|
Sa konjicom seno, slama i vojska imaju veze jer dok je bilo konja, bilo je i sena i slame u vojsci. Kada se na pretraživaču ukrste seno i slama, izadje dečja narodna pesma sa refrenom "seno, slama, zob, zob, zob", koju i sad mala deca u vrtićima pevaju i igraju u "kolu": seno-korak levo, slama-korak desno, zob korak u mestu. Cilj je da uče šta je levo a šta desno.
Kada se ukrste seno, slama i vojska, izadje biografija Kutuzova gde je on navodno nekog seljaka-vojnika koji nije znao šta je levo a šta desno učio strojevom koraku tako što mu je u levu čizmu zadenuo pramen sena a u desnu pramen slame, pa umesto leva-desna, leva-desna: seno-slama, seno-slama... To mi ne zvuči verodostojno, tada su oficiri bili iz plemstva a i inače se početnom vojničkom obukom bave stariji vojnici-kaplari, eventualno podoficiri. Čak je i u JNA mislim bila retkost da se oficir bavi početnom obukom za strojevi korak.
Skoro u svim evropskim vojskama do skora, a možda i sad, je podstican dril, odnosno iživljavanje starijih vojnika (kaplara odnosno desetara) nad mladjim vojnicima. Ne čak profesionalnih podoficira i oficira, nego baš ovo: desetari vs mlada vojska. I dok je bilo konja, bilo je sena i slame, pa su i to bili rekviziti za ponižavanje: toliko ste glupi da ne znate šta je levo a šta desno, pa ćemo ovako - voljno, trk do konjušnice, svako da donese po pramen sena i slame.... i onda seno, slama, seno, slama, baš kao kod Krleže, što si nekad pročitao. To je možda iz Balade o Kerempuhu? A ja sam za seno-slama i strojevi korak čuo od komšija koji su vojsku služili izmedju dva rata.
Vojska, koračnica... Dovoljno da se prizna odgovor. Pukovniče, nastavi.
|
