Vojna tematika i sedma umetnost

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

cincarko ::
Rados Bajic i ko pisac, usput jel neko zna kolko knjiga treba da napises da bi te primili u drustvo knjizevnika Srbije
Pokojni Minimaks je rekao da je bio clan UKS-a sa samo jednom napisanom knjigom i to knjigom aforizama! Pa ti sad vidi...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bobo123, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Некад је услов било објављивање три књиге, па кад су схватили каква је будалаштина у питању (три књиге? Шта ако су све три лоше? Или - прва добра, а друге две катастрофа, итд) , одустали су и навели неку општу категоризацију...

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sirius, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius, bices ponosan na svoju bransu. Procao sam sa mamom o "Ravnoj Gori", i bukvalno je njen komentar na seriju bio kao tvoj!

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, Leonardo
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

6.lickadivizija
Citat: Sto se tice kulturne politike, navescu primer RTS-a. Jel se seca od vas neko dramskog programa, ponedeljkom uvece oko 21 h? Ljudi su krajem osamdedesetih i pocetkom dedevedesetih godina obradili kompletnu skolsku lektiru, srpske klasike. Jel se seca neko:"Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve ce to narod pozlatiti", "Glava secera", "Putovanja Radoja Domanovica", citav niz drama Branislava Nusica, citav niz drama Jovana Sterije Popovica (svaka sa razlicitim glumackim ekipama!), "Ljubavno pismo"...Ne moze mi neko danas reci da nema vremena za jednu dramu, a ima za megalomanske Paviceve serije i za "Ravnu goru"...



Сетимо се (непоновљивих?) времена када је наш школско-образовни програм био у рангу програма Би-би-си. Имали смо озбиљну државу и озбиљну културну политику. Имали смо и закон против шунда (коме би данас избегло можда два до три процента певача). Биогафије познатих уметника (домаћих и страних) биле су драматизоване јер се показало да је такав вид перцепције најпоузданији. Маса телевизијских драма била је посвећена Ђордану Бруну, Ел Греку, Лази Костићу, суђењу у Нирнбергу, брачном пару Роземберг, Саку и Ванцетију, отмици детета Чарлса Линдберга , итд, итд. То сада изгледа као научна фантастика!! Замислите да сада неко сними драму о , рецимо, Баруху де Спинози; трошачи државног новца би сместа скочили на њега користећи све могуће шешељоидне осуде.

Да скратим максимално:
Ова држава има све врсте мафије: политичку, криминалну, лекарску, грађевинску, увозничко-извозничку, друмску (!), спортску, еколошку, енергетску....Шта мислите - да је мафија могла да мимоиђе само културу, само њу да остави ''на миру'' ????!! Не, наравно. Но, пошто је култура вишеслојна област, овом приликом изјављујем под пуном моралном одговорношћу: свака област културе има своју мафију! У кинематографији она себе безазлено зове клановима (да ли да посећам ко је у ком клану, или је то знање на основни курс познавања филма?), у дистрибуцији такође (ту могу навести имена и презимена, бројеве телефона, адресе итд, јер знам то тржиште). У музици, наравно ! Не бисте веровали, и у класичној музици (како је неписмени новинари називају - ''озбиљној'') постоји мафија! Наравно, не пуца се и не бацају бомбе, али су утицаји, спрега и ефекти свакако рушилачки.

О издавачкој мафији могу да вам пишем данима . Она је изродила јединствену шунд појаву , непоновљиву и грозну: киоск издаваштво. Оно што је у свету ''пингвин букс'' и сличне едиције, овде су домаћице, водитељке, убице , шмизле и спонзоруше претворили у ''књижевност''. Било је питање секунде када ће се том чудовишном колоплету придружити и РБ. Услови су били ту. СВИ.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vathra ::Loznicanin91 :: Видећемо како ће се понашати у следећим епизодама, и да ли ће оправдати име НАЈОДЛИКОВАНИЈЕГ СРПСКОГ ОФИЦИРА.
Та титула вероватно припада мање познатом кнезу, великом борцу:



Кнез Арсен Карађорђевић
http://sr.wikipedia.org/sr/Арс&#.....80;ћ
http://www.bastabalkana.com/2012/10/plemic-i-gener.....jordjevic/
Још један додатак на ову тему, односно још један кандидат за најодликованијег српског официра. Скоро је била изложба о Димитрију Чемерикићу, односно његовом лексикографском раду по ком је познат. осим тога, Димитрије је био официр у оба Балканска рата, у Првом светском, између ратова је постао генерал, а у Априлском рату је заробљен. Носилац ј 15 домаћих и 2 страна одликовања. За разлику од кнеза Арсена, сва је добио у домаћој служби. Леп текст о њему је у новом Забавнику.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sirijuse,
Apsolutno se slazem sa ovim sto si napisao. Samo, meni je rec "mafija" malo gospodstvena za persone koje se kod nas pojavljuju i uticu na nesto. Kada mi se kaze "mafijas", ja odmah posmislim na don Vita Korleonea i elegantne lopove u belim rukavicama. Ima kod nas i takvih, ne kazem da nema, ali kod nas mahom "operisu" klasicne jajare!
Ako govorimo o mafiji o kulturi, ponavljam najvise je ima u filmskoj industriji jer se tu obrce najveca lova. A ta mafija, klanovi, spremnost drzave koja je, verovatno, jedina na svetu od svih drzava spremna da finansira projekte najdirektnije pljuju po njoj...doveli su do toga da mi jedan pristojan film pravimo u pet godina, da mi pogasismo mrezu bioskopa, da mi vise i ne gledamo savremene domace filmove. Nesto sto se Hrvatima, zbog direktnog upliva drzavne ideologije desilo petnaestak godina ranije.
Sto se tice izdavastva, ja mislim da nema bibliofila u nasoj zemlji koji moze mirno da prati propadanje "Prosvete" ili da prodje pored velike zgrade BIGZ-a posle Mostarske petlje.
Za to vreme traje trafikizacija. "Kupuju se na kiosku, ali nisu novine". Nisu tu samo glavne zvezde Sajma knjiga, voditeljke, sponzoruse, starlete itd. Tu su razni feljtonisti i strucnjaci opste prakse koji razotkrivaju vodece zavere itd. Jedan sociolog kulture je upotrebio bas taj izraz - "trafikizacija".
Da se ne rasplinjujem, slazem se da smo mi imali ozbiljnu drzavu koja je cak, ovo mislim da nije pretenciozno da kazem, obezbedjivala dobar ambijent za stvaralastvo i, izmedju ostalog, trpela mekane disidente. Nekada ti je etiketa disdenta davala malo na popularnosti. Svi znamo da je "zabranjeno voce" najsladje. Uostalom, primer Dobrice Cosica to najbolje govori. Covek je bio disident, a pocetkom sedamdesetih godina XX veka njegovo "Vreme smrti" bilo je bestseler! (Uzgred, idealno delo za ekranizaciju!)

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Једном приликом сам се кратко осврнуо на филм и роман ''Далеко је сунце''. Кратко, али довољно да професор застане пре него што ми је одговорио , климајући замишљено главом. ''У том роману има више етике него у томовима многих философа. Ако неко хоће да учи етику партизанских покрета, нека га прочита''. Ето, то је мени ''излетело'' и измамило следеће питање професора који је затражио да то илуструјем.Навео сам тада сцену усамљеног стрељања Гвоздена у шуми. Такву сцену још нисам срео у литератури. Гвозден , осуђен због изношења забринутости за покрет и жеље да се борба схвати локално, а не глобално или интернационално, утиче на борце онако како то комесар не замишља. Осуђен, он полази са својим егзекутором, Вуком, у дубину шуме, дисциплиновано и присебно, као на још један партијски задатак. У тренутку када Вук подиже ''машингевер'' Гвозден му прибрано и брижно каже: ''Вуче, извади крпицу , пући ће ти цев''. Тај филм је заборављен, очигледно, али књига није.Све што је после тога Добрица написао јесте велико, књижевно фреско-сликарство, али та књига је есенција покрета. Дакле, може се писати и тако.


ПС

Радим , ето већ деценијама, у култури. Сада сам већ и на таквом месту где се директно бавим буџетом, планом, надмудривањем са оним што се у свету зове ''администрација'', а код нас је то бирократизован, ушушкан апарат у који се тек последњих месеци усељавају лагани знаци и наговештаји панике јер је чистач стигао и пред њихова врата. Могао бих да напишем дисертацију о путевима новца у српској (и раније југословенској култури). Можда би некога и занимало. Има ту доста тога што је добро (у просеку), али тамо где се налази највећи новац, тамо је и највише разбацивања. Најкраће речено - оно што мој колектив уштеди на струји, реклами, текућим трошковима , телефонима, дневницама, репрезентацији, итд (колико се може , а да се не угрози посао) то један менаџер може да поништи једном једином лоше уговореном представом или погрешно испланираним и осмишљеним пројектом. Прилично дуга прича, везана је, наравно, и за ову тему.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 14 Dec 2013 12:12

Ta scena streljanja Gvozdena je svima ostala najupecatljivija. Secam se kada Vuk kaze "zasto, bre, Gvozdene". Citav dalji tok romana je pokusaj da se taj potez politickog komesara Pavla, ipak, opravda.
Sto set tice tog partizanskog morala, taj moral je stvarno postojao medju srpskim partizanima. Recimo, brat od strica moje pokojne babe streljan je kao partizan zato sto je, dok je njegov odred prolazi pored nekog albanskog sela na Kosovu i Metohiji, usao u neku kucu da se ugreje. Ujutru je streljan. A u istoj jedinici sluzio je njegov stric, moj pradeda...
Cosic je u jednom intervjuu rekao da su se srpski partizani zgranuli kada su videli proleterske brigade iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore. U tim brigadama bila je posebna kuhinja za stab, komandant na belom konju, posilni itd. To je za njega bio kraj partizanskog morala u Srbiji.
Koliko je uspeo film? Po meni je jedan od boljih partizanskih filmova. Branko Plesa i Dragomir Felba su bas bili dobri u njemu (rekao sam ranije na ovoj temi da je meni Felba bio rodjen za uloge napacenih ljudi). Neke scene su skracene u odnosu na roman. Recimo, scena razgovora Pavla i zarobljenog cetnickog komandanta, njegovog druga iz skolskih dana i prica kako je puklo njihovo mladalacko prijateljstvo kada je u Pavlove ruke dosao rukopis sa Tezama o Fojerbahu. Jako dramaticna scena. Ili ono kada Vuk, najcelicniji covek u odredu, onaj koji vuce skelu na Zapadnoj Moravi, u svom selu saznaje da su mu cetnici zatrli porodicu. Mislim da su te scene jako upecatljive i da su trebale da se nadju u filmu.
Sto se tice deobe novca u kulturi, ja postujem na neki nacin borbu za te pare. Svako mora da se izbori za svoja prava, drzava nije "Deda-Mraz", pa da deli i sakom i kapom. Ono sto mene vredja je sto je nas sistem finansiranja (ne samo kulture) u svojoj biti ranjiv i voluntaristicki. Jednom visokom funkcioneru se nesto pricini i odmah sipa pare u jedan projekat, a ostali cuce po fijokama dok ih ne zaborave. Najgroteskniji primer je ovo sa Konstantinom Velikim. Ispali smo smesni svima - i svojim gradjanima, i drugim hriscanima, i ateistima...U godini kada smo imali 200 godina vladike Petra II, 120 godina Milosa Crnjanskog itd. mi smo sve sipali u megalomansko obelezavanje 1700 godina Milanskog edikta. I? Sta ce ostati vredno iza toga? Nesto cega cemo se secati decenijama? Na primer, RTB je 200 godina od rodjenja Vuka Karadzica obelezila kultnom serijom, po meni ubedljivo najboljim nasim video radom na temu domace istorije, za 600 godina Kosovskog boja Zdravko Sotra je snimio film po odlicnom tekstu akademika LJubomira Simovica (taj film, vidi se, brzo je radjen i ima nekih "osljarija", ali svi mi ga verovatno znamo napamet). A sta nam ostaje posle Konstantina Velikog? Osrednja narucena predstava koja je odigrana jedared u Nisu i drugi put u Beogradu i to je sve. Cak je nema na redovnom repertoaru nijednog pozorista.
Dakle, prizemnost, povrsnost, brzopletost, stvaranje samo prigodnih kulturnih dobara, o nekom jubileju ili datumu...na to se svela nasa kulturna politika. "Gde macke nema, tu misevi kolo vode", veli nas narod, pa u takvoj praznini ideja, svaka susa moze da se pojavi i uz dobar marketing proda NISTA za velike pare. Lepo si ti @Sirijuse rekao, ne treba se cuditi pojavi Radosa Bajica, covek video kako ljudi uzimaju pare, pa sto da se i on ne lati tog posla?

Dopuna: 14 Dec 2013 12:13

P.S.
Ne znam stvarno koliko je ova "podtema" - sistem finansiranja u kulturi i pojava sarlatana - interesantna drugim ucesnicima teme.

• 2Ovo se svidja korisnicima: 6.lickadivizija, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Колико је тема? Јесте, буди без бриге. Лепо је Маркс рекао - ''Прво база, па надградња'' . Ако не будемо говорили о позадини снимања и стварања у кинематогафији, многи неће разумети зашто и како је уопште неки филм стигао пред гледаоце...Рекох за ''Стаљинград'' - он треба да направи паре за следећу епопеју. Партизански филмови нису имали тај проблем... Сада тај проблем имају сви филмови, а највише уметнички. Нема пара за њих, нема разумевања, а кад се појаве - нема ни публике...Отишла је на јутјуб и на торент...

Да се вратимо на филм ''Далеко је сунце''. Снимљен је само осам година после рата, у време када су и наша кименатографска индустија и филм били у повоју. Дистрибуција је наслеђена, сале такође, али смо у драматургији и режији били још неискусни. А при том, сетимо се, ова земља је имала непријатеља у изобиљу, са свих страна. Још један, унутрашњи, никоме није био потребан...

• 1Ovo se svidja korisniku: 6.lickadivizija
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Sirius
Ti si u toj umetničkoj branši. Komentarišu ljudi tamo npr. nestanak dramskog programa ponedeljkom na RTS? Tamo je bilo legendarnih radova. Čak i nekih koje stariji pamte kroz šalu. Mislim da ono fotografisanje vojnika u radnji kad su se zamenili jer prvi put sreće oca na zakletvi. Znaš ono "U H gledaj, draga te ostavila u drugog se zaljubila", isto je bilo jedan ponedeljak ako se ne varam.
Nikom to ne fali danas među umetnicima?
Tamo su bili emitovani i neki diplomski radovi ili kako se već to zove kod vas, ako se dobro sećam.