offline
- Wisdomseeker
- Nezaboravni član
- Pridružio: 12 Feb 2007
- Poruke: 8631
|
Heroina Srpske vojske - Milunka Savić (1888-1973)
Žena sa najviše dodeljenih medalja u istoriji ratovanja. Ranjena devet puta, besprekoran strelac i bombaš.
U našem narodu Solunci su sinonim za predane rodoljube, postojane stradalnike i hrabre ratnike. Drugim rečima, to su proslavljeni veterani našeg slobodarstva. U tome, naravno, nisu zaostajale ni Žene-Solunci, a među njima se naročito isticala tiha i neustrašiva Milunka Savić. Rođena 1888. godine u selu Koprivnici kod Raške
Milunka Savić se u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila kao dobrovoljac. U dobrovoljačku jedinicu je primljena zahvaljujući lukavstvu - odsekavši kosu, stavivši šajkaču i preobučena u muškarca. Svoju prvu medalju i čin kaplara dobila u bitci na Bregalnici, gde je i ranjena. Tu je u bolnici otkriveno da je Milutin u stvari žena, Milunka.
U sastavu Drinske divizije je, između ostalog, učestvovala u borbama oko opsednutog Skadra (zauzet 22. aprila 1913. godine) i u Bregalničkoj bici (30. juna do 8. jula 1913. godine). Na Bregalnici je dobila kaplarski čin i prvu medalju za hrabrost
U prvom svetskom ratu dobija svoju prvu Karađorđevu zvezdu sa mačevima, za junaštvo u borbi na Kolubari kada je samostalno zarobila 20 austrougarskih vojnika. Svoju drugu Karađorđevu zvezdu sa mačevima dobila je u borbi na Crnoj reci kada je samostalno zarobila 23 bugarska vojnika.
Posle povlačenja na Krf, i lečenja u Bizerti stiže u Solun, gde je u opkladi sa francuskim Maršalom Sarajem sa 40 metara bombom pogodila flašu konjaka. Ostalih 1880 flaša konjaka podelila je sa vojnicima iz svoje čete.
Odlikovana je sa dve medalje Francuske Legije Časti, Ruskim krstom svetog Đorđa, Engleski orden Svetog Mihajla i svetog Đorđa, Srpsku medalju Miloš Obilić.
Milunka Savić je jedina žena na svetu koja je dobila Francuski Ratni krst sa zlatnom palmom.
Odbila je da živi u Francuskoj i da tamo prima francusku vojnu penziju. Umesto toga odabrala je da živi u Beogradu.
Umrla je u Beogradu 5. oktobra 1973. godine.
Na sramotu Srbije Milunka Savić i njene zasluge su ubrzo zaboravljene kao i svi solunci.
Ali njenu legendu ne može ništa da zatamni.
Citat:Hrabri kaplar Milunka
Piše: NOVICA PEŠIĆ
KADA je 1912. godine započo Prvi balkanski rat, Milunka Savić, tek stasala devojka, odsekla je duge kike, stavila šajkaču na glavu, obukla muške čakšire i seljački koporan, pa krenula u Beograd. Čula je da tamo upisuju dobrovoljce. Javila se naredniku i rekla da se zove Milutin.
Dok je starešina zagledao, odsečno je rekla:
- Hoću pušku!
Tako je i bilo. Sa svojom dobrovoljačkom jedinicom krenula je na front, ali kasno: rat je bio završen. Turci su napustili Balkan.
U Drugom balkanskom ratu, za kraće vreme, postala je neustrašivi borac na Bregalnici. Dobila je medalju za hrabrost i kaplarski čin.
U jurišu Milunka je ranjena. Izvukli su je sa bojišta i odneli u poljsko previjalište. Kada su otkopčali koporan, njena tajna je bila otkrivena, videli su da je žensko.
Za vreme velikog rata 1914, Milunka je kao rezervni kaplar čekala poziv i ratni raspored. Nije ga dobila, pa se jednog dana, ne zna kako, obrela u štabu generala Stepe Stepanovića. Šta je dalje bilo? Njenu priču zapisao je Antonije Đurić, u knjizi „Solunci govore".
- Kući! - rekao je general Stepa.
Nije imala priliku da mu kaže da neće kući, da je kaplar, da je imala vatreno krštenje s Bugarima, da ima medalju za hrabrost...
Otišla je pravo u Kragujevac, u štab načelnika Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika.
- Ja sam Milunka Savić, kaplar srpske vojske, hoću svoj ratni raspored, gospodine vojvodo - rekla je odlučno u jednom dahu.
Iskusni ratnik, uviđajući da pred sobom ima mladu, ali odlučnu devojku, blago reče:
- Dobro, budi bolničarka. Šteta je da pogineš tako mlada.
- Neću da budem bolničarka! Hoću pušku!
- Onda dođi sutra, pa ćemo videti! - rekao je stari ratnik, računajući da će se mlada
devojka predomisliti.
- Ostaću ovde i čekaću vašu odluku! - rekla je nepomirljivo.
Na ratnom savetovanju toga popodneva, odlučeno je da Milunku Savić primi major Voja Tankosić.
TAKO se Milunka Savić, u muškom odelu, s puškom o ramenu, redenicima na grudima i bombama o pojasu, našla u borbenom stroju.
Prvu Karađorđevu zvezdu s mačevima stekla je na Drini.
Bojište vri... Ključa... Vojnici kao da su dobili krila: prešli preko Drine i gone Švabe.
Milunka se za trenutak odlepi od svoje desetine, izbi na brežuljak, pa odozgo baci dve bombe...
U tom trenutku nalete grupa Austrijanaca.
- Predajte se! - grmnu Milunka. - Predajte se!!
Švabe bez reči pobacaše puške i digoše ruke uvis!
Odvela ih je komandantu puka i raportirala:
- Gospodine pukovniče, dvadeset zarobljenih Švaba!
Kasnije, kada je neprijatelj oteran preko Drine, komandant puka Dimitrije Mitić, pred strojem je pitao vojnike:
- Vojnici, čije grudi zaslužuju Karađorđevu zvezdu sa mačevima?
Puk u jednom glasu, grmnu:
- Kaplara Milunke Savić!
- Milunka Savić, tri koraka napred! - odjeknu komanda.
Jedva se pokrenula. Tada je prvi put u životu osetila neki strah.
Stavili su joj na grudi Karađorđevu zvezdu s mačevima.
Drugu je stekla kao podnarednik posle Gorničanske bitke 1916. godine, U borbi sa Bugarima zarobila je dvadeset trojicu...
Sledeće borbe su joj donele dva ordena francuske Legije časti i francuski ratni krst sa zlatnim palmom.
Tada je već bila narednik.
Preživela je devet ratnih rana.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=16&.....ljton=5521
Malo lošiji video: http://www.4shared.com/file/104999384/ad341c3b/Zen.....Savic.html
I onda mi neki momci prodaju m*** za bubrege. Kako ih bre nije sramota?!
|
