Meni je film kad sam ga gledao pre jedno 3-4- godine, bio bas odlican, nepretenciozan, neobican i jako zanimljiv. Situacije su na granici apsurda, ali film nije nadrealan. Sve sto se desava je daleko od bilo kakvog zapadnjackog promisljanja na zadatu temu.
Film vredan paznje u svakom slucaju.
Ne vidim ni jedan razlog da je anti-ruski, film je jako univerzalan i jedino moze da bude problematicna godina kada se pojavio (1998/99) zbog desavanja u Rusiji.
Ako izvucemo paralelu, recimo sa domacim anti-srpskim filmovima slicne tematike, ovaj je nevina dusa od filma.
Recimo da je bar 3 puta bolji od "Kavkazkog zatvorenika" (1996), koji je poptuno izvikan.
Cak sam u jednom trenutku ovde hteo da napravim uporednu kritiku o oba filma, koliko mi je lazno nesto bio namunjen Kavkazki zatvorenik. Sad kad malo bolje pogledam sa distance, nema potrebe za takvom strogocom, vec samo da nije dovoljno dobar kao BLOKPOST.
Na IMDB-u ima jedna kritika gde lik kaze da je to u stvari FULL METAL JACKET (1987), ali na ruski nacin. Razmisljajuci, pomislim koliko je samo ta ruska skola autenticna i neobicna i nikad ne dozvoljava da se ide utabanom stazom. Kad god pomislis "..E, sad ce ovo..", a ono nece, nego se skrene u nesto jos dublje i razlicitije, ne kao skretanje radi fore, radi "tvista".
Dobro sad, ovi novi ruski blokbasteri i tako to, ne spadaju u umetnicki film...
"Kavkaski zarobljenik" je vrlo pomirljiv film, nastao kada se u dobroj mjeri u Moskvi smatralo da je upućena vojska razdražila/pokvarila/unesrećila situaciju na Kavkazu, odnosno u Čečeniji i kada se o samom ratu u Čečeniji znalo malo ili ništa. Film je samo malo zagrebao po površini, dublje nije išao iz ko zna kojeg razloga, a radnja je okrenuta ka pronalaženju ljudskosti u toj neljudskoj situaciji. Vjerujem i da su bili pod uticajem iskustava ili bolje reći pogrešno izvučenih zaključaka o avganistanskom ratu, pružila im se prilika da idiotizuju vojsku kao nekad hvaljeni državni organ - koji u devedesetim nije imao patrona pa se moglo pljuvat, a vjerujem da su bacili i oko na sve te međunarodne festivale na kojima su išli sa "nadnacionalnom" nikako ruskom ili ne daj Bože anti - glavosječkom pričom (i danas se za to tamo ima razumjevanja, manje ali ima, naročito ako režu "nepopularne" narode koji im trenutno nisu od koristi).
Mada prikazana je i neka doza realizma i to bez neke patetike ili glumatanja, obični ljudi, a kakvi drugačije mogu biti čak i kada su u uniformi ili na 1.000 metara nadmorske visine uhvaćeni u grotlu rata. Probuđena je i prikazana ta neka savjest kod glavnih aktera da ne čine nesavjesne stvari i da nisu bezdušni i bez sažaljenja.
No posle svih tih demobilisanih boraca koji su se vratili sa tih prostora sa svojim pričama, "amaterskih" snimaka samih lokalnih ali i internacionalnih "oslobodilaca" (sa sve "tretmanom" prema zarobljenicima), njihovih krvavih pireva gdje god su mogli da udare, te uticaja raznoraznih moskovskih političara, saradnika Jeljcinovog kabineta, kojekakvih "ličnosti" čiji se učinak pokazao krajnje saboterski, politikantski i koruptivni teško da neko u Rusiji više može sebi da dozvoli trampu svojih vojnika i njihove muke i stradanja za bilo čije tapšanje po ramenu.
Ruska vojska ni danas nema patrona, dobila je neke satisfakcije od vlasti ali i dalje nema patrona. No mislim da je svim tim scenaristima, režiserima, glumcima i glumičicama po Moskvi jasno da padne li linija ni Kavkazu ni njihovi nježni vratovi u Moskvi neće biti sigurni. Pozorište na Dubrovki je plastičan primjer. Htjeli ne htjeli, ruske filmadžije i vojnici dijele isti rov, istog neprijatelja, istu sudbinu. To se i vidi.
Bas tako, suvise je miran u odnosu na "kucne" VHS radove dzihadista, takodje naturalisticki promisljat za festivale, ali ima lezernu atmosferu ( i suvise za to gde se desava) i to je sve lepo uslikano sa nekom patinom da ne izgleda skupoceno u kadru, a da deluje jako fotografski.
Nesto mi tu nije stimalo kad sam gledao.
Blokpost mi bas deluje nepretenciozan, neizvestacen, a promisljen.
Deluje mi kao KAD BUDEM MRTAV I BEO samo s vojnom tematikom.
Писао сам већ о њему и не делим одушевљење. Био сам члан жирија који је под притиском доделио главни приз фестивала ''Сергеј Бондарчук''. У конкуренцији филмова ''У магли'' и ''Калачи'', овај филм стварно није имао шта да тражи. Међутим, клан Шахнадзаров је био врло упоран. Истини за вољу, то није лош филм, али има три краја и спада у оне познате руске филмове за децу, односно популаризацију ратне тематике.
Признаћеш да фантастика у ратном филму уме да буде прилично натегнута...
Dopuna: 29 Maj 2017 8:55
sekretar ::Čuvena reklama "Vaše je samo da umrete, sve ostalo je naša briga"
То је мото књиге ''Амерички начин умирања'' , да будемо прецизни. Објављена је код нас почетком седамдесетих. Мислио сам да је неки трилер, кад оно - прича о једној од најмоћнијих индустрија - погребној. Наравно, неко је тај мото безочно узео за рекламу, односно присвојио .
