offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26155
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Најпре, хвала Маџи и Инсану за препоруку и линк. Ево једне, вруће, рецензије.
ПИЛОТ
ПРИЧА О ПРАВОМ ЧОВЕКУ
(По́весть о настоя́щем челове́ке)
Као много пута до сада показало се да је истинско и потпуно задовољство гледања уметничког филма (или било ког другог жанра) испуњено тек онда када знате историјски контекст и околности; када су гледаоцу познати обичаји, правила и законитости времена о коме филм говори. Уколико је филм ратни, онда до изражаја долази и познавање општих места, али и финеса, детаља који могу да помогну, или одмогну, у краjњој оцени филма. Тако је и са филмом ''Пилот''.
Добром руском филму, сачињеном с озбиљним претензијама, а не само због благајне или ''пуцачине'' ради задовољења пажње младих, површних гледалаца, никада није недостајао добар сценарио. Историја Другог светског рата је за Совјете неисцрпни бунар без зна. Од ког год жанра да пођу, књиге, музике, позоришта, филм има своје синкретичко уточиште у било ком од њих. Овај филм је посвећен истинским херојима, али оним од веома ретке врсте. Поред тога што су успевали да победе непријатеља, што се (рекао бих) у рату подразумева, они су извели подвиг побеђујући сами себе, осакаћене, стопроцентне инвалиде. Не, они се с тим нису мирили. Било је више случајева да су совјетски пилоти успевали да победе инвалидност, стану на протезе, уђу у авион и - постижу победе! Њима је филм посвећен, а имена им се налазе на шпици, уз краћи опис биографије.
За основу овога филма узета је биографија чувеног Алексеја Мeросјoва (Алексей Мересьев) пилота-ловца. Она је описана у књизи Бориса Пољевова ''Прича о правом човеку'', а по њој је снимљен и филм Александра Столпера под истим називом. О њему је и Прокофјев компоновао оперу. Као ученик седмог разреда имао сам част да на свечаној садњи бреза на спомен-костурници Чачалица у Пожаревцу упознам тог фантастичног човека. Он је из Подмосковља, с легендарног Волоколамског шасе, допратио 441 брезу, за сваког погинулог саборца по једну. Тада је био високи функционер у Савезу ратних ветерана СССР.
Ето, редитељ и продуцент ''Пилота'', Ренат Давлетјаров није имао шта да измишља, већ само да препише живот, дајући себи онолико уметничке слободе колико то пијетет према тим јунацима допушта. У филму капетан Николај Камљов лети на Ил-2. С обзиром на то да ми је историја овог авиона позната у танчине, наравно да сам сместа приметио да у то време двоседа верзија (са стрелцем) није постојала, али редитељ је то оправдао експерименталним фабричким примерком. Двоседи примерак појавио се тек средином 1943. употребом јачег мотора, пошто је много авиона страдало управо због недостатка одбране из задње полусфере. Митраљез је у филму ДШК, што на ''штормовику'' није било никада. Они су користили ШКВАС (ретко), односно УБ (Универзални Берјозина) по правилу. Месершмит Бф-109 Г6 појавио се тек у пролеће 1942. године, а лако се препознаје по оплати тешких митраљеза испред кабине пилота. Такође, напад на немачку колону изведен је бацањем кумулативних ''бомбица''. Проверићу код Јемељаненка ('На суровом ратном небу'- 'В военном воздухе суровом'), јер ми се чини да тада, почетком рата, нису коришћене. То су, углавном, најважније техничке примедбе.
Има их још, да их наведем једино из разлога да осликам колико детаљи понекад могу бити важни у филму. Камера показује разваљену колону камиона, распарчану, одгурану у јарак поред пута, готово непрепознатљиву. На једној ''полуторки'', популарној Фордовој лиценци, стоје ветробранска стакла цела. Пилот у шуми пали ватру упаљачем. Пошто сам радио једну студију о упаљачима у војној употреби, поуздано знам да их Совјети нису производили, а ретки примерци су могли да буду само заплењени. У то време, један пилот јуришника тешко да је могао да заплени од неког немачког пешадинца упаљач. Ситница, али - ето...
Филм по својој драматургији подсећа на остварење ''Иди докле те ноге носе''. Флешбекови, којих има шест, апсолутно су примерени и не оптерећују главну радњу. Пилот кроз праву одисеју (спасава га ковач, ловац, кога после Немци с породицом обесе, а кућу запале) стиже, уз помоћ ковачевог сина, до предњег краја одбране и до спасоносне болнице. Даље би све што напишем представљало препричавање филма, што нерадо чиним. Но, да напоменем два детаља који су потпуно реалистична. У мојој краћој студији ''Култура у рову'', описао сам тачно онакав наступ уметника какав је виђен у болници. Уметници наступају на камиону-бини. Други детаљ је личне природе. После врло тешке болести учио сам поново да ходам. Тренуци када сам први пут стао на своје ноге били су непоновљиви. Наравно, неупоредиво је то са човеком који то мора да ради с протезама, али је он то толико уверљиво урадио (пузећи по поду, борећи се за сваки центиметар), да је мени стајала кнедла у грлу, уз помисао - како ћу ја сад о овоме да пишем?
Филм ове врсте (што је мени мало необично), уопште нема патетике, што је при оваквим темама прави подвиг! На самом крају (за рецку превише преглумљеном) пилот пада поред авиона јер не може с висине крила да издржи ударац протеза, када пилоти - ловци који су га допратили помисле да је он пијан, сазнају од његовог стрелца о чему се ради и ћутећи му салутирају. Ту се патетика мало отргла редитељу, али - коме не би?
Главни глумац вам је свакако познат - Петар Петрович Фјодоров је играо главну улогу у трећој по реду верзији ''Стаљинграда'', у режији Фјодора Бондарчука.
Да приметим још нешто, у маси ових првих утисака: Руси су, коначно, нашли праву меру у коришћењу благодети дигиталне технологије. Нема више успорених метака, беспотребних слоумошн кадрова, невеште графике. Све је савршено верно, чак и течност која пршти из погођеног хладњака. Независно од рејтинга по бројним руским филмским форумима, моја оцена је ''јака'' деветка. Не само због теме (за инспирацију смо већ рекли колико је има у совјетској историји), већ стога што је редитељ успео да складно повеже причу, радњу, дијалошку листу, карактеризацију ликова, техничке детаље, уверљивост битке. Школски добро урађен филм, с свим атрибутима уметничког дела. Шта ћете више...
|
