Vojnicka cast

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@deniro

Upravo tako. Ali 1914 su seljaci isli u rat ne cekajuci poziv jer su znali da im je to obaveza. A `91 i kasnije su bezali preko granice, pojedini politicari one koji su otisli pozivali na dezerterstvo.

A sto se vojvode Misica tice. Umesto da ima spomenik kakav prilicinjegovoj velicini njegov spomenik je kao na grobljima. Kako neki stranac da se zainteresuje za njega kada smo mu tolicki spomenik podigli.
I ne samo stranac vec i domaci.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Kuzmar :

Samo da napomenem da je razlika ochita u odbrambenom i gradjanskom ratu , tako da postoje razlozi za mnoga dezerterstva 91 godine i ona su boga mi opravdana , a postoje i neka koja nisu .
1914. je sasvim drugi motiv za mobilizaciju , i odazov civila . Drugo je kada se zemlja brani , a drugo kada se raspada .

Hteo bi da dodab josh jedan primer shto se tiche ulica . U Zrenjaninu je jedna ulica u centru nazvana Jevrejska , dok je ulica na periferiji posvecena Caru Lazaru , maltene na periferiji . Takodje uvredljivo je i to shto je spomenik palim borcima 1944. napravljen od tri trupca koji su potpuno istrulili a balavurdija je i to malo shto je ostalo razvukla . Sramota

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@vazduhoplovac
Jeste to tako vazduhoplovac. Ali ja ne opravdavam dezertiranja a ni pozive da se tako nesto radi. Tu je opet na delu pitanje casti ali i pitanje ``sta cu ja tamo``.
Da li neki americki vojnik pita sta ce u Iraku ili Avganistanu? Ne verujem. On zna da to radi u interesu Amerike - njegove zemlje.
E pa ako nam je Amerika i zapad uopste primer kakvi treba da budemo ajde da pocnemo od toga da se vise ne pitamo sta ko od nas trazi u npr. Kopnenoj zoni bezbednosti, vec da shvatimo da je to interes Srbije.
Mozda jedno opravdanje postoji za pojedina dezerterstva `90-ih godina a to je sto niko nije zvanicno saopstio interes Srbije u tim ratovima.

Ali ja ne mogu da shvatim da onaj ko je dezertirao bude amnestiran. Onda su oni koji su bili u ratu upravu kada se posle tih amnestija pitaju da li su oni ludi sto su izvrsavali svoju obavezu.

A sto se naziva ulica tice to je tek posebna prica kada se po najvecim srpskim junacima, naucnicima, piscima... nazivaju ulice koje imaju 10 kucnih brojeva ili se nalaze na nekim perifernim mestima kao u tvom primeru. To je sramota za drzavu ali i za sve nas.
Takodje je i sramota brisanje naziva pojedinih ulica zato sto nosi ime po nekom partizanu. Pa i to je nasa istorija. Pa valjda je taj zasluzio da ima svoju ulicu. Ali ne, sada ispade da gotovo nijedna partizan nije ucestvovao u oslobodjenju zemlje i da niko od stotina hiljada njih nije zasluzio ulicu.
E zato sto ne znamo i ne cenimo svoju istoriju zato smo narod koji gubi svoj identitet. A samim tim gubi i cast. Pa zasto bi se neko casno ponasao kada je izgleda u skolama tesko imati u gradivu lekcije o majoru Gavrilovicu, o pilotima RV u aprilskom ratu `41, o Stevanu Filipovicu, o profesoru iz Kragujevca koji nije hteo da napusti svoje ucenike i o mnogima koji su do kraja zivota casno obavljali svoju duzonost.
Nasa deca 4-5 godina osnovne skole uce o Staroj Grckoj, Rimskom carstvu i belosvetskoj istoriji. Ne kazem da to ne treba znati ali valjda treba prvo svoju istoriju nauciti pa onda se posvetiti i istoriji drugih naroda.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Evo jednog banalnog primera , shto se tiche chinjenice da je nash narod privrzheniji drugima nego sebi . Na TV-u ima nekoliko vecih stanica (odnosno sve vece u nashoj zemlji) , ni na jednoj od njih nisam video da je na vremenskoj prognozi , u kartu Srbije ucrtan Zrenjanin i prognoza za njega , a ovamo mi shalju izveshtaje o tome kako u Ohaju pada sneg i kako u Majamiju skapaju od vrucine , shta mene za*ole lakat za prognozu u SAD , a nisu dovoljno dosledni sebe i svog naroda da za jedan da kazhemo veci grad u zemlji nemogu da obezbede prognozu . E to je sramota i bruka .

Necu da mlatim praznu slamu , da se vratim na temu .
Jedan razlog , zbog koga volim istoriju , zapravo najveci razlog , je zato shto je puna chasti , prishlost , ma koliko brutalnija i prljava , odishe chashcu mnogo vishe nego sadashnjost .

Chast je nekada predstavljalo i nachin zhivota , viteshkog zhivota . Viteshtvo predstavlja idealni primer vojnichke chasti . Vitez je chovek koji je u svakom trenutku spreman na rat , za svog gospodara i svoju zemlju , shtiti nejach i uvek se bori za ispravan cilj , nikada ne napada sa ledja i bitku dozhivljava kao mesto gde ce se istaci u svom junashtvu , ali isto toliko u miru tezhi da se istakne u chojstvu . E to je chast , i takva chast se nagradjivala . Ali to su samo principi , stvarnost je bila drugachija , i nisu svi vitezovi bili plemenita srca , ali priche o njima , i pravila po kojima su se oni vodili predstavljaju neshto shto bi trebalo da bude osnov svakom vojniku i oficiru .

Takodje jedan primer iz istorije je Jovanka Orleanka , devojka koja je sa 19. godina povela vojsku svoje zemlje u oslobodjenje od tlachitelja , i neverovatan primer junashtva , shto je za to vreme bilo nechuveno , jedne zhene . I iz izvora , i iz prichi , saznajemo da jeste bila i religiozna i chasna i hrabra .

I josh jedna rechenica iz istorije : Onaj koji se bori za pravedan cilj i chvrsto veruje u njega , savladace sve prepreke na koje naidje .

Te rechi nemaju direktno znachenje , ali jesu istina , jer narod koji veruje u sebe i u svoj opstanak nema nishta da izgubi u borbi za chast , pravdu i slobodu .

Americhka vojska u Iraku nema chast , ali postoje americhki vojnici koji je poseduju , u tome je razlika . Americhka vojska je institucija jedne drzhave koja brani njene interese i trudi se da ih ostvari . U tome nema chasti , ali jedan vojnik koji u svom tom paklu rata , poshtuje svog protivnika i trudi se da iz ludila izuzme njegove zhene i decu , takav vojnik je chastan vojnik .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Americhka vojska u Iraku nema chast , ali postoje americhki vojnici koji je poseduju , u tome je razlika . Americhka vojska je institucija jedne drzhave koja brani njene interese i trudi se da ih ostvari . U tome nema chasti , ali jedan vojnik koji u svom tom paklu rata , poshtuje svog protivnika i trudi se da iz ludila izuzme njegove zhene i decu , takav vojnik je chastan vojnik .
Ratovali smo da izgubimo

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@Novembarski tango :

Vidish , iz toga nam dolazi zakljuchak da su interes i chast , dve potpuno razlichite stvari . Razumem shta hocesh da kazhesh i kazhem "i know , i know " .
Bitno je verovati u sebe , ako izgubish znacesh da nisi odstupio od svojih uverenja i da si dosledan sebe , da imash dostojanstvo . Zato je poraz u odbrani zapravo moralna pobeda . Ali narod nesme uchiti da gubi . Duh jednog naroda mora biti oplemenjen chashcu , dostojanstvom i verom u sebe , a takodje mora spoznati shta je njegovo a shta ne .
Tako mozhemo reci i da shto se tiche Kosova , mi nemamo odredjen cilj , opet to je interes , ali Kosovo je nashe , nasha zemlja , ono shto je nashe mora biti branjeno . Izgubili smo rat , chinjenica je , ali smo se branili , to je bitno , a sada cemo isto tako da se branimo i mirnim putem , koristeci sve moguce mere koje su nam na raspolaganju . Zato posle rata ne treba ochajavati , vec se setiti svog cilja i istrajati u nameri .

A chasti ima u miru isto koliko i u ratu . Kod nas se izgubila , a da li neko pokushava da je nadje ? Zapitajmo se to , i otvorice nam se ochi , ne radi nas , nego radi ljudi koji ce nas naslediti . Jer mi cemo , zheleli to ili me , nekom biti uzor u buducnosti , i mi cemo njima biti olichenje pravde i nepravde , chasti i bezchashca . I zhelimo li da nashi potomci imaju uzore kakvi su danas u modi ? Ne ? Ili je to potpuno nebitno ?
Jer danas mi zhivimo svoj zhivot , a sutra cemo vec ostariti i umreti , po nekima nash cheka drugi zhivot , a po nekima crnilo i praznina , nishta , samo hladna raka . Sebichno je zhiveti a neostaviti ama bash nishta svojim potomcima , a mi vec sada sve zadrzhavamo za sebe .

Ako zhelimo chast , moramo dati primer . Rus se dichi svakim svojim ordenom , Crnogorci su ih se nadobijali mnogo , Englezi nosem paraju oblake a Nemci , pa dovoljno je reci da su zamalo unishtili ceo poznati svet smatrajuci da su nad-ljudi . E nasha chast se mora roditi iz nasheg samoposhtovanja . U nashoj zemlji je iznikla izreka " Da komshiji crkne krava " , i da li tu ima chasti ? Kada nauchimo da volimo sebe , volece nas i drugi , kada nauchimo da poshtujemo sebe , mozhda cemo poshtovati i druge . Danas je vec proshlo , ali uvek ostaje sutra , a onda ce doci novi ljudi , razmislimo dobro shta im ostavljamo u nasledje !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ova tema (i dilema) stara je koliko i ljudski rod. Pojam časti je unesen i u Pravilo službe, ali to nije kategorija koja se može naređenjem i propisom ''usaditi'' u čoveka. Setite se da i vojna psihologija priznaje i odobrava strah kao pojavu (''Hrabrost je sposobnost da se savlada strah''). Čak je i zarobljavanje bilo posredno sankcionsano (''Ako usled nepredviđenih okolnosti vojnik bude privremeno, itd''). Bez obzira što je vojnička čast individualna osobina, i ona se kolektivno izgrađuje i stimuliše. E, to treba da radi svaka ozbiljna vojska i svaka ozbiljna država. Vojska to ne može sama. Nije dovoljno da govoriš o časti, a sastav ti zna ko vodi državu koju treba da braniš...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

"Doslovnost uspeha je veliki hranitelj nevolje napredka"..Moram malo Trumatonija da dopunim dodatkom doslovnost

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

evo vam jedan od bitnih ljudi vezanih za nasu istoriju i veoma castan covek

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uvek su ljudi bili ljudi. I uvek ce biti. Nista se tu nije promenilo, i pretpostavljam da nikad nece. Svi smo mi nekad dobri a nekad losi, zavisi samo ko vrednuje nase postupke. Ono sto se meni danas cini kao jedino ispravno i casno, neko drugi mozda vidi kao pogresno. Isti ratnik moze biti proglasen i za izdajnika i za heroja, u zavisnosti od toga kako ce drugi protumaciti njegova dela, bez obzira na to koliko je on sam bio ubedjen u njihovu ispravnost.
Po meni, razlika je u tome sto nam je drustvo ranije bilo homogenije, postojala je nekakva zajednicka kultura i sistem vrednosti koji su svi delili, pa je pojam casti bio zajednicki za vecinu ljudi. Danas, ideali koji su postojali decenijama su razruseni, zajednistvo i odanost se gube, istina je neizvesna i svi su zbunjeni. Covek je okruzen drugima koji su razlicitih vera, nacija, kultura, ideologija, interesa, nije siguran ko su mu komsije, jer samo sto ih upozna, oni se sele i na njihovo mesto dolaze novi (tako je barem ovde), politike i ideologije se menjaju, granice se pomeraju, sve se menja. Ono sto danas vazi za istinu, vec sutra se pokazuje potpuno drugacijim. Svi postajemo individualci i umesto kolektivnog sistema vrednosti, kakav sve teze opstaje, nalazimo neke svoje, licne vrednosti kojih se drzimo. To ne mora da bude lose, prelazak sa kolektivnog na individualno istovremeno moze biti i nesigurnost, ali i raznolikost i sloboda. A ta vrsta slobode mnoge plasi, jer se osecaju izgubljeno...
Sto se tice pojma "cast", opstao je i te kako, samo ga mnogi razlicito tumace, a bogme i zloupotrebljavaju. Iz mog licnog iskustva, oni koji se na njega najvise pozivaju, po pravilu su fanaticni i opasni po okolinu (eno moj fakultet pun psihopata, zaludjenih istorijom i ratovima u ime Boga i nacije, punih "pravednog gneva" i mrznje prema drugima) Oduvek su ljudi u ime casti bili spremni na svasta... a u svakom ratu, upravo ta cast proradi na svim stranama, pa se onda te razlicite casti sudare i dodje do haosa... Ego i ponos, zanos idejama koje dovode do pomracenja uma i gubitka humanosti tako da covek i ne bude svestan trenutka kada se pretvara u cudoviste... Nezgodno je to...
Sto se mene tice, treba se kloniti velikih ideologija, do sada su se sve pokazale kao pogresne i opasne, i drzati se sopstvenih predstava o tome sta je dobro, plemenito i ispravno. Braniti svoje, ne dirati tudje, graditi sebe i ne vrednovati druge, a kada dodje do krize, uciniti ono sto mislis da je ispravno, pa kud puklo da puklo. A ko hoce neka sudi...
Covek treba svojim delima da doprinosi drustvu, a ne da ceka da drustvo samo postane onakvo kakvim ga on zeli... A dobra dela ne traze nagradu, ona su sama sebi cilj...

Dopuna: 03 Avg 2009 14:35

August Von Mackensen.. da, zaista blistav primer.. Kao i nasi borci kojima je on odao pocast.. Mislim da su takva hrabrost i pozrtvovanost moguce samo ako znas za sta se boris. Danas ljudi vise ne znaju za koga i za sta da se bore, ni protiv koga, ni zasto... svako ima svoju klimavu sliku stvarnosti, zato i jeste takvo rasulo..

Mozda je u pitanju samo prelazni period, vreme promene... Ne verujem da ce ikada doci vreme kada ce se ratnici potpuno pretvoriti u puke placenike - ljudi su samo zbunjeni...
Moderni samuraji ostali bez gospodara... proci ce i to, kao i sve ostalo sto prolazi