offline
- Khaless
- Legendarni građanin
- Pridružio: 08 Sep 2005
- Poruke: 5743
|
Evo ovako, poslednji dan snimanja.
Skupljamo se kod male scene NP Sterija. Prozivka. Sa nama su i "meci", dobili su da igraju vojnike. Medjutim, ostaju za drugi autobus da im nadju uniforme. Uzimamo naše uniforme i idemo. Voze nas do vojnog poligona kod Vračev gaja. Penjemo se uz brdašce. Dočekuje nas šator sa rekvizitoma. Dobijam opasač sa onim predivnim nožem za k98. Na sreću šlemovi su od tanke plastike. Ranac, čuturica i torba iz JNA. Odlazimo da nam zaviju noge iza šatora sa ovojcima. Tražim da mi daju do kolena i dobro zategnu. Predivno jer možeš da stojoš ceo dan. E onda kreće prvo slikanje, poziranje. Sada smo prava vojska, ne kao u ponedeljak kada smo se predavali. Polazimo na malo veće brdašce, tamo je ekipa. Dobijamo vodu i sokove, smeštaju nas pod suncobrane na klupe. Super, neki od nas leže na zemlji ispavaju. Predivnop jutro a okolina je isto divna. Dolaze "nemci" tj, sada naši vojnici koji su raniej igrali nemce. Njima daju samo pola opreme i puške bez zatvarača. Ko bi švabi dao pravu ispravnu pušku !?
Dobiajm onu kajzerovu Mauzerku.
Jedan kolega, Slovak inače, plav da plavlji ne može da bude, a igrao je nemca ranije, pušta "Po šumama i gorama", a kraljevska vojska prihvata i zdušno peva. Da mi je znati odakle znaju reči pesme?
- Jeli to su tvoji pravi brkovi (imam ridje brkove) - Jesu. - A kosa ti je kestenjasta... Eto a da si mu ti dala ove brkove, rekli bi ti oni posle da si pogrešila.
idemo po grupama do obližnje jaruge. Prskaju nas vodom i mažu zemljom da nas isprljaju. Tu mi je neko maznuo mauzerku. Kreten. Maznem ja nekom drugu.
Sedimo opet i zezamo se. Opet na višljem brdu je ekipa za snimanje, snimajus cenu. Oko 11 idemo gore. Krećemo u koloni po dvojca. Dočekuju nas rovovi. Ima dva minobacači i jedan veliki mitraljez.
Ja stajem sa drugom kod minobacača. Kreće proba. Tip treba da trči kroz rov a nekod a viče za njim dok nas neprijatelj gadja. Iam sedam eksplozija. Probamo nekoliko puta. trebamod a zalegnemo kad čujemo eksplozije. "Nemoj da neko viče Vaaaaauuuu i UUuuujeeeeeee!! kad eksplodira, to vas gadja neprijatelj!" upućuje asistend, inače drkadžija po profesiji. Zapamtio od prošlog puta da smo mu vikali "Dodji pičko" kada je pitao "A da li bi vi voleli da ja vama polomim mobilne?" Poziva nas u šali da ko hoće može 1 na 1 sa njim. Mi u šali pitamo "Da li voli okovan kundak?"
Dosta šale sada ćemo da snimamo. Opet upozorenja da treba da zalegnemo kada čujemo eksplozije. Jedna treba da bude iza mene 4 metra a druga odmah ispred grudobrana na 2 metra, najveća. OK
Kada je tresnula prva, natrpa zemlju preko nas. Kada je ona ispred roknula, ne da smo zalegli nego smo se zabili u rov ko nojevi zabili glave u pesak. Realno.
Prošlo super. Odmor. Milina, Ide žena i nudi nas vodom, baš lepo. Jošlepše što sam ja u JNA torpicu gde nam stoji manjerka- stavio flašu od litar vode sa limunom i sendvič od pola leba. Kurčite se vi što dužite "Zbrojevku", ja dužim sendvič 
Lrepota gore. Toplo, šlemovi nam super, Adrijan je strava da štiti od sunca. Ležimo na ledjima , šlemovi preko čela i dremamo. Iz polja se čuju ptice, nebo plavo sa belim paperjastim oblacima. Idila.
Ispred nas je ušće DTD u Dunav, u daljini i prelepo deluje. Tamo ću da se vratim na piknik!
Slikamo se sa svim i svačim. Tu mi dali treću pušku, M48 bez zatvarača, nema veze slikao sam se već. Pogeldamo svoje nokte. Crni su od zemlje - instinktivno smo "kopali" zemlju kada su krenule eksplozije 
Prljavi smo, upoznali sve moguće insekte, sprijateljili se sa jenim paukom što ima gnezdo (ili šta već) ispred nas.
Sada vidimo da su puške odvratno prljave od peska. Manliherka i Karkano kao da si ih valjao u pesku. Svidja mi se Karkano, lagan je, a mala Mosinka je još manja od Karkana.
Druga scena. Kamera ispred i snima nekolicinu kolega , odredjeni su "prebezi" koji će da jurnu iz rova, pobacaju opremu i trče prema neprijatelju. Pičke, zadržali su ih psoel snimanja za dopunsko snimanje i dobiće po 50E.
Slikamo se sa Nenadom Jezdićem
Interesantno kada je krenula scena, svi oko mene krenu da "klikću" obaračima nišaneći u one prebege iako niko ništa nije rekao. Instinkt valjda.
E, onda ručak! Dinstana prasetina u zemički. Lepo. Onda nas svrstavaju u stroj. Raspuštanje, vraćanje opreme.
U pozorište po vraćanje uniforme. "Ti imaš brkove da vratiš?" Pita me neka šminkerka. Brkove imam, al ne idu nigdI !" vičem.
Eto, Bilo je zaista fenomenalno. Videćemo kako će da ispadne .)
|
