offline
- Pridružio: 21 Maj 2007
- Poruke: 129
|
srdjos ::
@sib
još jedno pitanje za tebe
stvarno lepo si ispričao kako je to bilo pod uzbunom
daj sad ispričaj kako je to bilo dok je bilo redovno stanje
redovno letenje, redovne dužnosti, stanje unutar rupe,
raspoloženje vojnika, ponašanje nadređenih
srdjos
Vojnici na zeljavi koji su pripadali letackom puku imali su totalno drugaciji nacin zivota u vojsci, za razliku od ostalih rodova. Imali smo malte ne radno vreme od 7h do 15h, a posle toga, ako si bio u mogucnosti mogao si ici na mesec samo se vrati do 7 ujutru ziv i zdrav. Naravno to je bilo zabranjeno, ali...
Imali smo neke privilegije u odnosu na druge, recimo:
- - najvažnija privilegija se zvala "propusnica za rupu"... mnogi su odslužili vojni rok na Zeljavi, a da nisu mogli ni prići "rupi".
- uvek prvi na dorucku
- nikada nismo pozdravljali zastavu
- nismo imali fiskulturu
- ustajali smo oko 6
- nismo nikada nosili kape jer to se ne sme na stajanci, da ne bi uletela u usisnik aviona, a onda je ta navika prenesena i na kasarnu i grad
- nikada nismo pozdravljali staresine, osim komandanta aerodroma, i komandanta eskadrile (ali to cisto iz postovanja) ili ponekog pilota (ali vise iz zezanja)
jednom recju bili smo raspustena banda, ali kada treba da se zapne i radi, tu smo...
Staresine su bile ok ogromna vecina. Mogu na prste jedne ruke da nabrojim lose, ali ne ide... Uglavnom svi oficiri koji su radili, vise su bili profesionalci u svom poslu, pa tek onda vojna lica. Njih je zanimao mig 21 i njihov deo posla, a ne neka pravila vojne sluzbe i ostale stvari. Tako da su se i prema nama postavljali kao prema mladjim neiskusnim kolegama, a ne kao prema vojnicima. Znaci nije bilo naredjivanja, vec molba . Piloti su bili takodje prema vojnicima maximalno fer i tolerantni i na neke nase ispade. Veliki lafovi. Uvek spremni na salu i zezanje. Imalo je par ozbiljnijih i malo ''krucih'' ali su i oni bili ok.
Koju godina pred odlazak u jna bio je aktuealn film top-gun. Mislio sam da su nasi piloti nalik onima iz filma... Pa bilo ih je ... ali imalo je i nekih koji su na sve licili samo ne na pilote
I jos nesto vezano za njih. Svi ste slusali price kako su to najbolji medju najboljima, zdravi, sportisti itd. Jeste bilo takvih, ali iznenadili bi ste se koliko piju, puse, nekima su cak pretili zabranom letenja ukoliko ne omrsaju.
kako je izgledao jedan obican dan na zeljavi?
Oko 6h pokusas da ustanes, do 6:20 uspes u nameri. Jutarnje aktivnosti (umivanje i ostalo) pa na dorucak. Posle dorucka, trk u kantinu za cigarete i ostale sitnice ( a ponekad i samo da prozboris koju sa kantinjerkom, koja je bila Xtra riba). Posle toga pravac autobus koji vozi u rupu, a u njemu svako jutro guzva. Posle nekih 15-ak minuta voznje, bus stane u useku ispred ulaza, izadjemo, postrojimo se (mada je postrojavanje bila retkost), ostavimo propusnice obezbedjenju i pravac rupa. Ulazak u rupu bio je u pocetku interesantan. Blenes na sve strane i cudis se. Kada udjemo idemo svaka eskadrila u svoju galeriju. Uz dobacivanja raznih epiteta vojnicima ''suparnicke'' eskadrile. Ako imamo letenje, pripremaju se avioni. Ako nemamo letenje, izmisle nam nesto da se ne bi smo dosadjivali. Ako nema nikakvog posla, mogli smo gluvariti po rupi, niko nam nije branio. Mada, imalo je mesta, gde je bio zabranjen ulazak, recimo u opertivni centar, stab, i jos neke delove.
Ima svakakvih nagadjanja, o rupi, ali ono sto sam video dok sam bio tamo, nije nista senzacionalno bilo. Ono sto nisam uspeo da saznam, a cuo sam pricu od jednog oficira, da ispod rupe ima podzemnih tunela u kojima ima elektricni voz, magacini sa cak konzerviranim tenkovima t 84, magacini sa kojekakvim cudima, i sve to kao povezano podzemnom zeleznicom sa nekim drugim objektima udaljenim nekoliko kilometara.
To je nesto sto bi trebalo proveriti svakako, mada ja ne verujem u te price....
Sto se tice aktivnosti, svakodnevnih. Vec sam pisao o nocnom letenju. Isto to je se desavalo i preko dana. Isti poslovi, ista procedura. Svaki dan letenje. Obicno po 4 poletanja., nekada i manje. Ma piloti su tada uzivali. Sada ne lete godisnje koliko onda mesecno. bilo je dana kada se rade servisi nekih delova , npr. menjanje guma, servis kočnica, menjanje raznih pumpi, radar, i ne mogu se setiti svega.. Veoma je naporno bilo kada su bojeva gađanja. Tada smo leteli u transportnim AN-ovima i to je bio dozivljaj, ali je tempo rada na preletu bio ubitacan. Pored svih aktivnosti oko letenja imas jos ubacivanje municije, kačenje bombi, podvešavanje raketa, punjenje lansera, a onda na kraju čišćenje lansera, topova, i vadjenje municije. prljavo i naporno. Par puta smo imali generalno čišćenje galerije. to je jedan od najtežih poslova. Prvo bi smo piljevinom pokupili masnoće i ostale tekučine sa poda, zatim bi sledilo pranje poda i to detedžentom , i na kraju glancanje... bukvalno smo mogli da se ogledamo o pod.
Kao vojnici letackog puka , nismo davali klasicnu strazu, ali smo imali dezurstva u rupi. Tada jednostavno satima sedis i dosadjujes se. Obidjes klasice u drugim galerijama, potrosite sve teme za razgovore, odspavas malo (najsladje je na krilu od mig-a, jer cujes dezurnog rupe kada naidje pa ustanes, a kada se spava u ucionici, onda te iznenadi) a pred kraj smene odes i dovuces kolica sa buretom u koje se kupi kerozin. Pokupis ispod svakog aviona posudu sa kerozinom koji kaplje na oduske , ispraznis u bure... Bio sam par puta dežurni, i mogu ti reći da uveče kada se pogase svetla a ostanu upaljena samo sigurnosna (požarna) rupa je delovala vrlo sablasno. sam si u svojoj galeriji, čuješ samo šum klime i ventilacije, gledaš u mraku siluete parkiranih migova i osećaš ali bukvalno osećaš težinu cele plješevice koja ti se nalazi iznad glave.
|
Mislim da će se svi složiti da se iz ovakvog posta više saznalo o Željavi nego iz mnogih drugih. Slikovito, lepo, iz ličnog ugla, a ipak dovoljno jasno da se stvori opšti utisak. Još jednom - bravo, nemoj se ustezati u ovakvim literarnim izletima...
