offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26117
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Хајде да не тражим линк, пре много страница је била расправа о овом филму. Ево моје иницијалне каписле... 
SNAJPER - ORUŽJE ODMAZDE
Odgledah končano ovaj film, a imam ga dosta dugo u kolekciji (zahvaljujući Zorgeu) . Nije ni čudo što film ima , praktično , dva naslova . Takava je i radnja filma. Kao da gledate dva različita filma! Jedan, prvi deo, mogao je da se završi sa savršetkom izvanrednih snajperskih akcija koje su tekle svojom dramaturgijom, kamerom i fotografijom, obećavajući odličan film. Sve je u prvih petnaestak minuta najavljivalo da ćemo se nagledati odličnog filma. Vrlo moderan, od prvog kadra uzbudljiv i precizan, ostavljao je utisak da su se reditelj i scenarista pobrinuli da dobiju pravog konsultanta, pa u filmu možemo od početka gledati kadrove koji bi mogli da posluže kao nastavno sredstvo u snajperskim školama. Ukupna boja fotografije, pejzaž (scenografija), kostim (uniforme) i oprema govore o tome da se o tom delu filma mnogo vodilo računa, s ciljem da se iz već dosta izlizane oblasti priče o snajperima napravi nešto novo i zadrži pažnja gledaoca.
...A onda počinju naivnosti i posrtanje : smrt Alesje, ''Belorusičke'' i preživljavanje kapetana, vođe snajpera, odjedanput daju priči lični ton obračuna i neuverljivosti jer je nemački snajper mogao oboje da ih naniže na jedan metak i da bez romantičarskog pristupa reši celu stvar onako kako se to u borbi na život i smrt radi. Odatle počinje sunovrat filma jer se on prebacuje radnjom u 1945. godinu. Autori filma se od tog momenta gotovo utrkuju ko će napraviti naivniju grešku. Film je mogao da počne od tog drugog dela i da mu niko ništa ne zameri. I u samom toku filma to tako izgleda - kamera je drugačija, fotografija je drugačija, sve je drugačije. Kao da gledamo drugi film! Kao što je prvi deo filma mogao da se razvije u zasebnu ratnu priču i da sačuva autentičnost koja je obećavala, tako je drugi deo filma mogao da krene zasebnim putem. Kako? Mogla je da se razvija do tada neiskorišćena priča koja je svima poznata - kako su Rusi dolazili do ''how-now'' nemačke tehnologije; isto kao i Amerikanci, Britanci, Francuzi. Imali su sve elemente za dobru priču i sve je bilo na njenoj strani...osim samog filma koji je pogrešno počeo, kao jedan vrlo dugi uvod o glavnom junaku filma, kapetanu, vođi anti-snajperskog tima. Tu, na početku ''drugog dela'' filma, počinje dekoncentracija i brljanje i u situaciji smo da gledamo mnogo filmskih, istorijskih i dramaturških grešaka koji ovaj film svode na naivnu, petparački ispričanu priču. U ambijentu dvorca gledalac se uverava da je stanje mirnodopsko, nemački građani svraćaju za pomoć u hrani , odeći, pretrazi za svojima, atmosfera je praktično mirnodopska. Ništa ne govori o dolazećoj opasnosti...A za to vreme u zamku komotno ''živi i radi'' grupa vrhunskih nemačkih snajpera. Ni scenarista ni reditelj ne odgovaraju na logično pitanje - gde ti ljudi žive, gde se skrivaju, spavaju, jedu, funkcionišu? Na kraju krajeva (ili na početku) - koja to vojska (ratujući od Finsko-ruskog rata pa nadelje) posle petogodišnjeg ratovanja, dozvoljava sebi luksuz da osvoji jedan grad (i zamak u njegovoj okolini), a da ga ne pretrese temeljno, uverivši se da nema neprijatelja. U svim osvojenim gradovima Rusi su bombama ''pretresali'' svaki šaht kanalizacije, a o tome da su otvorili svaku moguću sobu u Nemačkoj da bi je opljačkali, da ne pričam...E, u ovom filmu to se ne dešava! Ovde je ceo jedan zamak ''stavljen u karantin'', bez pretresanja i pretvoren (za potrebe radnje) u poprište snajperskog rata. Samo ta nelogičnost i naivnost dovoljna je da čak i prosečan gledalac isključi uređaj i baci disk, no mene je filmofilska pažnja držala do kraja...A do kraja sam se uverio u taj trend gluposti i brljotina. Iskusni, prevejani snajperi ginu naivno i ''kaubojski'', žena (naučnikova saradnica i ljubavnica) ume da nemačkog vojnika ubije kamenčinom, ali ''ne ume'' da se sagne i uzme njegovu pušku, ruski vojnici (koji su prošli sito i rešeto krvavog rata) ginu na sred dvorišta kao snoplje, a nikome ne pada na pamet prva stvar koju svaki vojnik zemljine kugle ume prvo da uradi - da potraži zaklon. Itd, itd. Na kraju se naučnik i njegova ''saradnica'' bezobrazno dugo grle i ljube, kao da je cilj radnje bilo ne da se spasi naučnik već da se njih dvoje srećno spoje (a pre toga su predstavljeni kao službeni saradnici, a ne ljubavni par). Mnogo toga je, dakle, u drugom delu filma uvredljivo naivno i aljkavo urađeno, nedostojno ruske (i beloruske) filmske škole. I za kraj, ali ne i poslednje u tom nizu preterivanja, moram da navedem filmski efekat koji čak ni u filmu ''Snajper'' (trećerazrednoj američkoj produkciji sa Besingerom u glavnoj ulozi) nije lepo pristajao: reč je o onom ''usporenom'' metku koji kamera prati kroz vazduh. Rekoh, to čak i u onoj petparačkoj produkciji glupo i neuverljivo izgleda, a kako tek izgleda u filmu koji je imao umetničke aspiracije, možete zamisliti.
Ovo je jedan od retkih filmova s tog prostora koji iskreno ne preporučujem da odgledate. Ili, da budem precizniji - odgledajte prvi deo. To je deo od koga je mogao da nastane dobar film.
|
