Vojna tematika i sedma umetnost

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, kljift
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kljift ::Dobro Kusta ima i "Oca na službenom putu". On je počeo svoju karijeru u već izgrađenom sistemu sa sve scenaristom, direktorom fotografije, glumcima, uz podršku makar i federalne republike zainteresovane za promociju kroz umjetnost. A predstavljao je svoje filmove kao tvorničko djelo jedne savezne države koja je tada bila romantičarski doživljavana na Zapadu. Pri tome, ponikao je u živopisanoj sredini u kojoj nije morao da se ustručava. Već rano je pobrao prilično velike nagrade, slavu i uspjeh.
A onda svi znamo što se desilo. Sve ono što je imao sad nema, a ne može nazad mora silom naprijed. Ako ne može na Zapad, mora na Istok. Ako ne može dubokoumno, mora kafanski. Možda ne napravi ništa, a možda postane ikona. Nekad je bio lijep, sad je uporan.

''Отац на службеном путу'' било је премеравање репа мртвом курјаку...Као што је Горан Марковић био храбар да направи филм ''Тито и ја'' са безбедне временске дистанце. У свему другом потписујем ово што си ти написао. Посрећио му се први филм, и то уз екипу осталих колега из ''Прашке школе''. Добро се сећам њихових интервјуа када су се појавили, а увек су наступали групно и вукли једни друге. Мислим да су много темељнији редитељи од њега Горан Паскаљевић, Карановић, Зафрановић, Марковић, Грлић....Они су оставили и остављају озбиљна дела која ће трајати.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Realno, vise je trebalo hrabrosti Ziki Pavlovicu da snimi Zasedu 1969 nego Kusturici da snimi Oca.

• 2Ovo se svidja korisnicima: victoria, stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::kljift ::Dobro Kusta ima i "Oca na službenom putu". On je počeo svoju karijeru u već izgrađenom sistemu sa sve scenaristom, direktorom fotografije, glumcima, uz podršku makar i federalne republike zainteresovane za promociju kroz umjetnost. A predstavljao je svoje filmove kao tvorničko djelo jedne savezne države koja je tada bila romantičarski doživljavana na Zapadu. Pri tome, ponikao je u živopisanoj sredini u kojoj nije morao da se ustručava. Već rano je pobrao prilično velike nagrade, slavu i uspjeh.
A onda svi znamo što se desilo. Sve ono što je imao sad nema, a ne može nazad mora silom naprijed. Ako ne može na Zapad, mora na Istok. Ako ne može dubokoumno, mora kafanski. Možda ne napravi ništa, a možda postane ikona. Nekad je bio lijep, sad je uporan.

''Отац на службеном путу'' било је премеравање репа мртвом курјаку...Као што је Горан Марковић био храбар да направи филм ''Тито и ја'' са безбедне временске дистанце. У свему другом потписујем ово што си ти написао. Посрећио му се први филм, и то уз екипу осталих колега из ''Прашке школе''. Добро се сећам њихових интервјуа када су се појавили, а увек су наступали групно и вукли једни друге. Мислим да су много темељнији редитељи од њега Горан Паскаљевић, Карановић, Зафрановић, Марковић, Грлић....Они су оставили и остављају озбиљна дела која ће трајати.

Moguće je da je u tom trenutku Kusta bio veći kurjak od kurjaka. I mrtvih i živih. Kome je Bog otac, lako mu je biti svetac. Ali nećemo sad o bogovima i očevima. Kažem ovo jer je ovamo jedan Živko Nikolić snimao filmove, relativno neagresivne, apolitične, pukim slučajem vezane za Crnu Goru. Vjerovatno i najbolje to nešto filmsko što se može povezati sa tom nekom Crnom Gorom. Pa je krenuo jedan glas protiv dotičnog što se ubrzo pretvorilo u hiljade glasova da su ga napravili gotovo crnogorskim Ruždijem. Neko opravdanje je da se radilo o maloj ruralnoj sredini (a tada je sve bilo mala ruralna sredina) ali i u toj maloj ruralnoj sredini napadnut je isključivo zato što je bio nebranjen (čak mu je i fizička pojava bila krhka). Sa Kustom izgleda niko nije htio/smio da rizikuje, a i sam grmaljoviti Kusta izgleda kao da ispod kaputa ima sjekiru ili macu. A to utiče na ovdašnji populis, pacifikuje ih do kosti.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, bojank, proka89
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kusta je dobar dio nekih svojih mladalackih dozivljaja ubacivao u te svoje rane radove. Inace, ostrenje one stvari na mrtvog vuka, "sponzorisano qoortchenje" kao i okretanje curka naopako jer su nastale nove okolnosti je specijalitet mnogih u svijetu filma, umjetnosti i u zivotu uopste.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Sim.a, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lajavi krelac ::Kusta je dobar dio nekih svojih mladalackih dozivljaja ubacivao u te svoje rane radove. Inace, ostrenje one stvari na mrtvog vuka, "sponzorisano qoortchenje" kao i okretanje curka naopako jer su nastale nove okolnosti je specijalitet mnogih u svijetu filma, umjetnosti i u zivotu uopste.

Управо тако. Зато сам и написао да се његови филмови заснивају на досеткама и општим местима из свачијег сећања. Рецимо - прича о трабанту ког су појеле свиње је истинита и догодила се у мом крају. Стигла је у новине - и у сценарио ''Беле мачке - црног мачора'' (или обратно) јер је послужила да , успут Куста спомене и Берлински зид, итд, итд.

Бојанк

Апсолутно тачно и то не само за Жику! Студирао сам у време када је Жика Павловић (иначе по струци дизајнер (завршио ФПУ) предавао код нас на ФДУ. Званично је био запослен у служби одржавања факултета (!). Наш, вероватно највећи, енциклопедиста и ерудита, човек који је подједнако (врхунски) владао филмом, књижевношћу, сликарством...па и колекционарством оружја. Е, његов филм ''Заседа'' (и не само он) јесте пример грађанске и уметничке храбрости и бескомпромисности. Требало би њиме да се позабавимо јер управо припада овде, овој теми. У њему се могу видети и шпагини, томпсони, маузерке... Наравно, није он једини који је био храбар у то време. Највећу цену личне храбрости платио је професор Ђурић, али када причамо о црном таласу, Жика му је стуб. Поред Петровића, Макавејева, па и извиканог Жилника (направио један филм на коме се шлепује цео живот), Живојин Павловић није ућутао већ је наставио, онако велики и недодирљив, да ради. Ко год је подвио реп, на њега су сместа јурнули сви, али Жика није. Зато нису ни смели да тако отворено кидишу на њега. Сетите се и његовог филма ''Дезертер''. Тај филм је , практично недовршен, први проговорио, усред рата (!) о чудима на ратишту панонске низије.

Према овим величинама, сложићете се, Куста јесте ситни шићарџија који је чак и у ''Андерграунду'' морао да кокетира с влашћу...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sve potpisujem.

• 1Ovo se svidja korisniku: victoria
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pazi, da je bilo ko od tih velikana domaceg filma snimio rad u kojem pozitivno govori o cetnicima ili IB a iskljucivo negativno o partizanima, rekao bih da je hrabar. Ovako, ne bih bas koristio taj termin za umjetnike ili "umjetnike". Njega ipak cuvam za ljude koji poturaju glavu gdje drugi ne smiju nogu.
Nego, sad mi pade na pamet Sava Mrmak. O njegovim radovima mogu reci da su bila vrlo zajebana. Vrhunski uradjeno po svim pitanjima. Ali propagandisticki vrlo ofirna. Naravno, nisam ih tako posmatrao kada sam bio klinac. Sada, bez obzira sto priznajem da su zanatski vrhunac (vjerovatno neponovljiv na ovim prostorima), posmatram ih kao neku vrstu politickog "zetonisanja". Sto se dublje uvuces, bolje prosperiras. Jer, kako drugacije objasniti da, cim je pao "komunizam" (iako ga nikada nije bilo, pogotovo ne kod nas), odbacio je partizanstinu i poceo da se bavi srpskom nacionalnom istorijom. Ko zna, da nije umro, mozda bi se dohvatio i Ravne Gore umjesto RB... Nesto mi se takvi "suncokreti" nikada nisu dopadali. Ovdje ne govorim o iskrenoj promjeni misljenja vec o oportunizmu u ljudima.
P.S. Dezerter mi je bio jedan od najglupljih (anti)ratnih filmova koje sam vidio. Prosto da ne povjeruje covjek da je to Zikin film...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Мислим да су много темељнији редитељи од њега Горан Паскаљевић, Карановић, Зафрановић, Марковић, Грлић....Они су оставили и остављају озбиљна дела која ће трајати.


Markovic:
(Falsifikator, Slepi putnik na brodu ludaka, Turneja, Kordon i cak Tito i ja su bas-bas losi filmovi)

Karanovic:
(Sjaj u ocima - negledljivo, amaterski, za Besu i Virdzinu ne znam sta da kazem - to su ipak kukavicija jaja)

Zafranovic:
( Ne snima vec godinama)

Grlic:
(vecito osrednji, tek u ponekom manje ili vise iznad proseka - za srecu je potrebno troje, caruga i Karaula)

I Paska za kraj:
( Hari, San zimske noci, Optimisti, Medeni mesec primeri dno-dna filmovanja)

Za sve prethodno bih mogao da se u pojedinim stvarima slozim, ali ne treba preterivati. Ova petorka je poptuno nebitna u zadnjih 20 godina, doduse malo ko je i bitan u srpskoj kinematografiji u ovom periodu.
Njihovi filmovi iz 70-tih i 80-tih su stvarno vrhuska ostvarenja.

Kljift je lepo rekao na duhovit nacin da sad svi imaju SINGERICU.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pretpostavljam da je "Vreme čuda" onda dovoljno hrabar.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

lajavi krelac ::Pazi, da je bilo ko od tih velikana domaceg filma snimio rad u kojem pozitivno govori o cetnicima ili IB a iskljucivo negativno o partizanima, rekao bih da je hrabar. Ovako, ne bih bas koristio taj termin za umjetnike ili "umjetnike". Njega ipak cuvam za ljude koji poturaju glavu gdje drugi ne smiju nogu.
Nego, sad mi pade na pamet Sava Mrmak. O njegovim radovima mogu reci da su bila vrlo zajebana. Vrhunski uradjeno po svim pitanjima. Ali propagandisticki vrlo ofirna. Naravno, nisam ih tako posmatrao kada sam bio klinac. Sada, bez obzira sto priznajem da su zanatski vrhunac (vjerovatno neponovljiv na ovim prostorima), posmatram ih kao neku vrstu politickog "zetonisanja". Sto se dublje uvuces, bolje prosperiras. Jer, kako drugacije objasniti da, cim je pao "komunizam" (iako ga nikada nije bilo, pogotovo ne kod nas), odbacio je partizanstinu i poceo da se bavi srpskom nacionalnom istorijom. Ko zna, da nije umro, mozda bi se dohvatio i Ravne Gore umjesto RB... Nesto mi se takvi "suncokreti" nikada nisu dopadali. Ovdje ne govorim o iskrenoj promjeni misljenja vec o oportunizmu u ljudima.
P.S. Dezerter mi je bio jedan od najglupljih (anti)ratnih filmova koje sam vidio. Prosto da ne povjeruje covjek da je to Zikin film...

Сава Мрмак је родоначелник употребе електронске камере код нас. Сценарио је, наравно, нешто друго.

Нисам се бавио ''Дезертером'', само сам га навео као део Жикине жеље да што пре проговори о ужасу рата. Иначе, наравно један од најгорих филмова које сам гледао. Ужасне улоге Радоша Бајића, бледог Шербеџије и никакве Милене (иначе Жикине кћери). Једино што се може позитивно рећи за овај филм је то што је у акционим сценама коришћен део јединице ССУП који је већ био на ратишту, тако да оне борбе јесу урађене како ваља.

Кад је реч о поређењу са осталим члановима ''Прашке школе'' - нисам био буквалан, па не морају ни други: понекад је довољно десет минута филма или један филм па да видите генијалност аутора. Они нису на силу правили филмове и ''пумпали'' свој имиџ по сваку цену. Кустин ''проблем'' је тај што је после ''Доли Бел'' снимио на онакав начин онакве филмове, али шта да се ради...