offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26138
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
sovanova95 ::Come and See/Dođi i vidi - često ocenjivan kao najbolji ratni film svih vremena, zapravo po meni baš i ne pripada tom zanru ali se radnja svakako dešava u vrtlogu rata a predznak je na zrtvama rata. Film je jako specifičan po tome što koriste zvučne efekte i snimke iz uglova koji na prvi pogled nemaju smisla ali onda shvatiš da film ne prati radnju iz treće perspektive već iz prve perspektive i ti čuješ i vidiš ono što glavni junak čuje i vidi i onako kako on to dozivljava, takođe u nekim momentima film ruši četvrti zid i glavni junak te gleda direktno u oči a zahvljujući ranije pomenutim tehnikama i ne normalno dobroj glumi ti tačno znaš šta on osjeća jer si do tad već fokusiran/istreniran na specifičan način na koji film prikazuje kadrove i zvukove... Ne znam kako drugačije da objasnim. U svakom slučaju jako potresan i tezak film za gledanje, takođe ima momenata kada u scenama koriste pravu bojevu municija...
https://www.youtube.com/watch?v=BcCbX1fqFKA
Он је, свакако, у класи најбољих филмова о рату свих времена. Не знам колегу који би се усудио за било који филм да каже да је најбољи у свом жанру. Можда неко може у еуфорији да то изјави, па да после мало застане и погледа шта све ту још може да се дода, промени, итд.
Ево и примера како ствари могу да буду изненађујуће и неочекиване: почетком осамдесетих година, први пут у својој историји Америчка академија за филм објавила је своју ранг листу најбољих филмова свих времена. Да то није било гласање као данас (смс), сведоче следећи подаци: Академија је тада имала , колико се сећам, готово три хиљаде чланова, а упитник није био из једног питања (''који је филм најбољи''), већ је обухватио неколико стотина питања (од продукције, костима, реквизите, сета, глуме, сценарија, итд, итд), па отпада могућност да је редослед био производ лобирања, случаја или површности. Дакле, за разлику од данашњих гласања, ово је било засновано на правој методологији.
Који филм је проглашен за најбољи филм свих времена? ''Казабланка''! Подсетимо се да је филм рађен као импровизација, наменски, за медијски рат , без посебних претензија, осим да охрабри становнике окупираних територија и оне који су били у сивој зони, какве су биле земље под вишијевском контролом.
Нико од њега није очекивао уметнички ефекат, али: сложиле се слике како треба, драматургија је кренула од модела античке драме, редитељ је пробрао глумце, сложио их у целину и - ето ремек дела. Тако му је то у кинематографији.
Кад си већ споменуо тај филм, да додам следеће: и ја сам га много пута споменуо, али се никад нисам усудио да пишем озбиљно о њему. А онда, пре извесног времена, завршавајући своју збирку есеја и приказа, сео сам једне вечери по систему - ''шта буде, биће, ово мора да се нађе у књизи'', и пустио се низ тастатуру и монитор, па ето - да обновимо градиво, ако немаш ништа против :
Citat:ИДИ И ГЛЕДАЈ
Филм “Иди и гледај“ представља , на неки начин, нулту годину , време размеђа и раскида с прошлошћу, у пребогатој продукцији ратног филма на совјетском простору, о чему сам више пута писао. Време и догађаји у овој богатој кинематографији, једној од најстаријих и најплоднијих на свету, могу се мерити појавом овога филма. Снимљен је поводом 40. годишњице победе и ништа није указивало на то да ћемо први пут у историји ратног филма суочити се са стравичном, психолошком драмом. И раније су совјетски (руски, белоруски, грузијски) редитељи и аутори инсистирали на тој компоненти естетизације филма, али ово је било нешто сасвим ново, драматично и незаборавно . Руси би рекли – трогательно, али наш превод (дирљиво) није довољно речит за ову врсту придева. За само девет месеци, снимајући хронолошки на аутентичним локацијама, редитељ (за којим је ишао у то време лош глас непоткупљивог и бескомпромисног аутора) успео је да своје и туђе успомене прикаже на начин другачији него што је то ико у овој области урадио.
Ако бих хтео да будем груб у поређењу, рекао бих да је Пекинпо умео да користи суровост у својим филмовима, али као спољни ефекат. У филму “Иди и гледај“ немоћ јединке, па и читавог народа је осликана бројгеловски прецизно. Апсурдна, незаслужена и брутална смрт долази као талас и не прескаче никога. Белорусија, срчанија и етички стаменија од Украјине , претрпела је катастрофалне последице једне зверске армаде. Њој ништа није опроштено на рачун колаборације јер такве није ни било (бар не као у Украјини, где и данас видимо наследнике профашистичких идеја). Нигде, као на том терену (па чак ни у срцу европског дела Русије) Немци нису били тако немилосрдни, обесни и крволочни.
Сурове, фрапантно реалистичке сцене партизанског рата, немилосрдни и истребљујући рат између Германа и Словена, виђен је очима дечака који нагло одраста окружен ужасом геноцида и претвара се, практично, у старца. Секвенци за памћење има много; навешћу само једну, типичну и шокантну својом поруком: партизани крећу у потеру (лов, боље речно) за јединицом која је направила масакр у једном селу. Обично би такве јединице брзо отишле у други реон, или би биле исувише јаке и бројне да би их нека партизанска јединица савладала. Али, не, то не зауставља осветнике. Огорчени партизани заробљавају једну групу, припаднике “тотенкопа“ (ес-ес “ мртвачких глава“, озлоглашене ајнзац командо, монструме који су се дрогирали убијањем људи) . После краће “расправе“, односно ислеђивања, где је свима јасно шта ће се догодити и да никакве речи кајања неће чути, поливају их бензином, намерни да их живе спале, као што су то они урадили с њиховим мештанима. Ликвидирају их на лицу места, као бесне псе. Какав непријатељ, такве методе.
Довољно су с тог напаћеног простора стизале сурове, али естетизоване, па чак и поетизоване, епске слике рата. Ратни хероји су до тада били лепо обучени, умивени, испеглани, подрезаних ноктију, чистих зуба, обријани - Са овим филмом долази другачије, крваво, сећање и не прећуткује ништа.
ПС
Наравно, ко воли занатску перфекцију, моћи ће да види оригинална оружја, униформе, опрему…Нема сведености у изразу, нема симболике, метафоре, нема улепшавања: све је прљаво, крваво, сурово, ужасно, смрдљиво. Партизани нису група скромно обучених , васпитаних и војнички дисциплинованих људи. Обучени су у своју одећу, изукрштани реденицима и наоружани до зуба. На окупу их не држи војна дисциплина (јер памте колико су муштрања са обуке у РККА била бесмислена када је наишао прави рат и право искушње). На окупу их држи нагон за опстанком и жеђ (немам , тренутно, сликовитију реч) за осветом. Сви рачуни стижу за наплату и ништа се не оставља за после јер после не постоји у људској свести као такво. Превише смрти научило је људе да са њом буду “на ти“.
Захваљујући овом филму, као претходници, могли смо да дочекамо и филмове као што су “У магли“, “Брестовкска тврђава“ , ''28. Панфиловаца'', ''Подољски курсанти'', али и набујалу плејаду других.
|