offline
- KUZMAR
- Legendarni građanin
- Pridružio: 25 Feb 2011
- Poruke: 5382
|
Vecernje novosti 23.08.2009
Citat:Seks - kurdski neprijatelj broj 1
KURDSKA plemena poznata su po konzervativnom, prilično zaostalom odnosu prema ženama. „Lepši pol“ ne samo što se smatra vlasništvom muške glave porodice, već mora slepo da sluša, da se strogo drži tradicije i bude spreman da svaku neposlušnost plati čak i - životom!
Poslednjih godina, međutim, kurdske žene sa severa Iraka uspele su da se izbore za priznanje i jednakost u oblasti koje je, vekovima, bila rezervisana isključivo za muškarce: u vođenju rata i politike.
Sve je počelo kada su se pripadnice Radničke partije Kurdistana (PKK), koja se već više od tri decenije aktivno bori protiv Turske, preuzele aktivniju ulogu edukatora i koordinatora u ostvarivanju prava kurdskih žena.
Danas one igraju ključnu ulogu i u aktivnoj borbi. U pobunjeničkim logorima duž granice između iračkog Kurdistana i južne Turske, uglavnom mlade žene, podvrgavaju se strogoj vojnoj obuci koja podrazumeva kako rukovanje omiljenim „kalašnjikovim“, tako i svim vrstama granata.
Sledi, potom, upućivanje u mešovite ili jedinice sastavljene isključivo od žena. Gde god da se nađu, od muških saboraca tretiraju se kao njima ravne: kako na bojnom polju, tako i u političkoj areni. Najboljim ratnicama, pri tom, pruža se i mogućnost da napreduju sve do ranga komande.
U početku, turska armija žene pobunjenike nije uzimala za ozbiljno, sve dok nisu shvatili da su one veoma izdržljive i borbene, ponekad čak i jače i istrajnije od muškaraca. Sada više ne prave razliku među polovima, čak više strahuju od žena čija se borbenost graniči s istinskim fanatizmom. Protivnika na bojnom polju, naime, posebno demorališe poznata maksima ovih nesvakidašnjih ratnika. „Ili ćemo ubiti, ili biti ubijene. Trećeg nema!“
Svemu, naravno, doprinosi i dobro osmišljena i plasirana propaganda, pa se, tako, već zna da su zidovi koliba u kojima žive pobunjenice - u jednom od kampova na obroncima planine Kuandahil - oblepljeni fotografijama žena koje su poginule ili oduzele sebi život, radije nego da se predaju neprijatelju.
Osim što su spremne da daju život za ideale, ove žene apsolutno izbegavaju seksualne odnose sa muškarcima, naročito sa saborcima, verujući da seks može da podrije ostvarivanje njihovih uzvišenih ciljeva...
Ipak, pored ratovanja, ne zapostavljaju ni svoju osnovnu misiju. I dalje rade na ideološkoj edukaciji o pravima žena i ukazuju na probleme nejednakosti u društvu - sejući seme oslobođenja od jarma potčinjenosti u porodici!
Ove savremene amazonke, dakle, otvorile su novi „front“: pored, kako kažu, turskog okupatora, bore se i protiv rigidne tradicije. Zasada su se, eto, izborile bar za pravo da ginu.
Jedna od njih, kada su je intervjuisali u surovom bespuću Kurdistana, šaljivo je procenila: „Kad bi bilo moguće stvoriti društvo muškaraca feminista, sve bi bilo u redu!“[/code]
|
... Evo moja komšinica je ćerka oficira 
