Samo bih kratko dodao na Vojin komentar. Potpukovnik (ne secam mu se vise imena) koji je mojoj klasi predavao Sanitetsko obezbedjenje (cini mi se da se to tako zvalo a u sklopu Opste taktitke) nam je pricao da je on imao zadatak da sve one ranjenike namontira za snimanje i da ne bude da su svi ranjeni na isto mesto. Na zalost nije nesto mnogo pominjao neke detalje a ne secam se da smo ga mi nesto ni zapitkivali oko toga.
Prvo film je dosta dobar i vidi se da je film, da je zaokruzena jedna prica.
Radjen je kroz emotivno (kroz emocije), kroz psiholosko stanje, profil, kako, ko, sta, gde... Ovo kazem da nije suvoparni ratni materijal nabacan na gomilu ili gde se vrsi uticaj na gledaoca putem nekakvih jezivih scena sa terena.
Film nekako uspeva da bude i pomalo propagandni, ali i kritican. Kritican je uglavnom kroz slike, sto je bas dobro po meni. Stojim iza ovog POMALO, jer mu to nije prevashodno namena, niti ideja autorke, ali je svaki film sam po sebi propagandni. Ovde je po meni, autorka uspela u ravnotezi, a sam Deki je u jednom momentu naziva nenaklonjenom ili vrlo kriticnom u odnosu na njega. Iz te jedne jedine recenice vidimo da je tu bilo raznih pristupa temi.
Najzanimljiviji deo mi je sama ideologija koja se uglavnom slikama predocava i koja se provlaci kroz film, a to je da je Donjeck MOZDA neki eksperiment NARODNE (Socijalisticko-komunisticke) PRAVOSLAVNE Republike.
Ovu stranu filma potvrdjuju skorasnja desavanja sa komunistickom partijom Donjecka (Skorasnje vesti sa Ukrajinskog foruma) za koju nisam znao ni da postoji i da je faktor na izborima.
Pitanje je sledece, da li postoje dve struje (leva i desna), a koje su kontrolisane iz "levog i desnog" centra u Moskvi ?
U filmu to ne mozemo naslutiti, ali vidimo jasne komunisticko-pravoslavne poruke.
Da li se mogu izvuci ovakve smernice iz putanje dogadjaja jos od Strelkova, pa do svih atentata na ovamo ?
Ja vise ne znam sta da mislim.
Koliko je ovo samo propaganda za obicne ljude iz Donjecka, kao prihvatljiva ideoloska podloga, a koliko realno neciji pokusaj da se eksperimentise na terenu ?
Mozda samo moja uobrazilja.
Potpuno nepotreban deo filma je onaj lov na ukrajinskog snajperistu, akcija, ranjavanje... Mislim da je to malo natrpano. Trebalo je samo spomenuti, a snimak ranjavanja (pogadjanja u pancir), ako je istinit, ostaviti bez ikakvih komentara, jer je sam po sebi dramatican. Ovako taj deo je natrpan izjavama raznih ljudi okolo, pa se stice utisak kao da je sve namesteno.
Takodje, ko god je ovde na forumu Ukrajine pratio Dekijeva izvestavanja, bice pomalo razocaran snajperskim centrom (skolom) i pricom oko sirotista. Vojnici okolo su sve sami iskusni MATORI vukovi sa strane, nema tu nigde price o narodnoj vojsci. Ja sam iz Dekijevih pisanja stekao utisak da je to sve nesto veliko, a na filmu ispade sve nekako minimalno.
Mozda se varam i prihvatam gresku.
Najjaci deo filma je sam pocetak, a pogotovo kraj, bajkovit i zlokoban istovremeno.
U odnosu na ovaj film, ostajem pri stavu da je ovaj klip dole, jedan od najjacih motivacionih klipova (i ako nije film) koji cak dobija na snazi i posle svega.
Bas zato sto je genijalno slucajan, genijalno ideoloski naivan i "lep" kao i Spanski gradjanski rat:
ps-
Kuku Deki, zasto prase peces na vatri (plamenu) !?
(Jedino ako je neko prljenje dlaka, ali mnogo je)
Руска школа документарног филма је најбоља на свету. Лествица је мнооого високо, тако да није чудо да оданде не долазе лоши документарци. Не умеју да направе лоше документарце.
ПС
Гледао сам документарац о првом дану Октобарске револуције. Рађен је на темплејту фејсбука (требало је се сетити) и савршен као наставно штиво, баш и због приступачног начина комуницирања.
Citat:Филм „Балканска линија” („Балканский рубеж”) у српско-руској копродукцији говори о руској специјалној јединици која је 1999. године у операцији „Марш” прешла 620 километара од Угљевика до Приштине како би заузела аеродром „Слатина”. У филму је такође приказана група шиптарских терориста који рат користе као параван за трговину људским органима. Премијерно приказивање очекује се почетком 2019. године.
