao da producenti nisu imali volje ili računa da se pozabave ovim usamljenim rantnicima, na samoj granici mistike i frustracije. U midvejskoj bici mnogo su bili atraktivniji nosači aviona, a podmornice su te koje su naoružane srazmerno skromnim ubojnim sredstvima pokrenule klackalicu japanskog poraza. U danu ‘’D’’, nedelju dana neprimećena, u plitkim vodama Lamanša ispred francuske obale, ‘’sedi’’ saveznička podmornica i vreba trenutak da javi pravi momenat za invaziju. Operacija se zove ‘’Damin gambit’’. Svi šahisti znaju da je to otvaranje u kome se žrtvuje pešak. Podmornice su se , kao glavno izražajno sredstvo filma, relativno retko pojavljivale u realnim ratnim situacijama, čak više ih je bilo u komedijama(!).
Tako je bilo do 1981. godine koja predstavlja anno domini svih filmova ovoga žanra. Vreme se meri do nje i posle nje. Talentovani Volfgang Petersen, rođeni Saksonac, izvanredni reditelj napisao je sjajan scenario na osnovu istinitog događaja. Velika nemačka nacija koja je svetu dala nebrojano mnogo umetnika u svim oblastima, decenijama posle Drugog rata s izuzetnim frustracijama prećutkivala je taj period s logičnim razlogom: niko ne podiže spomenike poraženoj strani, ni mermerne, ni umetničke. Književnost s tim nije imala problema jer su Konsalik, Kirst, Zagersova i drugi napisali već mnoštvo izvanrednih romana sa ratnom tematikom, ali s knjigama je lako – njih čita pojedinac, u tišini svoje sobe. Filmovi su popularni, očigledni su i ‘’zarazni’’. Nemački umetnici su vrlo ‘’stidljivo’’ tretirali Drugi svetski rat. Onda je, te 1981. godine distributersku mrežu potresao zemljotres zvani ‘’Das boot’’ – podmornica. Suprotno svemu što je do tada viđeno! Nemački podmorničari , izvikani zlikovci koji su na dno poslali milione tona dragocenog ratnog materijala i pobili hiljade ljudi, stradalih uglavnom u najvećim mukama, goreći i daveći se, odjedanput su izgledali ‘’čovekoliko’’. Prosečan, i ne samo prosečan, gledalac veoma lako se, od samog početka filma, identifikuje s herojima ove sage, ostajući do kraja filma uz njih.
Film ne bih prepričavao jer to i nije cilj prikaza koji treba da ga preporuči, već bih podsetio kakve je sve predrasude morao da savlada da bi uspeo na svetskom filmskom tržištu:
-Ratni film na nemačkom jeziku, netipičnom za stizanje na blockbuster liste
-Tema na prvi pogled neatraktivna, inspirisana doživljajima i ratnim podvizima poražene strane; ispali i zaboravi...
-Glumci nepoznati (kao i reditelj) ; ni jedno ime ni izbliza nije obećavalo da će puniti kase.
-Filmski postupak je apsolutno tipičan za umetničke filmove što je sa holivudskog stanovišta otežavajuća okolnost: urađena je kompletna karakterizacija svih likova, scenario po svojoj dinamici i tempu izvanredan, kamera i fotografija uverljivi, u pojedinim trenucima i sekvencama vanserijski; kostimografija, rekvizita, scenografija do kraja uverljivi i svrsishodni. Ovakvim postupkom reditelj i autorska ekipa odmah su postavili vrlo visoko lestvicu zahteva i od ekipe i od gledalaca i to im se višestruko isplatilo. Ne samo to; legitimisali su se kao poštovaoci zanata, struke, ali i istinski umetnici.
-Svesno su izbegavani jevtini postupci i ‘’trikovi’’ tipični za niskobudžetske, akcione filmove s kojima se lako stiže do publike , ali isto tako i lako potcenjuje publika.
Uzimajući u obzir sve ove, ali i druge prepreke, mora se s pravom konstatovati da je ‘’Das boot’’ uspeo ‘’uprkos svemu’’ i dokazao po ko zna koji put da prave umetničke vrednosti nemaju granica i da lako stižu do gledaoca. Kada se ovaj film pojavio kod nas, ‘’po službenoj dužnosti’’ reagovale su razne boračke organizacije, no ni to nije moglo da spreči veliki uspeh ovoga filma. Reč je, jednostavno, u hrabrom, izuzetnom umetničkom delu, žanrovski apsolutno opredeljenom, koje je upravo zbog svoje hrabrosti i beskompromisnog pristupa temi, bilo ‘’osuđeno’’ da uspe. Ovaj film otvorio je vrata mnogim drugim filmovima iz tog miljea. Kasnije, kada je pao berlinski zid i progovorila ruska istoriografija i njihovi potencijali, ovaj opus je dodatno obogaćen.
Za one koji nekim čudom nisu gledali film, da ukratko prepričam: posada podmornice, predvođena kapetanom zvanim ‘’Stari’’ ( u podmorničkom svetu čovek sa kasnim tridesetim je starac), kreće u slobodni lov na Atlantiku. Biva progonjena od razarača, probija se kroz giblartarski moreuz, spasava se od svih mogućih iskušenja serijom podviga i , na kraju, strada na matičnom doku, na pragu izbavljenja, ‘’davi se u kadi’’’ bombardovana u iznenadnom napadu koji nije mogla da predvidi ili spreči. Strada, dakle, zbog tuđeg previda. I sve to, u tri celine, traje nešto više od dva sata. Priča kakvu su mogle da ispričaju posede stotine drugih podmornica, sa svih zaraćenih strana – pod uslovom da su dobile priliku za tako nešto.
U ovako koncipiranom i realizovanom filmu mnogo je izvanrednih detalja koje treba više puta vraćati i analizirati. Pregled mornara koji su dobili vaške, ‘’disko’’ zabava u tesnom prolazu, poseta nemačkom brodu u španskoj luci, scene borbe...Međutim, izdvojiću jednu sekvencu koja se ne tiče samo filma, već ljudskog roda uopšte. Na dnu okeana podmornica ‘’sedi’’ čekajući da neprijatelj ode. Pre toga je , u uslovima najveće tišine, obavljen mehaničarsko-inžinjerski podvig: podmornica koju su načele dubinske bombe, opasno ugrozila dubina van svih dozvoljenih granica, potpuno je opravljena i spremna ne samo za povratak kući već i za borbu! To je sve, kako rekoh, trebalo izvesti u uslovima tišine , da nikome ne ispadne ključ ili čekić i napravi izdajnički zvuk koji se čuje kilometrima kroz vodu. Tehnologija se i kod nas i kod drugih zove ‘’štap i kanap’’. Kada su je konačno sredili, koristeći svoja znanja, požrtvovanost i iskustvo, kapetan i šef pogona sede, umorni i zadovoljni. Kapetan izgovara izvanrednu rečenicu: ‘’Sve što ti stvarno treba jesu ljudi...’’. Ako zanemarimo ostale kvalitete filma, ova rečenica je dovoljna da se ‘’Das boot’’ prikazuje na svim pomorskim vojnim školama kao primer požrtvanosti, posvećenosti i lične hrabrosti koja nema veze ni sa kakvim režimom. Poruka je potpuno remarkovska : more ne zna za miljenike . Prežive samo najbolji...
|
