offline
- Zorge
- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Nov 2007
- Poruke: 8384
- Gde živiš: Ravni Banat
|
Током ових летњих месеци одржавају се свакакви фестивали и ревије филмова, а све то пропрате телевизије које баш и немају других тема о којима би извештавале. У некој од хроника неког фестивала видео сам трејлер за филм кога сам одгледао још прошле године (и помислио: „Ууу, ала вам је бајат програм...“), па хајде да напiшем који редак о филму, пошто сам видевши трејлер, сео и поново одгледао филм. А филм се зове "Заробљеник", или на руском... да нисте очекивали да вам пишем о шпанском филму? ;-). На руском је назив филм "Пленный" и снимљен је по делу "Кавкаски заробљеник" Владимира Макањина, чак је и он сам писао сценарио по свом делу.
Мој другар са једног форума потпуно различитог од овог ми је на једном скупу рекао: "А бре, ти кад пишеш толике постове, ја имам стрпљења да прочитам само прве две-три реченице...“ Ако би ме он питао о чему је филм, написао бих оволико: "Ма нека два Руса скембала неког Чеченчића да их спроведе на сигурно и водили га тамо-овамо по неким брдима и на крају га скењ...“. Да, основна фабула је та – ништа више.
Ако бих ширио причу, онда би бих написао ово што ћу сад написати и морам да поменем ово: знам за филмове у којима је је намерно остављен недоречен завршетак, али се мени чини да је у случају са "Заробљеником" недоречена и средина и крај. Ако ћу да будем закерало - ни почетак не оставља утисак, поставка цела приче ми је мршава.
Фабулу сте мање-више већ прочитали у претходним реченицама, али наравно да то није све. Режисер филма је Алексеј Учитељ који слови за некога ко зна да сними филм. Из његовог опуса, до "Заробљеника" сам гледао само "Космос као предосећање" ("Космос как предчувствие"). Осим истог редитеља, два филма имају заједничко једино то што прате два лика различитих карактера везана једно за другог из неког разлога. У "Заробљенику" је тај разлог рат – обојица служе војни рок. Први је Рубахин, (кога глуми Вјачеслав Крикунов), а други Вовка (Пјотр Логачов). Први, Рубахин, је помало контемплативан тип, а Вовка потпуна супротност - у американском језику постоји израз "simple minded". Ту је и тај фамозни заробљеник, лепотанче Џамал, кога глуми Ираклиј Мсхалаја. Кад боље размислим, ипак бих за главне актере филма одредио Рубахина и Џамала, док је Вовка само ту као нека антитеза Рубахину.
Морам да напишем читаву фабулу, да би сте схватили о чему пишем. Рат у Чеченији: колона руске армије упада у заседу и двојица наших ликова крећу по помоћ до неке карауле, тамо њихов позив за помоћ бива одбијен и не знам како (просто ми је промакло или је то промакло режисеру да то довољно јасно прикаже), ова двојица добијају малог Чечена, шегрта снајперисте, после буквално, лова са све пујдањем керова и хеликоптера у ниском лету у којима су учествовали и Рубахин и Вовка. Као, он ће да их проведе кроз непријатељску територију и спроведе онај конвој (ма како да не: као да не постоје обележени путеви, па ће "Урал" камионе да протерају кроз козје стазе). На том путу мали упада у набујали поток, па га Рубахин спасава, храни га, даје му чарапе, лечи повреду ноге, не називају га погрдним именима или најкраће – јавља се човечност у човеку и према непријатељу у рату, тамо где је по правилу нема. Па могу да напишем и то да се односе према њему веома модерно – политички коректно. Јавља се и поверење јер пуштају Џамала да оде до свог села, да нешто испреговара и поново врати назад (судећи по крају филма, само зато што је био на нишану Вовкиног СВД-а), а онда у финалу филма, када се нађу окружени са две групе чеченских "боевика", Џамал у једном тренутку покуша да повиче и привуче сународнике, али га Рубахин длан преко уста спречи да то уради и како се Џамал отимао, Рубахин није имао другог излаза до да га угуши. А сам Џамал неке прве 2/3 филма и не проговара са овом двојицом и презриво их гледа, а онда наједном (вид' изненађења) заплаче на Рубахином рамену.
Ово је прича о... боље да напишем - покушај да се исприча прича о неким људима и њиховом осећањима које немају везе са тим ратом, а који је у филму свеприсутно стање духа и стање ствари и који је, чини ми се, одабран да би се гледалац заинтересовао за филм. За саму поенту приче, тј. покушаја причања ове приче он и није неопходан. Режисеру је било свеједно: он није видео добре и лоше момке. Мислим да је то веома лепо формулисано у једној сцени када руски пуковник у својој кући прави дил са неког брадатим Чеченом о продаји оружја. После договора, Чечен пита пуковника - "А зар ти није жао својих бораца?", пуковник изручује чашицу "на бело" и каже – "Свих ми је жао.".
Или још један епизода са руским заробљеником у чеченском селу која је такође мало чудна, тачније, мало је чудно снимљена, баш политички коректна. Камера гледа кроз оптички нишан чеченско село где сво од реда муштрају тог Руса коме је повијена глава јер му је одсечено ухо, да би га на крају група деце, под будним оком наоружаних брадоња, натерала да закоље овна. Клинцима је то клање к'о "добар дан", они су одмах заплесали "лезгинку", али је несрећни Рус доживео невиђену трауму. И сад, гледаоци (и ја сам) би улетели у кадар са "тешком артиљеријом" и нај... милосне мајчице брадоњама, а Рубахин и Вова, који чак и познају тог момка, остају неми, без коментара и реакције на то што виде. Чак ни да прокоментаришу Џамалу нешто типа "Види шта раде ови твоји!", а неки шамар – ма јок! Остају савршено мирни.
Чули сте оно "Лепота ће спасити свет". ОК - 'оће, али како је ово кренуло у овом филму, баш је било чудно. Неко би могао да прокоментарише да је Рубахин испољио очинску или братску љубав, симпатију или шта већ, према Џамалу, али од сцене када су им се први пут укрстили погледи (Обзиром како изгледа сцена очекивао сам да зачујем оно "Лав из ин д ер, еври веј ај лук араунд...“, часна реч... Па још ако се сетим сцене на који начин Рубахин износи Чечена из набујалог потока – к'о младу преко кућног прага...), све ми делује, благо речено, мало чудно (или по американски – кинки). Да је уместо Џамала било женско, ствар би била сасвим у реду и много јаснија – била би јасна мотивација, а и крај би био немерљиво драматичнији. Дакле, имам утисак да је режисер нешто промашио: или је ишао сувише плитко у ту лепоту и доброту кој би требало да спаси свет, када се ограничио само на физичку лепоту чеченском малца или је погрешно поставио тај однос Рубахина и Џамала или... или... Просто је невероватно колико је и поред умећа режисера, солидних улога глумаца, одличне камере и звука (стварно треба видети), испадне толико недоречен филм и са толико наговештаја.
Трејлер филма:
|
