offline
- Zorge
- Mod u pemziji
- Pridružio: 07 Nov 2007
- Poruke: 8384
- Gde živiš: Ravni Banat
|
Ево већ осећам да ће неко од екипе да прокоментарише како опет ја налазим неке руске филмове...
Мислим, могао бих да напишем своје утиске о "Танкој црвеној линији", "Воду", "Амену" и још колико филмова који су ме "дојмили", али већина људи их је гледала више пута и има изграђено своје мишљење о њима. Како сам недавно сјашио са дајл-апа, сад могу да нађем нешто од филмова што нема код... "колега" Радета 012 и није неки мејнстрим кога има и по киосцима; нешто што није скупа и новија продукција.
Филм о коме бих написао пар речи се зове "Иди и гледај" ("Иди и смотри", или "Come and see", како се још може наћи на Нету) из '85. године. Режирао га је Елем Климов, а у главној улози, дечака Фљору, глуми Алексеј Кравченко (глумио у "Звезди", филму за кога овде људи поприлично знају).
Фабула је, укратко, ова: дечак Фљора налази пушку у затрпаном рову и хоће да се придружи белоруским партизанима, одлази од куће, где оставља мајку и две мале сестре. После кратког времена партизани га острављају да се врати кући. Среће девојчицу која је била са њима у партизанском логору и заједно настављају до његовог дома где не затичу никога. Фљора помисли како зна где су се сакрили и трком полази тамо, док се девојчица осврнула и видела гомилу тела наслаганих изa Фљорине куће. Одлазе до неког острва у мочвари где су се сакрили сељани. Убрзо, пар мушких које су се ту затекле глава крећу у потрагу за храном. Краду краву коју током бега убију ови, колаборационисти, шта су већ, од којих су је украли. У зору Фљора у магли наилази на таљиге и неког чичу, па му га тера да мртву краву однесе до људи у мочвари. Тада наилазе Немци, чича га прихвата код себе у кућу, да би га спасао. Немци улазе у село, купе сељане, одводе и затварају у дрвену цркву. Понудили су свима да изађу, али без деце, када излази Фљора. Тада Немци почну да убацују бомбе у цркву, пуцају, пале је у том свом пиру, сликају се и одлазе. Недалеко од села, партизани их дочекају у заседи и побију готово све. Фљора сведочи да су они побили све људе у цркви...
Сад, ово је крајње "дајџестирана" фабула, али потрајало би много дуже ако бих улазио у детаље.
Филм је "артистичко-документарни", ако бих морао да смислим назив за његов поджанр. У сећању су ми остале сцене спремања за сликање партизана у шуми, поређаних по поду лутака у Фљориној пустој кући, покисле родe, муве на оку оне мртве краве, неко буљаво и чупаво створење у рукама "команданта параде", немачког "оберста", садистички пир "надљуди" и на крају, оно Фљорино пуцање из сопствене немоћи на Хитлерову слику у блату, када почиње да се "одмотава филм у назад", где он пуца у тог све млађег Хитлера, све до његове слике као недужног и рањивиг одојчета у мајчином наручју. Тада Фљора, за два дана оседео и избраздан борама, није могао да пуца.
Филм је препун метафора и бруталности, где мал'-мал' у кадар уђе нешто наизглед неважно, да би тек касније добило своју улогу у причи. Ко буде у прилици, нека га погледа. Сигурно ће извући из филма и нешто другачије него сам ја.
|
