Odgledah sinoć barem veći dio filma 5 dana rata ili Endi Garsija u ulozi Sakašviloga. Film je maksimalno odvratan i težak za gledanje iz razloga što je prilagođen dupeglavcima sa Zapada koji za malenu gruzijsku ratnu epizodu niti znaju, niti ih je briga, niti ništa. Gotovo sam siguran da su film kao trošak platili građani Gruzije koji pored sve muke moraju da finansiraju jadnu propagandu, razvlačenje s mrtvima i na kraju likove poput Endija Garsije kao nekakvog pi ara gruzijske pogibelji (ako to nekog interesuje).
Poput Radoša Bajića film je prepun rupa i rupetina, praznog hoda, površnosti, nadobudnosti pokrivene glupavim pejzažima i još glupljim "demilitarizovanim", mirnodopskim događajima.
Da stvar bude gora, čitavi rat se vrti oko grupe novinara - zapadnjaka kojima eto rat kao rat ne prija (mnogo). Kao ljudi sa Zapada oni ne shvataju sva ta dešavanja iako odaju odraz edukovanih i načitanih, opisuju stradanje svojih kolega u Iraku sasvim "nehotično" potkačujući tamošnje Šiite (vidi se da su gruzini bili u sastavu američkih okupacionih snaga).
I kada film postaje opasno dosadan, naročito za prosječnog gledaoca sa Zapada, ubacuje se scena "bulajićevskog" napada aviona na kulturno - umjetničku svadbu. Sa mecima ispresjecanih junačkih gruzinskih grudi prelazi se na dobrog (i stilizovanog) hispanca Holivuda Endija Garsiju koji ovom prilikom upražnjava brigu za nezavisni i slobodni gruzinski narod.
On priča priču o Rusima koji gađaju svoje da bi uvukli Gruzine (!?) i naređuje primirje svojoj vojsci iako samo Rusi bombarduju.
I onda konačno Rusi. Ima dobrih akcionih scena T 72 i BMPiški, a Rade Šerbedžija me je oduševio i šteta što mu nisu dali da glumi mnogo veću minutažu. Svojom glumom zasijenio je sve i Garsiju i ostale. Poput mnogih uvezenih "negativaca" u američkim akcionim filmovima i Rade je dao šarma ruskom zločinaštvu i vjerovatno, potajno, navukao mnoge gledaoce na simpatije prema "lošim momcima" to jest Rusima.
One što mi je zatim upalo u oči jeste trenutak kada iskusni gruzinski oficir savjetuje novinare da se čuvaju ruskih "dobrovoljaca". Zašto "dobrovoljaca" ako je kontraktnik ili kontraktor čisto zapadnjačka kovanica koju mogu da izgovore i pojme. Kome to smeta povezivanje "kontraktorstva" sa nečim negativnim?
Dalje je tu međugeneracijski sukob, ćerka protiv oca. Ćerka, vesternizovana lokalna čkapi (nit Gruzinka nit Osetinka) protiv oca u Kluzovom odijelu koji eto mator nije u sportskom raspoloženju dok mu ratni vihor melje zavičaj.
A tokom samog ratnog vihora, Ruska vojska je isključivo posvećena ubistvima i pogromima pošto su Osetini i Čečeni osjetljivi na tuđu krv i patnju. Zanimljivo je to paženje gruzijskih i čijih li već filmadžija da za eventualne masakre, ubistva i krv ne optuže svoje komšije sa susjedne planine nego baš Radeta Šerbedžiju, ruskog pukovnika - ništaka. Kroz film se stalno premeće ruski "plaćeni dobrovoljac" sa vidno istetoviranim krstom na razdrljenim prsima, ali zato uvijek živopisnih Čečena i Osetina nema ni za lijek. Valjda se očekuje da i oni jednog dana postanu vesternizovana čkapi.
Kraj filma krajnja glupost. Rade Šerbedžija kao na kraju "Variole vere" - digne ruke od svega, a Endi Garsija održi koncert u sred Tibilisija na radost svih.
Da bi film dobio iole na smislenosti u odjavi su ubačeni obični Gruzini, žrtve rata gdje je svaki komentar suvišan.
Po nekom mom mišljenju mogli su i trebali da snime gruzinski film na gruzinskom jeziku sa gruzinskim glumcima o tom ratu sa gruzinske tačke gledišta. Dokumentovali bi jedan period svoje istorije, dokumentovali bi borbu i stradanje svoje vojske, možda bi i dokumentovali poraz nanesen od strane jačeg (ako ne boljeg). Ovako, učinili su svima samo ne sebi. A možda je to i bio krajnji cilji, kuknjava za američkom intervencijom proteže se čitavom dužinom filma što je opet jedna od suludih strana filma.
Sirius ::gogi71 ::Pojavila se nova ruska serija kod nas sa prevodom. U JUNU 41. Serija prati pocetak napada Nemacke SSSR na karaulu pogranicnu na novim teritorijama na teritoriji Poljske. Glavna uloga Sergej Bezrukov. Glavni Glumac iz Brigade. Takodje ima i novi film Porucnik Suvorov.
Bajato.
Sećam se mog opisa filma (serija i film) - kada je Bezrukov sa topčetom 37 mm tako spičio švapski kamion da mu felnu lansirao u svemir
Slucajno nalete na podatak da jedna epizoda "Ravne gore" kosta 110 000 evra.
@Sirius kao poznavalac materije molim te da objasnis da li je ova cifra mnogo velika ili dovoljna, ili mala?
Bobo123 ::Slucajno nalete na podatak da jedna epizoda "Ravne gore" kosta 110 000 evra.
@Sirius kao poznavalac materije molim te da objasnis da li je ova cifra mnogo velika ili dovoljna, ili mala?
Може бити и да је врло мала. Зависи од продуцентских захтева и може варирати од епизоде до епизоде. Постоје тзв. ''технички трошкови'' - снимао-не снимао, дан кошта јер су на ''сету'' људи већ постављени (у контејнерима, хотелу, под шаторима, како год). Ако су неповољни услови (има кише или нема кише, итд, итд), пропадне дан - а са њим и паре. Онда се на то калеме остали трошкови - главни глумци, статисти, кувари, техничари, булумента свих врста...Примера ради: сцена борбе на почетку филма ''Адмирал'' која траје нешто мање од једанасет минута снимана је више од месец дана и коштала више од милион евра. Варијација је , дакле, од минус до плус бесконачно...Само они знају колико су стрпали у џепове као екстра профит, а колико је то стварно коштало. Сваки дан потписујем ауторске уговоре и знам да само од мене зависи колика ће бројка прећи преко усана.
Pa sad "vrlo mala" je relativno.
Tri serijala po deset jednocasovnih epizoda (ako ne gresim) a svaka nek kosta 110 000 evra ispada brojka od 3 300 000 evra. Nije cifra mala i nemam nista protiv te cifre al za kulturu
Razumem i tehnicke, vremenske i sve ostale teskoce sa kojima se susrecu na setu.
То ти причам. Међутим, шта је у овом релативитету апсолутно? Апсолутна је српска навика, па и жеља, да исфушере, измурдаре, закину, муљају, дрпну, штипну, итд...Зато им и не верујем. Да су рекли да је једна епизода коштала 5000 евра, ја бих посумњао одмах да су бар 10 евра ''анпошетирали''...
Sirius ::...Примера ради: сцена борбе на почетку филма ''Адмирал'' која траје нешто мање од једанасет минута снимана је више од месец дана и коштала више од милион евра. Варијација је , дакле, од минус до плус бесконачно...
Uzevši u obzir da u RG ,,scene ničega,, koštaju 100000 evra, koliko će koštati scena kada konačno, bude prikazan jedan oružani okršaj. (nadam se da će se desiti pre nego Rusi uđu u Berlin).
Jovan Nenad ::
Uzevši u obzir da u RG ,,scene ničega,, koštaju 100000 evra, koliko će koštati scena kada konačno, bude prikazan jedan oružani okršaj. (nadam se da će se desiti pre nego Rusi uđu u Berlin).
Bravo!
Nije uopste fora sta je prikazano, a sta ne u nekoj seriji, filmu, TV drami, fora je sto su, za nase uslove, velika finansijska sredstva dostupna ljudima sumnjivih kompetencija, bez ikakvih kriterijuma, izuzev rodjackih, zemljackih, partijskih. Kojim je to projektom sa istorijskom tematikom izvesni Rados Bajic iz Medvedje zasluzio ovolika sredstva, ovoliku medijsku paznju i ovoliki marketinski prostor? Mislim da je to pravo pitanje.
Na osnovu odgledane tri epizode i jos jedne scene iz cetvrte epizode, dalje nisam gledao, prizanjem nemam nerve za to, mislim da je svojim diletantskim pristupom Rados Bajic izvrgao ruglu jedan itekako znacajan period srpske i jugoslovenske istorije. Jedino dobro koje se moze izroditi iz ovog diletatantskog, ali skupo naplacenog projekta (naravno, narodnim parama placenog) je pobudjivanje paznje za umetnicku obradu ovih dogadjaja. Da li ce to biti dovoljno tj. da li ima prostora i para da se ovoj tematici pridje adekvatnim umetnickim pristupom, to je vec drugo pitanje. Mozda ne treba poceti megalomanskim poduhvatima i odmah obradjivati ovako siroke teme. Evo, za pocetak, sto ne bi napravili neki film o Iliji Garasaninu, Jovanu Risticu, neku dramu o 1968. godini itd.
