Vojna tematika i sedma umetnost

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Сталкер је врхунски филм.
Фотографија....шта рећи осим ремек-дело.

"Одисеја 2001" је ванвременски филм,што рече vathra,гледаће се и за 100 лета.

Ридли Скот-Мајсторчина!

• 8Ovo se svidja korisnicima: Mercury, stalker, sremac983, bojank, Uzelac2106, Sirius, radionica1, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Раније смо поменули снимање филма о мисији Халјард.
То је претходних година било најављивано у више наврата по медијима, међутим снимање још није почело, а нема ни најаве кад би могло да буде.
Са политичке стране, овај пројекат би могао да има велику подршку, јер је садашња власт про-четничка и све више про-америчка, док са друге стране америчка страна у овом догађају тражи прилику како би поправила односе нарушене агресијом 90-их.

Међутим то што је овај пројекат тренутно политички подобан, чиме би уживао велику подршку, свакако није гарант успеха филма, што смо могли скоро да видимо на примеру филма ”Равна гора”, који се није допао никоме осим аутору.

Пошто филм нису још ни почели да снимају, овде можемо да говоримо о самом догађају као потенцијалном филмском материјалу.

Тема о евакуацији авијатичара иза непријатељских линија је свакако врло занимљива, и била је чест мотив у ратним филмовима и серијама. Ваздухопловство је било крем америчке војске, а непланиран скок у непознато, у потпуно другачије друштво и културу, где се говори непознат језик, и где вас прогоне непријатељски војници је свакако био велики доживљај за савезничке војнике.

У Југославији су снимљена два филма (колико знам) у ком битан део радње (али не и главне улоге) имају савезнички авијатичари.
- Празник из 1967. године
Citat:U srpskom selu, na Božić, godine 1943., četnici prihvataju dvojicu oborenih američkih pilota i ukazuju im gostoprimstvo. Saznavši, međutim, da Nemci traže pilote, četnici menjaju stav prema njima, razoružaju ih i zatvore, ali piloti uspevaju da pobegnu. Poturajući leševe dvojice ubijenih zatvorenika Nemcima, koji su u mđduvremenu uhvatili prave pilote, četnici navlače gnev ogorčenog naroda, uprkos pokušajima njihovog kapetana da pred selom zataška nedelo učinjeno na praznik.

U glavnim ulogama
Ljubomir Cipranić, Tomanija Djuričko, Dragomir Felba, Vojo Gorić, Dušan Janićijević, Jovan-Burduš Janićijević, Rastislav Jović, Milos Kandić, Predrag Milinković, Zaim Muzaferija, Branko Petković, Rastko Tadić, Janez Vrhovec, Dušan Vujisić, Velimir 'Bata' Živojinović, Anka Zupanc

- Други филм сам давно гледао и не могу да се сетим имена (било би лепо кад би неко помогао око тога). Радња се дешава у једном селу, где код двоје мале деце пада амерички пилот, црнац. Они покушавају да га сакрију, али је ту и потера.

-----

Што се тиче саме мисије Халјард, досад није обрађивана у филму (опет уз дигресију колико знам, јер нисам истраживао фиктивне изворе о тој теми).
Треба поменути да је о мисији Халјард доста писано, али да и даље има написа да је то било прикривано и код нас и у Америци. То једноставно није тачно, писано је доста поготово у Америци, али и код нас. У НИН-у је почетком 80-тих изашао и фељтон о спашавању авијатичара, у ком је дат и тачан података евакуисаних авијатичара од стране четника.

Такође треба имати у виду да је током 1944. године било јако пуно битних догађаја код нас, који нису добро или уопште обрађени не само у филму него и у медијима.
Док је трајала мисија Халјард, и од стране партизана је евакуисано неколико пута више савезничких авијатичара, често у далеко опаснијим и драматичнијим околностима. истим путевима су евакуисане десетине хиљада рањеника, од чега је велик део лечен у Италији. Највећа евакуација је била 22. августа 1944, кад је из Брезне у Црној гори евакуисано преко 1000 рањеника и 17 авијатичара, и то америчким, британским и совјетским авионима (занимљиво је да ова евакуација у Црној гори има исти статус као мисија Халјард у Србији, односно амбасада учествује у обележавању годишњице и сл.)
Такође је евакуисан велики број избеглице. У највећој евакуацији са ових простора, пребачено је авионима две хиљаде избеглица из Словеније у тада ослобођени Задар. Један део избеглица из Далмације је чак пребачен у избегличке логоре у Африци.
По ослобођењу Београда је из Босне, у којој су се још водиле борбе, пребачено доста избеглица, сирочади и деце у Србију, а неки од њих су чак примљени и у Бугарској.

О свим тим догађајима је мало писано код нас. Не може се рећи да је скривано, јер није - описано је успут док је причано о другим догађајима - али ти догађаји нису добили пажњу коју заслужују.

И сама Београдска операција, свакако највећи ратни догађај у Југославији 1944, није добила свој ратни филм-спектакл, у ком могу да се виде жестоке борбе за ослобођење престонице.

У наставку мало више о евакуацијама авијатичара, сачекаћете само док искуцкам поруку...

• 9Ovo se svidja korisnicima: bojank, stalker, VJ, Sirius, radionica1, voja64, Mercury, Bane san, aleksmajstor
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Истражујући изјаве евакуисаних авијатичара, имао сам прилике да прочитам велики број њихових изјава (засад преко две хиљаде, а планирам да и преосталих неколико стотина набавим). Велик део њих није занимљив, међутим има њих неколико које без икаквог шминкања могу да постану књига (многе већ и јесу) или чак и филм (досад се није десило).

Ево неколико примера:
Да поновим, ово су стварни догађаји.

- једна америчка посада је оборена у Мађарској, и пребачени су у базу Луфтвафеа у Тулн у Аустрији. Како је већ била 1945-а и извесно ко добија, контактирали су их сами чувари са планом да побегну у Италију. Четворица Американаца и неколико Немаца су се током ноћи искрали, сели у транспортни авион Ју-52 и кренули за Италију. Међутим нису имали довољно горива и слетели су код Карловца. На њихову срећу, слетели су код партизана који, на још већу срећу, нису обратили пажњу да авион није амерички, нити да део посаде нису Американци. То вече им је приређен дочек, међутим кад је неко чуо да неки авијатичари говоре немачки, забава је прекинута и они одведени у притвор. Американце су после пустили, а Немце оставили у заробљеништву уз обећање да ће лепо поступати са њима. Немци су остали у заробљеништву на принудном раду, а двојица су убијена приликом покушаја бекства. Остали су се после рата вратили кући, где су их третирали као издајнике. О овоме ја написана књига, Talmadge Callison, "Hit the silk"

- Кад су Немци почетком 44-те преузели контролу над Мађарском, пребацили су заробљене авијатичаре из њихових логора у своје. Једна група авијатичара је, уз помоћ чувара Пољака, послата у Југославију, јер су мислили да одатле имали више могућности да побегну. Пребачени су у логор Старо сајмиште, а прилику за бег су ускоро добили кад су Американци бомбардовали Београд 16. априла 1944. И сам логор је био погођен и један број логораша је настрадао, али је такође и зид био пробијен, а они су искористили прилику да побегну. Та група заробљеника је ишла преко Срема, све док нису наишли на партизане код Фрушке горе. Они су их пребацили даље, док нису евакуисани авионом код Моровића, при чему их је гађао мађарски речни монитор. О овом догађају је у току издавање књиге.

- Током операције ”Плимски талас”, првог бомбардовања Плоештија 1. августа 1943, је оборено доста америчких авиона. Свега четворица авијатичара је том приликом успело да избегне заробљавање, пали су код партизана у Јужној Србији. Они су се скривали код њих десет и по месеци, све док није послата америчка мисија у којој је био Лин Фариш, бивши олимпијац у бејзболу и симпатизер комуниста. Његову мисију су прогонили Бугари, Немци и четници, бомбардовали Немци, све док нису евакуисани испод самог врха Јастрепца јуна 44-те, после скоро 10 и по месеци. О овоме нажалост није написана књига. Један од авијатичара је у скоријем интервјуу написао да није волео да прича о томе - код куће му нико није веровао и сматрали су га за лажова.

- једна група америчких авијатичара је пала код четника у Црној гори половином 44-те. Они су били скривени у брдима неко време. Како четници нису ништа подузимали да их извуку, пар њих је преко сељана пребачено код партизана који су их убрзо евакуисали, док су осталима четници рекли да су их партизани убили. Пошто се ситуација по четнике погоршавала, пребачени су у Подгорицу, где су били са Немцима. Један авијатичар је чак успео да неколико пута изађе са једном девојком, али то се убрзо завршило пошто га је она питала да ли је учествовао у бомбардовању Подгорице у ком је убијен њен брат. Авијатичари су се повукли из Подгорице крајем 44-те, заједно са Немцима, четницима и збегом. Ту је аутор дао одличне описе страдања збега, мислим да се тако нешто не може наћи у домаћој литератури. Ови авијатичари су имали срећу да су налетели на авијатичаре који су били код Драже, и прешли су код њега. Били су са четницима до маја 1945, кад су их партизани заробили у једној акцији. По свом дневнику је један од авијатичара написао књигу која је постала бестселер, "Eight bailed out", James Inks.

- други авијатичар из исте групе је октобра 44-те позван код Ђуришића, који га је представио официру Абвера у цивилу, и са њим је отишао у Боку Которску како би га упутили савезницима у Италију...

- Занимљив је и случај једног Американца који је пао у Херцеговини. Прихватио га је један сељак, који га је скривао месецима код себе, јер су свуда около били Немци и четници. После неколико месеци је Американац покушао да прође ка партизанима, али су га ухватили четници. Међутим, они су га ускоро пребацили партизанима који су га убрзо евакуисали.

- један амерички авијатичар је пао у Босни, при чему је поломио обе ноге. Заробиле су га усташе, које су га ставиле у локалну болницу. Занимљиво је да је после излечења остао у тој болници као асистент доктора, где је био више месеци. Са усташама се повукао ка Загребу, где су га ослободили партизани.

- неколико америчких авијатичара је пало близу границе Косова са Албанијом. Они су пребачени унутар Албаније. У једном случају су Американца само упутили преко границе, ка Гусињу, где су га убрзо заробили Немци. Он је међутим успео да побегне из импровизованог затвора тако што је развалио решетке, и прикључио се партизанима који су га евакуисали.

То је неколико примера, а има их још, који су сами по себи довољно добри за екранизацију.

------

Има још доста прича које су мало мање занимљиве. Међутим, мало је прича евакуисаних током мисије Халјард које су саме по себи занимљиве. Они су углавном имали евакуацију без већих догађаја. Изузетак је неколико посада у познијој фази, које су евакуисане путевима којима су ишли Немци, Бугари, па и усташе, обучени као четници.
Далеко занимљивије евакуације су имали авијатичари који су прихваћени од четника, а касније пребачени код партизана. Неки од њих су видели борбе четника против Немаца (код Лукачевића крајем 44-те). Саме околности преласка код партизана су често биле врло занимљиве, некад под борбом, уз помоћ мештана, а понекад и по договору.
Већина евакуисаних током мисије Халјард је прошла без проблема. У једном случају код Београда је било пуцњаве у којој је наводно погинуло неколико четника и Немаца. У још пар случајева је било потере и пуцњаве.

Код евакуација од стране партизана је било драматичнијих случајева. Било је борби у којима су кориштени тенкови и артиљерија (нпр. у једном случају код Загреба је уништен један тенк), а било је и жртава и заробљених међу авијатичарима. Прелазак преко пруге или пута је често био опасан, и изводио се под ватром.

----

Иако сви случајеви у претходном поглављу нису занимљиви сами по себи, можемо да издвојимо и више група чија је евакуација била занимљива. Неке од њих су делимично већ поменуте, ево и неколико других:

- почетком 44-те се у Словенији и Хрватској нашло скоро стотину авијатичара. Они су пребачени ка Босанском Петровцу, где је тад био једини партизански аеродром где је стизала савезничка помоћ. Успут је било локалних борби. Неки од авијатичара су у Дрвару упознали Тита и Рандолфа Черчила. Ова рута је ускоро обустављена, због напада на Дрвар.

- о Мисији Халјард имамо посебну тему. У самим описима мисије Халјард доста места узимају посебне околности под којима је настала, односно остваривање контакта четника, па и самих оборених авијатичара са савезницима. Сама евакуација је текла добро и без проблема.

- код четника имамо још неколико занимљивих група. Једна је група од 20-ак заробљеника која је ослобођена од чувара код Лепосавића новембра 44-те. Они су касније пребачени код Бугара који су их евакуисали преко Софије.
Друга група је била у Словенији. Те авијатичаре су делом прихватили словеначки домобрани и крили их месецима, а друге су прихватили локални и Ђујићеви четници. Сам Ђујић је покушавао да их евакуише, послао је и њихова имена у Италију. Међутим, ти авијатичари су касније предати Немцима.

- крајем 44-те се код партизана скупило доста авијатичара на више аеродрома, који нису могли да буду евакуисани због временских прилика. Група у Словенији је послата пешице ка Задру, група са Папука је послата преко Драве код Совјета који су их евакуисали из Будимпеште, а група у Санском мосту је покушала више пута да се пребаци железницом, што није ишло због снега. На крају су их делимично евакуисали 5. јануара.

• 6Ovo se svidja korisnicima: bojank, stalker, Sirius, voja64, Bane san, husky
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Шта можемо да на основу свега тога закључимо о самој најави за снимање филма о мисија Халјард?

Оно што је приметно да постоји доста занимљивог материјала о евакуацији авијатичара. Међутим, доста тога није занимљиво могућој продукцији, делом зато што се не дешава у Србији, или приказује потенцијалне протагонисте у негативном светлу. Са те стране, избор саме мисије Халјард се чини као једини логичан и добар.

У материјалу који је претходних деценија код нас писан о мисији Халјард (а и раније у Америци), се срећу два мотива који ће свакако бити заступљени и у могућем филму. Један је да су четници несебично помагали савезницима, док су их Британци бездушно издали у корист комуниста. Као доказ да четници у том периоду нису сарађивали са Немцима се наводи да су у истом периоду они спашавали савезничке пилоте.
Међутим ове тезе једноставно нису тачне, кад сагледамо доступне документе.

Оно што је запањујуће је да је највећа колаборација четника са Немцима у Србији била управо у току мисије Халјард. Само дан после прве и највеће евакуације мисије Халјард, 11. августа су се четнички команданти Рачић, Недић и Калабић састали у Тополи са немачким представницима како би појачали сарадњу. И сам Дража се састао са командантом СДК Костом Мушицким 17. септембра - исти дан кад је била евакуација. Нису случајности да су се ти догађаји десили један за другим. Пошто је у контакту видео да неће добити помоћ од савезника, Дража се још више окренуо Немцима.
Током лета 44-те су четници били главна снага немачке одбране Србије, преко мајора Вајела.

Како је наведено раније, доста авијатичара евакуисаних током мисије Халјард је ишло са четницима путем или кроз градове, где су ишле и немачке, бугарске и усташке трупе.

Занимљиво је да су у том периоду авијатичари имали доста контаката са домаћим становништвом и четницима, односно уопште нису били скривани. Такође није било ни немачких напада на евакуацију авијатичара, као што је било на мисије код партизана.
У многим случајевима су авијатичари који су пали код четника приказивани као припадници савезничких мисија, како би се приказало да се четници и даље са савезницима - и то у време кад су их они потпуно напустили, а четници највише сарађивали са Немцима.

Дража Михаиловић је од евакуације авијатичара имао велике пропагадне користи, прво како би показао у Југославији да је још са савезницима, а друго да би покушао да поново оствари контакт са савезницима. Треба имати на уму да би предавање савезничких авијатичара Немцима било равно самоубиству - прво зато што би то изазвало револт код становништва и самих четника, а друго што би такав чин био схваћен као непријатељски акт од савезника, чиме би четници остали без икаквог узмака.

-----

Све наведене чињенице би тешко биле пријатне потенцијалним продуцентима, јер приказују четнике као колаборационисте, а Американце као неког ко је играо туђу игру да би добио назад своје авијатичаре. Зато ће вероватно бити потпуно прескочене у евентуалној екранизацији. Прича би могла бити фокусирана на пријатељске односе српског сељака и савезничког војника, без великог разумевања зашто су се неке ствари догађале.
Посебан проблем екранизацији представља и то што су ране од НАТО бомбардовања 99-те још свеже, а Американци су током 43-е и 44-те бомбардовали циљеве у Србији, кад је страдало и доста цивила. Самим тим прича о четницима који су несебично помагали оборене авијатичаре, док су савезници бомбардовали српске градове и убијали цивиле, и у исто време помагали комунистичке партизане, их приказује као потпуне апсурдне ликове.

Зато је боље фокусирати причу на локалне догађаје, сам однос америчких авијатичара и Срба. Међутим, проблем за причу је што за то не постоји пуно занимљивих прича и акције. Чак би и Бајићу било тешко да од тако нечега направи пун филм…

Укратко, јако је тежак посао пред продуцентом, ако желе да направе филм који би иоле личио на стварне догађаје. Чак и да се прескоче неке незгодне ствари, остаје ситуација која је врло апсурдна, а у случају да се да што реалнији опис ситуације, просечном гледаоцу је то тешко објаснити уопште, а камоли у самом филму.

• 2Ovo se svidja korisnicima: stalker, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 01 Feb 2017 16:02

Sirius ::...''Неонски град'' (језив, мучан филм о озонским рупама !)..

Uh, gde ga se seti, mislim da mi je kao klincu od 10ak godina bio jedan od omiljenih.
Inace, rec je o jednom losijem, ali ipak jako efektnom primerku "ekoloskog postapokalipticnog" zanra, koji su pokrenuli filmovi poput Zeleni Sojlent, Smrt Trave itd.

Dopuna: 01 Feb 2017 16:12

Vatra, poznanik i dalje ima M1911A1 koji je njegov deda dobio americkog avijaticara koga su evakuisali (partizani). Pitacu poznanika (deda je pokojni od kraja '80ih) da li zna neku pricu.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank :: Vatra, poznanik i dalje ima M1911A1 koji je njegov deda dobio americkog avijaticara koga su evakuisali (partizani). Pitacu poznanika (deda je pokojni od kraja '80ih) da li zna neku pricu.
Пробај да га питаш где га је добио, и отприлике у ком периоду.
Нажалост сумњам да су сачувани серијски бројеви пиштоља (митраљеза јесу).

Иначе би требало да је подељено више стотина таквих пиштоља, ако не и преко хиљаду.

Ако имаш и неки митраљез М2 за који сумњаш да би могао да буде са америчког авиона, узми серијски. Ја сам већ нашао један у музеју.

• 3Ovo se svidja korisnicima: stalker, Bane san, voja64
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

bojank

Citat:Sirius ::...''Неонски град'' (језив, мучан филм о озонским рупама !)..

Uh, gde ga se seti, mislim da mi je kao klincu od 10ak godina bio jedan od omiljenih.
Inace, rec je o jednom losijem, ali ipak jako efektnom primerku "ekoloskog postapokalipticnog" zanra, koji su pokrenuli filmovi poput Zeleni Sojlent, Smrt Trave itd.

Професионална деформација. Кад нешто упамтим, то је упамћено... Сматра се да му је ''Побеснели Макс '' послужио као инспирација. Могуће.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Bane san, stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 02 Feb 2017 1:04

Sirius ::...
Професионална деформација. Кад нешто упамтим, то је упамћено... Сматра се да му је ''Побеснели Макс '' послужио као инспирација. Могуће.

Jeste Pobesneli Maksa bio inspiracija, ali je dosta povukao od jednog drugog engleskog filma gde su bas ozonske rupe tema... Ne secam se nazalost naziva. U Zivkovicevoj enciklopediji SF-a ima barem 10-15ak filmova "ekoloskog SF" zanra.

Dopuna: 02 Feb 2017 1:07

vathra ::...
Пробај да га питаш где га је добио, и отприлике у ком периоду.

1944. sigurno, mislim da je jesen, i da je u pitanju Dalmacija/Hercegovina.
Pilot koliko se secam nije bio iz bombardera nego iz nekog lovca.
Pitacu za jos detalja, a pitacu i da uslika i pistolj jer je odlicno ocuvan.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Sirius, bojank, stalker
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

^^^

NEON CITY kao i MAD MAX II je pre svega "rimejk" Postanske kocije (1939) od Dzon Forda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ne mogu da se vracam svih 568 postova u nazad...da li smo ovde obradjivali domaci film Neprijatelj?