offline
- 037
- Super građanin
- Pridružio: 30 Dec 2011
- Poruke: 1091
- Gde živiš: Kruševac
|
Доста је коментарисано, па да се подсетимо - један популарни (вероватно већ познати) текст о препаду на Сипски канал:
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=984707&print=yes
Зорица Јанковић, лист "Време" ::Посебан подухват
У недељу 6. априла 1941. године, три сата пре напада немачке авијације на југословенске аеродроме, и четири и по сата пре него што су прве бомбе пале на Београд, делови елитног пука Бранденбург заузели су дунавски Сипски канал
Од самог почетка Другог светског рата, немачки војни стратези имали су на уму да је за успешно вођење ратних операција од кључног значаја редовно снабдевање нафтом. У првој фази рата (заузимање Пољске, Норвешке, Данске, Холандије, Белгије и Француске) коришћена је стратегија Блицкрига, која је базирана на употреби тенковских јединица и моторизоване пешадије, које су користећи своју мобилност пробијале непријатељску линију одбране и продирале дубоко у његову позадину, са циљем да непријатељске снаге одсеку од логистике и појачања, док би их конвенционалне снаге поступно елиминисале.
Друга фаза рата подразумевала је ширење према истоку, што је била окосница Хитлерове политике јасно изнесене у Мајн Кампфу. Многи аналитичари сматрају да је уласком у рат на два фронта, Хитлер запечатио пораз Немачке. Међутим, треба имати у виду да Немачка за вођење дугогодишњег рата није имала довољно сировина, посебно нафте, па ће по те стратешке материјале кренути путем Кавказа и Каспијског мора. Али, да би се уопште кренуло на исток, требало је прво обезбедити несметано снабдевање нафтом од старог добављача, Румуније.
ПЛОЕШТИ: Град у средишњем делу Румуније имао је 1939. године дванаест великих рафинерија нафте. Али, већина домаћих нафтних компанија била је под управом Британаца, па и највећа "Астра Романа", која је била у саставу моћног "Шела". Имајући у виду стратешки значај нафте за планиране ратне походе, само три недеље после напада на Пољску, пронемачка "Гвоздена гарда" у Букурешту убија на улици премијера Арманда Калинескуа (21. септембра 1939), после чега Румунија напушта политику неутралности и почиње отворено везивање за Немачку. Али, нафтна поља Плоештија била су и даље под управом Британаца, па управа Абвера (нем. Абwехр, немачко спољно информационо и противобавештајно одељење Врховне команде оружаних снага) упућује 11. децембра 1939. у Румунију групу својих оперативаца да спречава британске саботаже у испоруци већ уговорених количина нафте Немачкој и да прати транспорте од Плоештија до крајњих одредишта.
Сипски канал у изградњи
Временом ће пронемачка политика оличена у новом премијеру Јону Антонескуу узети примат, па ће 23. новембра 1940. Румунија и формално приступити Тројном пакту, што ће Немачкој омогућити лакши приступ нафтним пољима нама суседне земље (тада највећег европског произвођача те стратешке сировине). Истог дана, у својству "инструктора", у Румунију је стигла и немачка војна мисија на челу са генералом Ериком Хансеном, који ће са својом придошлом моторизованом дивизијом, једном оклопном дивизијом и једном мешовитом бригадом, уз логистику румунске армије, дефинитивно преузети контролу над нафтним пољима Плоештија.
СИПСКИ КАНАЛ: Четири деценије раније, сва светска штампа донела је вест да су у недељу 27. септембра 1896. године, три суверена суседних држава, аустроугарски цар Фрања Јосиф, румунски краљ Карол Први и српски краљ Александар Обреновић, свечано отворили дунавски Сипски канал у рејону Гвоздених врата. Уз грмљавину топова и аплауз присутних, први је кроз канал прошао пароброд "Фрац Јосеф Први" (са три суверена на њему), пресекавши тачно у 10 сати цветну траку која је била разапета преко канала. Његовим проласком окончано је опасно превођење пловила кроз Ђердапску клисуру, које су уз велике напоре, избегавајући подводне стене и вирове, до тада обављали искусни дунавски крмароши, звани лоцови (назив Ђердап потиче од персијске речи гирдаб и турске гирдап, која значи вир, вртлог или брзица). Истог дана, поводом отварања канала, тројици суверена стигле су честитке од римског папе, немачког и руског цара и италијанског краља.
Припадници пука "Бранденбург" прерушени у српске грађане
За регулацију велике реке усечено је уз обалу седам канала укупне дужине 16,9 км, од којих је највећи био Сипски (име добио по оближњем селу), дужине 2.133 м, ширине 73 м и дубине 3,9 м, усечен уз десну обалу реке. Временом ће бродови, за узводну пловидбу кроз овај канал, добити и додатну кабловску вучу, покретану прво једним снажним реморкером (1899), а затим и локомотивску (1916), која се кретала по шинама на обалском насипу.
Деценију и по бродове је узводно кроз Сипски канал вукао специјално изграђени угарски реморкер "Васпаку", да би га одмах по избијању Првог светског рата српска војска запленила и спровела у Русију. Две године касније Немачка транспортна команда је за своје ратне потребе успоставила локомотивску вучу, али ју је после повлачења из Србије 1918. године уништила. Новој југословенској држави требало је пуних десет година да је обнови.
РАТНЕ ПРИПРЕМЕ: Имајући у виду искуства из претходног рата, обе стране су у својим ратним плановима Сипском каналу дале значајно место. Југословенска војска имала је план његовог запречавања, док су Немци планирали да по сваку цену то осујете, како би и даље имали несметано снабдевање главним енергентом своје ратне машинерије. Знатно обимније припреме вршили су Немци, посебно због низа саботажа које је енглеска обавештајна служба организовала у зони Ђердапског теснаца, 1939. и 1940. године, када су ове две земље већ и званично биле у рату. На немачке припреме први указао командант неготинског обавештајног центра, пуковник Вук М. Караџић, који је 28. октобра 1940. године на више адреса послао поверљиву депешу бр. 576, у којој каже да ће немачке трупе стациониране у Румунији, током наредног месеца, пребацујући се преко Дунава, ући у Југославију (шест месеци касније време ће потврдити ову информацију).
Фелдмаршал Вилхелм Лист
Али, једна од адреса на коју је пуковник Караџић послао поменуту депешу, био је и кладовски срески начелник Леонид Чудновски. Није јасно како српски обавештајац није имао сазнање да је овај руски емигрант играо двоструку улогу: као први човек Кладова био је укључен у планове запречавања Дунава у случају немачке објаве рата Југославији, али је истовремено другој страни преко Дунава, стационираној у Турн Северину, одавао детаље тог плана. Чудновски је Немцима своје услуге добро наплаћивао, а новац је стизао из Београда директно од немачког генералног конзула Франца Нојхаузена, који је уједно био и шеф моћног Саобраћајног бироа, незваничног уточишта немачке привредне, политичке и војне обавештајне службе у Краљевини Југославији (седиште Бироа било је у палати Риунионе на данашњем Тргу Републике).
ПОСЕБАН ПОДУХВАТ: На прву јутарњу вест из Београда да је извршен пуч и поништено приступање Тројном пакту, Хитлер је у сали за мапе Рајхсканцеларије лично потписао Директиву број 25, којом је одређен напад на Југославију. Шест дана касније, 2. априла 1941. године, командант 12. армије фелдмаршал Вилхелм Лист, издаје наредбу војној мисији у Турн Северину да заштити пловидбу Дунавом, док командант 2. армије генерал Максимилијан фон Вајс прецизира у својој наредби од 4. априла да ће се то извести "посебним подухватом".
Пуковник Рихард Бацинг
6. АПРИЛ 1941: Три сата пре напада немачке авијације на југословенске аеродроме, и четири и по сата пре него што су прве бомбе пале на Београд, започео је Вајсов "посебан подухват". По мрклом мраку, око два сата после поноћи, 54 припадника елитног пука Бранденбург, под командом пуковника Рихарда Бацинга (потоњег генерала Вермахта), пребацило се нечујно гуменим чамцима из Оршаве на десну обалу Дунава у рејон Сипског канала. Део њих продужио је до оближњег Кладова где је у пансиону "Дубровник" већ поменути Чудновски, баш ту ноћ (циљано), прослављао 25. годишњицу дипломирања на Харковском универзитету. Наравно, међу гостима су били и официри задужени за Сипски канал. Када се уз јако крајинско вино, музику локалних Цигана и даме, које су за ову прилику доведене из Турн Северина, прослава претворила у разврат и блуд, исту су прекинули немачки специјалци, побивши присутне официре. Како је и више кладовских подофицира ту ноћ било на једној локалној свадби, са војничке стране Кладово је било онеспособљено. Затим је прекинута и телефонска веза Кладова са Сипом, тако да су специјалци елитног пука Бранденбург, без већих проблема заробили комплетно обезбеђење Сипског канала, заједно са неоштећеним постројењем за помоћну локомотивску вучу. Ипак, на општу узбуну коју је Команда речне флотиле дата тек у 4 ујутро, посада реморкера "Витез", којом је командовао поручник бојног брода Јосип Гргић, покушала је да са два шлепа која је вукла запречи Сипски канал, али у томе није успела.
Локомотивска вуча после Другог светског рата
Немачка команда копнене војске известила је 6. априла Врховну команду Вермахта да се "непријатељска обала у рејону Гвоздених врата код Оршаве, након једног препада, налази чврсто у рукама" (немачким, прим. а.). У првом немачком нападу на територију Краљевине Југославије страдало је 26 припадника југословенске војске. После изградње хидроенергетског и пловидбеног система на Ђердапу, 1971. године Сипски канал је потопљен.
Конкретни пасус који описује догађај приказан у Равној Гори:
Зорица Јанковић, лист "Време" ::...
6. АПРИЛ 1941: Три сата пре напада немачке авијације на југословенске аеродроме, и четири и по сата пре него што су прве бомбе пале на Београд, започео је Вајсов "посебан подухват". По мрклом мраку, око два сата после поноћи, 54 припадника елитног пука Бранденбург, под командом пуковника Рихарда Бацинга (потоњег генерала Вермахта), пребацило се нечујно гуменим чамцима из Оршаве на десну обалу Дунава у рејон Сипског канала. Део њих продужио је до оближњег Кладова где је у пансиону "Дубровник" већ поменути Чудновски, баш ту ноћ (циљано), прослављао 25. годишњицу дипломирања на Харковском универзитету. Наравно, међу гостима су били и официри задужени за Сипски канал. Када се уз јако крајинско вино, музику локалних Цигана и даме, које су за ову прилику доведене из Турн Северина, прослава претворила у разврат и блуд, исту су прекинули немачки специјалци, побивши присутне официре. Како је и више кладовских подофицира ту ноћ било на једној локалној свадби, са војничке стране Кладово је било онеспособљено. Затим је прекинута и телефонска веза Кладова са Сипом, тако да су специјалци елитног пука Бранденбург, без већих проблема заробили комплетно обезбеђење Сипског канала, заједно са неоштећеним постројењем за помоћну локомотивску вучу. Ипак, на општу узбуну коју је Команда речне флотиле дата тек у 4 ујутро, посада реморкера "Витез", којом је командовао поручник бојног брода Јосип Гргић, покушала је да са два шлепа која је вукла запречи Сипски канал, али у томе није успела.
...
|
