Vojni kviz '' Nagradno prisustvo''

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dobra linija kviza. Trebali bi u njoj da objasnimo i razliku između radioaktivnosti i radijacije, jednice i naročito zašto se i kako Siverti razlikuju od Bekerela.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

A odgovor je...

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jesmo malo otišli u širinu ali za to što Oluj predlaže valja otvoriti temu pa IZVOLTE..
Uzgred neko je udomio ABHO kod Inžinjerije
https://www.mycity-military.com/Inzinjerija/

Inžinjerija, ABHO i Tehnička služba
Jedna od više tema sa ABHO sadržajem je i OVA
https://www.mycity-military.com/Inzinjerija/Rod-ABHO-saveti-i-iskustva_9.html

ivan 1973
Delimično si već odgovorio sam sebi posle pitanja ko je prvi si u drugom delu spomenuo izviđače ABHO.
Po difoltu se Izviđačke jedinice dele u tri grane :Izviđanje ,Osmatranje i laboratoijske analize.
Iz gornjeg proizilazi da vrše neka merenja,prikupljaju parametra i kontrolišu svojim uređajima i opremom za to namenjenom nastale promene.
Za svoj angažman su opremljeni sa popriličnim brojem uređaja i pomagala.
Nego ti daj tačan odgovor i guraj dalje novo pitanje,mada bi mogao da malo poradiš i na Vašim ABHO temama da i taj deo živne..
Nikad se ne zna šta iz tog spektra mož da nam zatreba..

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

E ne znam care odgovor ali ajde da lupim:
- svetlosni intezitet i njegovo trajanje
- jačina udarnog talasa
- seizmički efekat
- toplotni efekat
- visina pečurke (u skladu dal je zemaljska ili vazdušna nije isto)

• 3Ovo se svidja korisnicima: voja64, dragon986, babaroga
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tužna priča za Izviđače ABHO, jer se nalaze u očekujućem reonu NU.
Odmah po osmotrenom Nuklearnom udaru (NU) , komandir Izviđačke patrole (odeljenja) na uređenom osmatračkom mestu startuje štopericu.
Izviđač pristupa "Kompletu za vizuelno merenje parametara nuklearnih i hemijskih udara (KMNHU)" i "snima" parametre pečurke oblaka NE - širinu, visinu, odnosno prati njeno razvijanje tokom vremena.
Ti podaci se zapisuju i šalju na ibradu sa sva tri osmatračka mesta (ukoliko su osmotrili NU).
Podaci se sabiraju i na osnovu njih procenjuje jačina NU.
Naravno, šalju se podaci o koordinatama i vremenu NU.
Sve vreme traje merenje jačine jonizujućeg zračenja detektorimaa.
Nakon toga, ukoliko je odeljenje zahvaćeno udarom, ide na dekontaminaciju, očitavanje ličnih dozimetara i na lečenje ako je doza zračenja preko granice...

P.S. Ovo je pisano po sećanju od pre 20 god. Možda je u međuvremenu nešto i promenjeno u proceduri (sredsttva veze, detektori i dozimetri verovatno), nisam siguran za automatizaciju procesa merenja da je sprovedena. Na sajtu 256bABHO još stoji KMNHU kao formacijsko sredstvo.
Ukoliko neko ima nove informacije, neka napiše. Pozdrav!

Oluj2.1 ideš dalje sa kvizom...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Do sada smo imali tri havarije sa topljenjem jezgra reaktora, zvanično bar, velikih komercijalnih atomskih reaktora za proizvodnju struje. Dve su imale katastrofalne posledice i to su Černobil i Fukušima dok je na ostrvu Tri milje bilo daleko manje katastrofalno. U sva tri slučaja smo imali sreće sa *kineskim sindromom* mada, on je kod Černobila odrađen da se spreči, hvala Bogu nije ni trebalo, kod Tri milje smo bili zaista srećni i tamo je i u tom slučaju kao i kod toga zašto je manje zagađena atmosfera bio slučaj *jakog i beskompromisnog američkog građevinarstva*, dok kod Fukušime je stvar spaslo tlo, mada zbog pozicije imamo tamo najgore zagađenje u istoriji i to vode ...
No, rekatori u Fukušimi BWR tipa i u Černobilu RBMK tipa su očito reaktori različitih tipova (na tri milje je treći tip PWR što je imalo značaj) ali iako su različitih tipova imali su jednu ZAJEDNIČKU CRTU, (Černobili i Fukušima zajedničku, NE i Tri milje), jedan koeficijet im je bio zajednički, tako se i zove V.... koeficijent. Naknadno su sovjeti otklonili mane usled njega na ostalim reaktorima RBMK tipa ali de facto više niko neće da radi reaktore sa tim koeficijentom većim od 1, kako sad svari stoje, osim CANDU reaktora ali oni su u startu bili sasvim drugačiji i unikatan projekat i odmah su *dilovali sa tim koeficijentom* pa njima ne može da se desi havarija zbog njega.

expanse, empty space, emptiness, vacuum, reč je da kažemo srodna po značenju ovim rečima i počinje na V i njom se označva taj koeficijent i granični broj mu je 1.

Koji je to koeficijent i šta znači, relativno jednostavno značenje ? Počinje na V.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Da nije Void?

P.S. Ovo sam napisao samo na osnovu engleskih reči koje si naveo, ne zato što znam za Void coefficient

• 1Ovo se svidja korisniku: ivan1973
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da si ubo. Koeficijent praznine direktno utiče na nuklearnu reakciju tj kod RBMK reaktora je povećavala reaktivnost i jedan od razloga havarije. Da je kojim slučajem imao negativan koeficijent ne bi se ništa desilo tj stvaranje tih praznina usled ključanja vode bi samoograničavalo nuklearnu reakciju.

• 1Ovo se svidja korisniku: ivan1973
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ivane ne da si ga ubo, nego u sridu.

Krajnje interesnatno je kod RBMK rekatora da je pogrešio termičar, dobro, nije računao da će rekator *da nagazi budalu* ali izgleda da je trebalo a i treba kada se ljudi takvom tehnikom bave. Potihonka je posle nesreće promenjen *karter*, donji delovi pre ulaza u gorivno protočni asembli, praktično povećanjem zapremene i nešto promene geometrije, da je to u startu bilo, bar deo havarije bi bio drugačijiji možda bi se i izbegla, možda, , mada cimanje reaktora na tako nizak procenat i ponovo dizanje (inače potpuno zabranjeno na svim rekatorima igde) na kraju verovatno ništa ne bi spasilo u potpunosti.

Na Tri milje se pokazao nedostatak havarijskog algoritma a nekvaifikovanost u odabiru i štampanju pretnji uz pogrešnu upotrebu podmorničkih inženjera reaktora može da otera sve u ... Ali je zato građevinac objekta odradio tako da je sada to merilo svima drugima.

BWR Fukušime su po difoltu u stalnom riziku. Zanimljivo je da su Ameri uradili samo tri takva reaktora a da je onda Japan uradio značjano više. Hebala ih ušteda na separatorima pare. A onda je Japance iznenadio cunami. Japance, cunami, važi ...

RBMK nije bio tako rizična priča kao Fukušima, da je bio bez *budale* ali, uštedeti na KROVU, na KROVU, je za medalju ...To je tačno obrnuto od Cockcroft's Folly ali na sovjetskoj megalomanskoj skali.
Sa druge strane rezonski pokušaj rada sa malo obogaćenim uranijumom je zviznuo u stativu, neočekivano ali eto dobrog iskustva svima. Skupo plaćenog.

Što CANDU tiče on je u statu havarijski projektovan, u startu projekta, a ima i promenu goriva u radu.

No više se ne prave rektori sa VOID KOEFICIJENTOM VEĆIM od jedan kao Černobil i Fukušima. Ko to pokuša treba ga zatvoriti na Guberevac.

Nema stabilnog rada rektora, nijednog, pitanje je samo kako se održava u labilnoj ravnoteži i koliko dugo može.

Plašim se da će atomski rektor biti ljudima *brana kod Mariba*...a nema nam druge šanse osim njih ...

Ivane postavljaš pitanje, izvoli.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo još jedno iz arsenala ABHO, pa neću više:
Šta je to "poludebljina"?
Voja64 bi trebalo da zna, vezano je za njegovu struku, tj fortifikaciju iliti ukopavanje...Georgius sigurno...