offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26125
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Bobo123 ::@Sirius uvek sam hteo da te pitam nesto, evo prilike. Da li uzivas u gledanju filmova? Da preformulisem pitanje da bude jasnije. Kako ti je to struka, da li gledas strucno pa skeniras kadrove, scenografiju, kostime, glumu, reziju, preciznost u snimanju, rekvizitu (kod istorijskih filmova) ili mozes da iskljucis taj deo i gledas kao i svi mi? Da li potisnes taj strucni deo? Pitam zbog prethodnog posta gde si komentarisao kadar. Glupo poredjenje mozda, sednem da gledam fudbalsku utakmicu sa drugom koji je dugo trenirao i covek se pri tom ubi sa taktikom, izmenama, predvidjanima akcija... Zakljucim da ne uziva u lepoti igre, ubi se od mozganja umesto samo da se prepusti.
И ја ћу се потрудити да преформулишем одговор, тако да буде јаснији... При том ћу се трудити да они који воле филмове у мом одговору потраже неку врсту рецепта како да стварно са задовољством гледају филмове.
Зашто то пишем?
Одрастао сам уз музику Џимија Хендрикса, али осим песме ''Хеј , Џо'' ништа нисам разумео. Онда ми је један изванредан гитариста практично показао шта све треба да се уради да би се добио хендрисовски тон. Када сам то разумео, могао сам искрено да уживам и да се дивим његовим вештинама.
Тако је и са филмом. Постоје три извора интересовања за филм:
1.Љубав према покретним сликама
(то не морам да објашњавам, зар не; као свака љубав - има је или нема)
2. Теоријско знање (теорија продукције, естетика филма, основи режије, монтаже, итд; све оно што смо учили на ФДУ).
3. Практично знање (ако се професионално бавите филмом).
Наравно, на сва ова знања додајемо и наша општа знања из историје, социологије, географије, естетике, итд, итд (пример из филма ''Снајпер'': амерички снајперисти беже по неком босанском граду, а реч је о Будимпешти - очигледно да продуцент рачуна са дубинским незнањем америчког гледаоца).
Када све то сложимо (или део тога) на једно место , у мозак дотичног гледаоца , онда дотични гледалац (да не кажем - ја) може неупоредиво више да ужива у филму него просечан гледалац, да не кажем лаик или незналица.
Најкраће речено- ја сам срећан човек ; своју љубав према филму (а сви, углавном, волимо филм), успео сам да теоријски поткујем (на ФДУ), а затим практично развијем и допуним радећи десетине филмова и филмских пројеката. Као у оном вицу - ''патите ли од сексуалних фантазија?'' пита доктор пацијента, а пацијент одговара: ''Не, напротив, ја у њима уживам''.
То ће рећи: уживам у добром филму. Не патим се и кад гледам лош филм, али ми за лош филм треба знатно мање времена. Врло лако је доказати зашто је нешто лоше. И супротно: када гледам филм који је у конкуренцији за неку награду (а то је по правилу на фестивалима на којима сам често као члан или председник жирија), онда узмем бележницу и пишем. О добром филму се има шта написати и рећи - ако знате, наравно. Као што видиш, личи на гледање утакмице. Сви уживају у доброј утакмици; међутим, ако си добио задатак да ''снимиш'' неки тим, онда то што је лоша утакмица у теби активира друге дубине знања којима дајеш одговоре - зашто је утакмица лоша, шта је ту лоше, ко је највише покварио, шта је ту непоправљиво, а шта не, итд, итд... Јасно је да је много лакше хвалити (ни то није лако), него налазити мане, јер за налажење мана треба ти много више знања него за похвале.
И, да завршим ову гњаважу: филм, позориште и уопште сценске делатности, најпре гледам хладно, непристрасно , као судија. Када ме филм освоји или се покаже да је уметничко дело, исто тако га присебно одгледам , па га онда други , трећи пут гледам за своју душу. Оно прво гледање је за струку, а ту зезања нема, пошто нисам једини који познаје филм. Мноштво мојих колега исто тако озбиљно и објективно гледа филм.
Да ли те овај одговор задовољава или треба још детаља? Ја о филмској критици и интеракцији публике и филма могу да пишем данима...
|
