Pranje Nemaca , odnosno prikazivanje Nemaca samo kao neprijatelja, je po meni pocelo sa filmom Mladi lavovi (The Young Lions ) sa kraja pedesetih,od tad su nacisti retkost a vecina nemackih vojnika izvrsava naredjenja jer je tako vaspitana i da nije puskaranja to su okey momci na ranu da ih prvies
EOD ::Lično Kvaka 22 smatram najboljim ratnim romanom svih vremena kojega baštine i Kelijevi heroji i MASH. To je roman koji 'prečitava' tradicionalne američke vrijednosti, razobličava američkog heroja, igra se sa američkim pripovijestima i na tragikomičan način. Prije romana Kvaka 22 posljeratna i američka i evropska književnost bavila se egistencijom i smislom postojanja čovjeka, a pod uticajem užasa Drugog svjetskog rata, i ako mene pitate, dozlaboga je dosadna. Heller u Kvaka 22 raskida sa doatadašnjim motivima i više ne traga za dubokim, središnjim, sveprožimajućim smislom, već piše o stvarima koje su do tada bile na periferiji interesa književnosti. Heroizam više nije uzvišeno djelovanje već borba za golo preživljavanje, unutrašnji pokretač više nije patriotizam niti neka apstraktna emocija, već strah, na kraju heroj više nije nadbiće već običan čovjek. Čak bih rekao da je Hellerov heroj pomalo reinkarnacija Don Kihota i njegovog besmislenog i iskrivljenog viteštva.
Kelijevi heroji u tom smislu idu korak dalje, pa umjesto borbe protiv vjetrenjača, a to bi bila jelte istorija/politika/strategija koja ih tare i prijeti da ih smoždi u svakom momentu, oni se bore za sasvim konkretan i veoma ličan cilj-nekoliko miliona dolara u zlatu.
Ubode ga k'o prstom u (cenzurisano)! U potpunosti se slazem sa gore navedenim stavom. Vecina ljudi voli da gleda u ratnicima nekakve vitezove i ne uklapa im se u njihovu viziju da su to obicni ljudi. A ti ljudi koji vec par godina ratuju "za nesto" ili za nekoga, prestaju da vjeruju u propagandne price i pocinju da misle na sebe. Sta poslije rata? Da se vrati poslu (ukoliko ga uopste bude bilo) gdje ce se na njemu izdrkavati kojekakva gnjida od sefa? Ili da se vrati memljivom stanu u podrumu u nekom od velikih, prljavih gradova? Ne, ti ljudi odlucuju da ovaj put stave glavu u torbu za sebe jer su to dovoljno dugo radili za neke, njima apstraktne, ciljeve. "Stolio je Bojko" nekog tipa sa Koni Ajlenda i za Evropu i za Hitlera, to je bilo daleko od njega i nije ga doticalo. Bas kao u onoj Borinoj pjesmi iz '80-ih: "Boli me dupe za Irak i Iran, oni se kokaju a ja sam miran." Jasno je bilo i onome Svabi sa oziljkom da je bolje uzeti zlato nego izgoriti u pokvarenom tenku. Idealizam je divan dok ne dodjes u rov. Tada dolazi do izrazaja ono sto je prakticno.
Sto se "pranja" Nijemaca tice, prije bih rekao da se prestalo sa karikiranjem istih. To bi se najlakse moglo pokazati na "domacoj" kinematografiji i propagandi koja pokriva "onaj" period '90-ih. Oni drugi su uvijek zivotinje, ubice, siledzije, sitne duse i slicno dok su glavni heroji po pravilu divni ljudi, gurnuti u ratno ludilo... Mis'im, stvarnoooooo... Po logici da su oni sa druge strane iskljucivo takvi, onda ni ja ne bih trebao da kontaktiram sa EOD-om, cak ni da idem na posao. Ili bilo ko od "njih" , jer pobogu, ja sam od "onih drugih" sto jedu malu djecu. Stipu gatibo.
Humanizacija njemačkih vojnika u američkoj kinematografiji je posljedica njemačkog prižavanja zapadnim savezima i prepoznavanje novog neprijatelja. Ista je stvar sa poslijehladnoratovskom humanizacijom sovjetskih vojnika. Usporedite sovjetske oficire iz filmova Rambo 2 i 3, sa recimo Alekseiem Vostrikovim kojeg glumi Harison Ford u filmu K19.
Dobro receno a ja bih jos dodao da kada prestane propagandna potreba za "crnim djavolom" i neprijatelj pocinje da dobija ljudski oblik. Mislim da je to univerzalno pravilo kod ljudi a ne samo u kinematografiji. Primjere mozemo naci u izobilju. Od gostovanja muzicara iz ex Yu republika (a kojima je svojevremeno svasta "spocitavano") pa do privredne saradnje i zajednickih vojnih vjezbi...
Treba pogledati i druge filmove iz ovog perioda, i ovaj film ne govori pozitivno o Nemcima, po meni - ustvari američke vojnike spušta na nivo Nemca.
U ostalom šta ovaj nemcc lepo radi sem što se prodaje za pare? Realno, spušta se na nivo amerikanca.
Definitivna parafraza Vijetnama. U ovom filmu niko ne ratuje za čast, svi su tamo zbog svog interesa.
Можда ниси најпажљивије прочитао или ја нисам био довољно јасан у својим метафорама, па ћу поновити:
-Филм ''Келијеви хероји'' су ефектна, одлично снимљена и режирана комедија са врло трапавим политичким и историјским порукама. Поштено говорећи, није први пут Америма да погане по историји и чињеницама. Филм ''Келијеви хероји'' требало је да сними Мел Брукс па би свима било јасно о чему је реч.
Надам се да сам сада јаснији.
ПС
Веома ми је драго што смо овом филму (односно његовој феноменологији) посветили овакву пажњу и тиме чак три или четири стране нисмо споменули РГ.
ПСС
ЕОД, књига ''Квака 22'' је рак-рана мекартијевских лудака у САД (нешто као ''Фул метал џекет'', али знатно изоштреније с обзиром на то да је књига у методолошком смислу речи много изражајније средство). Можемо о томе подробније на теми коју ћу засебно отворити. Дао си ми одличну идеју, хвала ти од срца.
Leonardo ::Khaless ::U ostalom šta ovaj nemcc lepo radi sem što se prodaje za pare? Realno, spušta se na nivo amerikanca.
Definitivna parafraza Vijetnama. U ovom filmu niko ne ratuje za čast, svi su tamo zbog svog interesa.
Realno, oni jesu previše opterećeni novcem kao nacija
Iznosiš dobre argumente, ali ću ja ovde dodati nešto što je bitno za razmatranje i zašto spominjem siriusov post.
Problem sa WWII u Americi je u tome što im je od svih ratova ovaj 'sveti gral'. Nećeš čuti ni jednog veterana, za razliku od onih iz Vijetnama, kako za nečim žale. Sem možda, što nisu pobili još Nemaca ili uhvatili Hitlera živog. Mnogi plaču što se tada nisu rodili, odnosno 'na vreme' kako bi učestvovali u 'najboljem' ratu protiv prepoznativljivih zlikovaca kao iz filmova i prosečnih knjiga.
Moguće da su ovi 'hipici' zalutali u to vreme i pobrkali neke lončiće, ali opako su zabrljali. Kelijevi heroji bi bio savršen u Vijetnamu. Pravi odnos Amerikanaca prema WWII videli smo u mnogim dobrim filmovima i igranim serijama.
Ja bih dodao još jednu stvar koju niste priemtilia koja potvrdjuje ovo što sam rekao, da je film sniman u vremenu i za vreme kada je sniman.
Imamo tipično preslikavanje i podsmeh Hipi- porketu 60/70 ih - sa likovima Saterlenda i njegovih tenkista.
Cela ta ekipa niej drugo do podsmeh hipi komuni. Njih nalaze negde iza linije fronta, prostiru veš po tenklvima, "oženili se" i imaju čak i decu, ono, kuliraju.
Sam Saterlend je non stop nadrogiran, njegov pomoćnik, pomalo feminiziran, a Saterlend sve vreme viče tipično Hipi uzrečicu "Čoveče, samo širiš negativne vibracije!"
I tu je jedna scena kada se upoznaju sa Istvudom, i ovaj ih pita kao šta vi imate od oružja.
Saterlend odgovara (parafraziram)
"Imamo ove manijačke zvučnike, pa pušamo muzikud a se neprijatelj usere, stavili smo cevke na top da izgleda kao 90 mm a imamo i boju u granatama, crvenu, žutu svašta"
- To je inače tipična scena kada tip dolazi kod dilera drogom a ovaj pokušava da mu uvali kradeni stereo i šarene pilulice, crvene, žute, zelene - a to će se setiti malo stariji kako su predtsavljeni dielri drige 60 ih godina u američkim filmovima.
Dakle film je totalni podsmeh celokupnom ameirčkom družtvu, ne samo onim glavešinama, nego i samim Hipicima, za koje su pokazali da se prodaju za novac.
Dopuna: 29 Dec 2013 16:56
Sirius ::Клинтвуд био - Клинтвуд и остао...
On je u životu igrao samo jednu ulogu ali ju je igrao fenomenalno.
Klinta Istvuda.
Recimo kompilacija Odbolovih "negativni talasi" replika.
Ko malo bolje poznaje engleski, Odbol govori u žargonu okorelih Hipija iz tog vremena reči "Čoveče", "Hvatam malo sunca" i slično koje su kasniej u ostalom postale deo mainstream govora u SAD i samog engelskog pa mi i ne primećujemo to, ali tada je to bio hipi žargon.
Što se tiče pranja nacista u Holivodu-Cross of Iron (1977) sa Džejmsom Koburnom u glavnoj ulozi. Efektnijeg filma sa takvim pobudama nema. Sam Peckinpah je poslije Divlje horde izgleda bio predodređen da ga režira. Čak su išli toliko daleko da su i rusima dali lice i nisu ih prikazivali kao varvare samo da ne bi otvarali više vrata odjedanput.
U Gvozdenom krstu ima jedna scena u kojoj Rusi prolaze pored nemaca, zamaskiranih pored puta. Rusi su, naravno, u FAP-ovima, i dernjaju se "Oj Kozaro ...", onako kako to samo Bosanci-vojnici mogu (iz petnih žila, većinom nemuzikalno i nesložno).
Ukratko, lud film.
A žalosno mi je bilo da vidim neke naše glumačke "veličine" kako k'o bednici statiraju još bednijim "holivudskim veličinama"
U potpunosti se slazem sa gore navedenim stavom. Vecina ljudi voli da gleda u ratnicima nekakve vitezove i ne uklapa im se u njihovu viziju da su to obicni ljudi. A ti ljudi koji vec par godina ratuju "za nesto" ili za nekoga, prestaju da vjeruju u propagandne price i pocinju da misle na sebe. Sta poslije rata? Da se vrati poslu (ukoliko ga uopste bude bilo) gdje ce se na njemu izdrkavati kojekakva gnjida od sefa? Ili da se vrati memljivom stanu u podrumu u nekom od velikih, prljavih gradova? Ne, ti ljudi odlucuju da ovaj put stave glavu u torbu za sebe jer su to dovoljno dugo radili za neke, njima apstraktne, ciljeve. "Stolio je Bojko" nekog tipa sa Koni Ajlenda i za Evropu i za Hitlera, to je bilo daleko od njega i nije ga doticalo. Bas kao u onoj Borinoj pjesmi iz '80-ih: "Boli me dupe za Irak i Iran, oni se kokaju a ja sam miran." Jasno je bilo i onome Svabi sa oziljkom da je bolje uzeti zlato nego izgoriti u pokvarenom tenku. Idealizam je divan dok ne dodjes u rov. Tada dolazi do izrazaja ono sto je prakticno.
