offline
- Jovan Nenad
- Elitni građanin
- Pridružio: 14 Okt 2012
- Poruke: 2296
|
6.lickadivizija ::Napisano: 09 Dec 2013 17:05
Jovane Nenade, po svemu se slazem sa tobom, izuzev sa ovim poslednjim pasusom. Po cemu su cetnici u "Gluvom barutu" blazi od Bulajicevih cetnika? Ustvari, meni su najsimpaticniji Bulajicevi cetnici, ali bez zezanja. Manje su krvolocni i od Bajicevih i od ovih realnih, sto svake godine u maju dolaze na Ravnu goru!
U "Gluvom barutu" lose su naslikani (pojedini) partizani, ali cetnici su isto prikazani kao olos po srpskim selima. Da je reziser pratio radnju knjige do kraja, onaj vojvoda Trivun bi se, zbog slabog uporista u narodu, sklonio kod Italijana i tamo, sasvim namrgodjen i ostavljen od svih, sklopio neki pakt....
Iskreno, mislio sam da ce te zaintrigirati predposlednji pasus, ali dobro, volim kad me ljudi prijatno iznenade
Inace, fokusirao sam se na film ,,Gluvi barut,, a ne na istoimeni Copicev roman. Kao sto Sirijus rece, film, iako je baziran na knjizevnom delu, predstavlja zasebno umetnicko stvaralastvo, zasebni dozivljaj. U filmu ,,Gluvi barut,, po prvi put se srecemo sa nekik stvarima. Cetnici su prljavi, krvolocni, kao i do tada ali po prvi put za njima partizani mnogo je zaostaju. U ovom filmu po prvi put se u jugoslovenskoj kinematografiji nazire drugaciji prikaz sukoba izmedju cetnika i partizana. Po prvi put se, makar i stidljivo, nazire tragedija u prikazivanju tog sukoba. Cak i preskakanje Trivunovog epiloga iz knjige predstavlja nameru autora da junake filma ne podeli na apsolutne pozitice i megativce, sto je do tada bila matrica u ovoj tematici. Iako daleko od idealnog, uzevsi u obzir sve okolnosti, ovo ostvarenje predstavlja znacajan iskorak. Ukoliko mozemo tako reci, Cengicev ,,Gluvi barut,, predsavlja najbolje ostvarenje jugoslovenske kinematografije tog zanra.
Vratimo se Ravnoj Gori....
Dobro si primetio da se nekako kroz dijaloge i radnju provlaci neka vrsta lokal patriotizma, da ne kazem ,,srbijanstva,,. Stankoviceva ,,drinu nece preci da jebe oca,, (izrecenu negde oko Osijeka, nidje veze) pa zatim scena kad sin Dragan na obali Drine pucketa listovima i sl. Ovo opet mogu doziveti kao umetnikov dozivljaj JKVuO, Draze i Ravnogorskog pokreta. Ali je problem sto je ovo, kao pregrst drugih detalja, plasirano kao istorijska cinjenica, a to vec predstavlja problem i predmet je moje kritike.
Glede pomenutog Stankovica, primecujem da ga Bajic previse forsira, suprotno istorojskim cinjenicama da je ovaj Drazu vrlo brzo napustio i stavio se Nedicu na raspolaganje postavsi zandarmerijski zapovednik (cini mi se) te da je njegova uloga u razvoju ravnogorskog pokreta beznacajna. Daleko znacajnija figura bio je Vladimir Lenac, koji je sa Drazom dosao u Srbiju a kasnije. o Drazi predao rapor Ljoticu da bi se kasnije ponovo pridruzio Drazi i tokom rata bio veoma znacajna figura. No, dajmo majoru Stankovicu jos malo vremena.
Sto se NjKV Kralja Petra II tice, u seriji on vise lici na jednog od onih sumanutih i priglupih rimskih imperatora nego na vladara jedne evropske zemlje sa sredine XX veka. Gotovo punoletan, on ke predstavljen kao predskolac. Onom scenom sa papucama i njegovim sizofrenim dozivanjem 6.lovackog puka bio sam zgranut da bi ke scena sa ogrtanjem u hladnoj crkvi u sred aprila totalno dotukla. Medju nama, iskreno se nadam da Radenko nije preziveo rat te da je Petar naredio da gaDp dolasku u London streljaju ili barem okuju i bace u Londonski tauer. Doduse i glumac koji tumaci kralja u jos nekoliko navrata pominje 6.lovacki kao da zeli Bajicu da da do znjanja da ga je trebalo ubaciti u neku od scena.w
Sto se desavanja u Beloj Crkvi tice, ne bi le iznenadilo da se ova scena preskoci kako ne bi uvredio nekog od ranije pomenutih.
|