Citat:Службени гласник је недавно објавио књигу „Филм и рат“ историчара уметности, филмског критичара и новинара Петра Јончића, која се бави седмом уметношћу као моћним средством за пропагирање политичких и идеолошких циљева у ратним сукобима.
Citat:Књига читаоца подсећа на који је начин кинематографија уочи Другог светског рата, током ратних година, али и у целом 20. веку служила као „уметничко оружје“ у борби против непријатеља.
У центру приче је филмска пропаганда Трећег рајха, као и анализа начина на који су савезници (САД и Велика Британија), али и комунисти у СФРЈ третирали фашисте, нацисте и њихове сараднике кроз кинематографију. Аутор се бави и начином на који су ове теме обрађиване на телевизији.
Књига се бави и ратним филмом, светским, али и домаћим, односно југословенским, као и хорор жанром. Аутор је пошао од Другог светског рата, као најинспиративније теме, идући све до савремених остварења која се баве овом тематиком.
Сјајно. А мени већ пету годину у припреми стоји књига ''Калибар 35'' која се управо бави ратном тематиком и филмом као оруђем.
Пошто сам ја рођен као туђа срећа ( ) ја сам последњих шест година мандата био и главни и одговорни уредник часописа и едиције...а заклели смо се (цела редакција) да себи никад ништа не објавимо (како то обично раде и у Београду и у прованси).
Јасмила поново напада, овај пут са њеном омиљеном бајком-такозваним геноцидом у Сребреници. Срећом, премијера је пала баш у време пандемије тако да је филм потпуно незапажен, чак и у Венецији где би десет година раније сигурно добио неку награду.
Quo vadis, Aida
"Наши глумци" у главним улогама-брачни пар Исаковић/Ђуричић као Младић и муслиманка која покушава да спасе свог мужа из канџи српских кољача.
Њих двоје су већ ветерани у жанру антисрпског филма, играли су заједно у још једној антисрпској сплачини, филму Мире Карановић о жени која сазнаје да јој је муж у рату убијао муслиманске цивиле:
ДОБРА ЖЕНА
... zna li neko da li je ovo nečije poigravanje ili se stvarno dogodilo? Na internetu ne mogu ništa da pronađem, a i fotka mi deluje malo čudno... Jedinu vezu Čkalje i našeg RV našao sam u onoj seriji ''Letovi koji se pamte''...
) ја сам последњих шест година мандата био и главни и одговорни уредник часописа и едиције...а заклели смо се (цела редакција) да себи никад ништа не објавимо (како то обично раде и у Београду и у прованси).
