offline
- Sirius
- SuperModerator
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 26270
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
pomocnik deda mraza 2 ::HM. Čitajući postove sve se svodi na "velike". A šta je sa sitom. Bugarima, Rumunima, Belgijancima.....I još da ne zaboravimo sve one mučenike koji po ceo dan sede ispred razno raznih mašina i prislušnih aparata čije ime nikada nećemo saznati ali čiji rad uveliko dobrinosi obaveštajnom radu jede službe. Prosto je neverovatno šta sve ljudi truljaju preko otvorene veze u ratu (iskustvo nažalost) a tek mogu da zamislim ( ili ne) čega se sve naslušaju profi.
I čini mi se da je u jednom od predhonih postova reka Sirijus nkada nije onako kako izgleda.
Takva im je sudbina. I naše službe su imale i imaju svoje veličine. Potraži knjigu ''Legende obaveštajne'' ili knjigu ''Velika igra s Dražom Mihajlovićem'' Milovana Pejanovića, koja je objavljena pod pseudonimom majora Ljube Popovića. Sve države su imale svoje anonimne , visoko profesionalne obaveštajce i kontraobaveštajce, pa čak i one najomraženije ili najpotcenjivanije. Da, recimo, uzmete albansku istoriju, naći ćete i tamo nekog džems-bondovskog tipa. Zašto? Zato što je tehnologija rada obaveštajca neponovljiva, ali i univerzalna. Potrebno je, pre svega, izuzetan talenat, posvećenost i savršeno nanje jezika zemlje u kojoj se deluje. Jedna reč može da izda!
Evo jednog malog OT koji to nije, koliko da se ilustruje ova priča: u naš grad stiglo je, jedne godine, kulturno-umetničko društvo iz Kijeva. Oni su, naravno, imali svoje bezbednjake (kao što ih imamo i mi kad idemo u takve posete) i mi smo ih u šali zvali ''komsomolci''. Nisu se previše ni krili, niti su mogli, jer su uvek deo neumetničkog dela trupe. Međutim, sa ovima su došla i trojica naših koji su u Kijevu bili na obuci za neku opremu za obližnju elektranu, pa su iskoristili priliku da istim autobusom dođu kod nas, provedu par dana i vrate se. Nisam hteo da glumim Džems Bonda jer su oni već prošli kroz sve filtere pre nego što su uopšte se zaputili kod nas, ali me je lična radoznalost naterala da se s jednim zbližim. Kada sam bio gotovo siguran (zbog njegovog , za Srbe vrlo pravilnog govora jer vrlo je malo Srba koji neće bar jednom pogrešiti u nekom padežu ili akcentu, pogotovo što se on predstavio da je iz Toplice), da je on jedan od onih, pravih, a ne ''komsomolac'' koji se lako prepoznaje. Podigao sam čašu i držao je u ruci, kao da se dosađujem, ali nisam pružio ruku na kucanje, tako da moj pokret njemu nije govorio ništa (''Eto, drži čovek čašu, neodlučan je da potegne gutljaj ili hoće da završi rečenicu'', sigurno je to razmišljao). Rekao sam mu, i dalje bez pokreta : ''Hajde da ljuljnemo po jednu'', a on je samouvereno odgovorio - ''Važi, zašto da ne'', ali se nije hvatao za čašu već je brzo bacio pogled da vidi da li se okolo nalazi neka ženska ( misleći da se to ''ljuljnuti po jednu'' odnosi na izbor partnerki za igru koja je na podijumu trajala). Ja sam nastavio - ''No, hoćemo li onda da ljuljnemo?'' (na ruskom glagol ljuljnuti liči na imenicu kolevka i popev koji ide u refrenu uspavanki, ali u žargonu može da bude i ljuljati se, igrati). Naravno, kod nas ljuljnuti znači sasvim drugo u žargonu - ne jednom zaljuljati kolevku već zaljuljati čašu i sručiti je u grlo.
Na moje ponovljeno pitanje on je je pokušao da mi skrene pažnju na nešto drugo (kao u komedijama - obrt situacije) , a ja sam se nasmejao i pitao: ''Šta je, niste stigli da savladate tu reč na kursu?'' . Posle toga smo opušteno porazgovarali, kao ''kolege''. Naravno, ja kao pripadnik rezervnog sastava PJM sam u odnosu na njega bio stvarno amater, ali mi je to ''provaljivanje'' uz pomoć neobičnog glagola dalo prednost da još malo uživam u toj igri, ne praveći se važan previše, da ja pak ne postanem žrtva neke njegove smicalice. Eto, to je bila moja epizodica ''bez prava na slavu''. Naravno, kad su nas posle nadležni drugovi diskretno propitivali za naše utiske (a to se radi sistematski - od čistačice do direktora), prećutao sam tu epizodicu jer bih onda sebi navukao malo žešća zaduženja za sledeću posetu. 
|
