offline
- Pridružio: 27 Avg 2005
- Poruke: 159
|
Željava“, aerodrom kojeg više nema
U subotu 16 Maja 1992 godine u 5 časova i 30 minuta na ulazu u aerodrom ???Željava“ iz pravca Bihaća, u blizini strelišta, odjeknula je snažna eksplozija Taćno pet minuta pre šest časova začula se serija eksplozija na pistama i svih pet pista je prekrio gust dim To su eksplodirala punjenja, koja se inače ugrađuju ispod ivica pista vojnih aerodroma
Trinaest minuta pre 8 časova i Bihać se zatresao od grandiozne eksplozije, a iz obronaka planine Plješevice suknuli su plamen i dim, planina je gorela, plamen je na horizonta dostizao do samog neba Plamen i eksplozije su uništile jedan od najvećih i najutvrđenijih aerodroma u Evropi, čija se vrednost procenjivala na sumu od 8 milijardi dolara, iako starno istrošena novčana sredstva ne odgovaraju procenjenoj sumi, prvenstveno zbog ???besplatne“ radne snage koja je angažovana na izgradnji ovog aerodroma a i zbog dugotrajne 10 godina izgradnje aerodroma Uništena je podzemnja instalacija sa hangarima, radioničkim prostorijama, magacinima, iništen je velelepni div-aerodrom, a Plješavica kao da je propala, ulegla se i progutala nekad najčuvaniju vojnu bazu Jugoslavije, u koju je i za oficire bolo pitanje prestiža u časti da uđu, borave i rade u njoj Jedino nije uništena radarska stanica na vrhu Plješavice i administrativne granice između Hrvatske i Bosne, koja se protezala sredinom nekadašnjeg aerodroma Bilo je nepojmljivo, da je tu nekada radilo i živelo 200 zaposljenih vojnih i civilnih lica
Aerodrom se nalazio na nadmorskoj visini od 330 metara, a ceo plato dužine 15 km i širine 5 km je bio ispresečen vrtečama i zajedno sa planinom Plješavicom podsečao na gigantski nosač aviona, čijim je centrom poput jarbola dominirao radar sa vrha planine
A kako je počelo?
Kako je nastao jedan od najvažnijih vojnih objekata Jugoslavije – aerodrom ???Željava“ kraj Bihaća
U potrazi za najmeritornijim i najkompetentnijim odgovorom na ovo pitanje dospela sam najautentičnije ličnosti, do samog glavnog projektanta građevinskog dela i vodećeg projektanta kompleksa podzemnih objekata aerodroma ???Željava“ – 85-godišnjaka, diplomiranog inženjera Dragoslava Sobotke; inače svojevremeno jedriličara sa A, B i C ispitom, motornog pilota, sekretara Akademskog aerokluba do II svetskog rata, organizatora i stručnog konsultanta na vazduhoplovnoj izložbi 1938 godine na starom Sajmištu u Beogradu, sekretara već legendarne Jedriličarske škole na Zlatiboru pre II svetskog rata učesnika NOR-a, pukovnika u penziji, čije sam kazivanje u celosti zebeležila:
???Moje zapoznavanje sa specijalnim zaštitnim objektima podzemnog tipa za potrbe Ratnog vazduhoplovstva datira od 1954 Godine, kada sam u sastavu vazduhoplovne vojne delegacije na čelu sa tadašnjem komandantom generalom Z Utepićem bio u poseti ratnom vazduhoplovstvu Švedske Tada smo, između ostalog, pregledali jedan podzemni objekat sariejeg tipa za smeštaj aviona sa potrebnim prostorijama i instalacijama za mirnodopske i ratne potrebe, jedan podzemni rezervoar klasičnog tipa
skladištenje goriva i jednu podzemnu fabriku oružja ???Bofors“ Sem toga, sa njihovim vojnim stručnjacima su vođeni razgovori o raznim elementima zaštite podzemnih objekata od efekata udarnih talasa izazvanih klasičnim i nuklearnim napadnim sredstvima
Komanda našeg Ratnog vazduhoplovstva je 1955 godine formirala komisiju koja je, razmotrivši taktičko-tehničke uslove, predložila izradu projektnog programa i projektne dokumentacije za jedan objekat od budućeg podzemnog kompleksa na vojnom aerodromu ???Željava“ kraj BihaćaZa glavnog i vodećeg projektanta u Birou za specijalno projektovanje Građevinske uprave JNA sam određen ja – dipling Dragolav Sabotka
Podzemni objekat je bio predviđen za smeštaj dve do tri pojačane eskadrile aviona lovačke avija-cije sa dodatnim prostorom za regla-ment dva aviona sa potrebnim prosto-rijama za komandu, pilote, vazduho-plovno-tehničku službu, vazduho-plovno-tehnička sredstva, municiju, gorivo, tehničku i pijaću vodu, sanita-rije i rezervni izvor
električne energije Tokom izrade glavnog projekta investitor je zahtevao, da se u okviru prvobitnog objekta izrade još tri, i to: za smeštaj povećanog broja aviona tj jednog lovačko-avijacijskog puka lap sastava 3 - 5 eskadrila i kompletnog osoblja uz povećanje komfora u odnosu na raniji projekat, uređaja i službi potrebnih za obezbeđenje života, rada i borbenih dejstava lap-a u uslovima klasičnog i nuklearnog rata – ujedno bi služili i kao novi izlaz i za aerodromsku kontrolu letenja povezana liftom i šahtom s unutrašnjošću objekta sa meteo-stanicomObjekat je lociran u podnožju planine Plješevice na istočnoj padini prema Bihaću, morfološki vrlo povoljnoj sa prirodnim uvalama za ulaze i sa grebenima koji ih razdvajaju Masiv je sastavljen od kraških krečnjaka sa dosta prlina, pukotina i špilja i većim brojem izvorišta curkova različitog intenziteta Tokom izgradnje objekta angažovani su i speleolozi za snimanje špilja radi njihovog premašćavanja specijalnim konstrukcijama od armiranog betona Veću poteškoću su predsavljale špilje, koje su zahvatale ceo profil galerije po dužini, širini i visini i do 20 m pri dnu otvoraTri glavne podzemne galerije za smeštaj 58 aviona su međusobno povezane u obliku slova M sa produženim srednjim krakom za reglament, odnosno za pregled i opravku dva aviona i dodatnom galerijom sa strane svodastog se oblika sa vertikalnim oporcima širine 15,40 m pri dnu i visine u temenu oko 10 m Njihov slobodan profil je podešen prema dimenzijama aviona koje je dao investitor Na prodorima galerije visina je povećana za 2 m Ostale prostorije za
razne namere i hodnici, izuzev kupole objekta, širine su 3 - 12 m Ukupna dužina podzemnih tunela galerija i pomoćnih prostorija je iznosila 3500 metara Kompletan objekat ima 4 ulaza-izlaza, od kojih se srednji prvobitnog objekta koristi kao ulaz za avione i ljudstvo u slučaju napada preko ustave i degazacione komore, a ostala 3 se koriste za izlaz aviona Svi su oni rulnim stazama povezani sa dve glavne poletno-sletne piste Avioni su se unutar objekta razmeštali elektroakumulatorskim trgljačima, a izvan objekta do i od PSS su se kretali
na sopstveni pogon Svako mesto za parkiranje aviona je imalo istakać za punjenje aviona mlaznim gorivom Predviđeni su svi životni i radni uslovi za namensko korisćenje objekta sa potpunom autonomijom za 30 dana; električna, vodovodna i kanalizaciona mreža; dve rezervne dizel-električne centrale jedna od 1000 kVA i druga od 625 kVA, skladišta ubojnih sredstava i rezervnih delova, skladište dizel i avionskog goriva sa razvodnom instalacijom po galerijama; prostor za dekontaminaciju aviona; 13 klima-komora sa specijalno zaštićenim ventilacionim šahtovima koji ujedno služe i kao rezervni izlaz na površinu terena, a postojali su i šahtovi za odpadni vazduh i za izduvne gasove agregata, kao i za instalaciju pogonskog goriva; protivpožarni sistem; stanica za dopunavanje avionskih i zemaljskih akumulatora; kuhinjsko-trpezarijski blok; ambulanta; spavaonice
Prostorije u unutrašnosti objekta su bile sa 56 teških pancirskih vrata Za signalizaciju, a u cilju praćenja i regulišanjakretanja i prilazima objektu, kao i u samom objektu, i za druge potrebe, objekat je bio opremljen odgovarajućim signalnim uređajima i ozvićen zvućnicima povezanim u 10 zvućnih krugova Ovde je prvi puta kod nas, a zu predhodno provedena ispitivanja u institutu ???Jaroslav Ćerni“, primenjen tzv ???aqua-sistem“ za skladištenje mlaznog goriva na vodenom jastuku u 5 cilindričnih čeličnih rezervoara svaki kapaciteta po 100 tona goriva, što je od posebnog značaja za bezbednost objekta od mogičeg požara i eksplozije Otvor za osmatranje na prostoriji za kontrolu letenja je zaštićena posebnim čeličnim kuplom za zaštitu od direktnih pogodaka mitrljeskih zrna i blizkih pogodaka raketi i bombi
Objekat u celini je zaštićen od svih kalibara konvencionalnih napadnih sredstava i od prizemne nuklearne eksplozije jačine 20 kT Razmak između ulaza-izlaza je projektovan tako, da je sprečeno istovremeno uništenje dva ulaza-izlaza, ćemu doprinosi konfiguracija padine Za smanjenje natpritiska udarnog talasa u ulaznim-izlaznimdelovima podsemnog objekta predviđene su specijalne armirano-betonske dijafragme sve do teških armirano-betonskih vrata na početku glavnih galerija, a same dijafragme su dimenzionisane prema avionima Teška armirano-betonska vrata su smešteni u zasednim nišama sa strane galerija, u njih su ugrađeni protivudarni ventili, a sama vrata se zatvaraju na ručni i električni pogon Temperatura i vlažnost su idealne, dok je u galerijama za avione i u nekim skladištima temperatura snižena do 18 °C iz praktičnih i ekonomskih razloga
Po svojim konstrukcijskim osobinama i uređajima kojim je bio opremljen podzemni objekat je obezbeđivao:
● potpuna autonomnost jedinica koja u njemu bazira,
● sigurnost i neprekidnost komandovanja borbenim dejstvima lovačke i izviđačke avijacije,
● neometano vazduhoplovno-tehničko održavanje lap-a i pri uslovima intenzivnog dejstva neprijateljske avijacije,
● normalne uslove za bezbedan život letačkog i tehničkog sastava, kao i drugog ljudstva u neposrednoj blizini razmeštajne prostorije svojih jedinica
Navedene osovine objekta su obezbeđivale vrlo visok itenzitet pripremanja jedinica za borbena dejstva i maksimalno moguće naprezanje lovačke avijacije
Konfiguracija planine Plješavice, a naročito njenog vrha, pružila je dobru mogičnost za protivvazdušnu zaštitu podzemnog objekta, kao i čitavog aerodroma Treba naglasiti, da je kod izgradnje ovih objekata, prvi puta primenjen i novi sistem podgrađe ankerima i špricanim betonom sa i bez čelične mreže, a po potrebi i sa čeličnim remenatama, koji se kasnije koriste bilo kao nosiva obliga, bilo kao njen satavni deo, a sve o zavisnosti vrste i kvaliteta stenske mase Takođe je prvi put primenjen sistem zahvatanja i sprovođenja curkova vode i vlažnih mesta kanalom
ispod podne površine A od svih uređaja ugrađenih u podzemnom objektu impozantnih 95% je bilo proizvedeno u domačnim fabrikama tadašnje SFRJ
Aerodrom je građen do 1968 Godine, kada je svećano otvoren i pišten u rad Samo je nedostatak finansijskih sredstava odugovlačio vremenski rok završetka radova na ovom grandioznom projektu Nakon 24 godine postojanja i rada ovaj div od aerodroma je dignut u vazduh sa 56 tona exploziva u maksimalno kratkom roku od samo nekoliko minuta“
Interesantno je napomenuti, da je, osim ovog najvećeg vazduhoplovnog objekta, naš sagovornik projektant i nekoliko manjih objekata za slićne namene na prostoru bivše Jugoslavije
Jedan od njih je izgrađen na magistrali pored mora u krečnjačkom masivu sa dva ulaza – izlaza i sa pistom na proširenom delu magistrale Ovakav način gradnje se praktikuje u Švedskoj, koja obiluje granitnim brežuljama i brdima u blizini njihovih aerodroma ili pored auto-puteva
Drugi podzemni objekat na teritoriji bivše Jugoslavije je rađen kao komandno mesto i pored prilaznog hodnika imao je operativnu salu s ekranom za prikaz situacije na terenu teritoriji, sve potrebne elektronske uređaje na elastičnom podu, meteorološku stanicu, rezervnu dizel-elektrocentralu sa šahtom do površine terena, klima-komore i sve potrebne instalacije i uređaje
Primoravši svoj mozak da primi mnoštvo čudnih i stručnih, ali istovremeno i interesantnih i nesvakidašnjih informacija, nisam mogla da se ne zapitam, da li je
čovek kao najsavršenije biće prisutan na planeti Zemlji da je izgrađuje ili da je ruši? Svakako jedinstven projekat ovakve vrste u Evropi, a možda i šire, aerodrom ???Željava“ je imao nesaglediv značaj za naše RV i PVO i zemlju u celini u odbrambenoj, bezbednosnoj i političkoj konotaciji naše vojske i države u svetu I svaki potencijalni neprijatelj je i prema njemu i prema SFRJ respektujući i zazirući stav Važno je napomenuti, da su isti razlozi bili imperativni i za njegovu gradnju i za njegovo rušenje, te stoga biva lakše sagledati i prihvatiti ovaj objektivno težak gubitak impozantne i važne građevine Neosporno su čovekove tvorevine dokaz njegove nadmoći i kreacija i često nadziva svog graditelja i tvorca Gospodin Sobotka je nadživeo neke svoje građevine i teško mu je što više ne
postoje, jer je sa njima nepovratno otišao i deo njegovog života, stvaranja i gradnje kao glavne vokacije ovog vrsnog projektanta i inženjera Kaže, da je za sve kriv prokleti rat i da je on sve ovo uništio i oteo od ljudi koji su to predano stvarali i gradili, jer su sile i rat u stanju da za časak unište decenijska ljudska naprezanja i stvaraštvo Rat svaki smisao u trenu pretvara u besmisao, jer je i sam besmisao A posle njega i dalje treba živeti
Ali kako?
Dopuna: 17 Sep 2006 7:37
preuzeto sa foruma "slavija"
Podzemni aerodrom "Željava" sve do 1992 godine bio je najmoænija vojna baza u tadašnjoj SFRJ, a zasigurno i na celom evropskom kontinentu. Takve tipove podzemnih objekata ima vrlo malo zemalja, a najpoznatiji po izradi su Šveðani i upravo je njihov model iskorišten pri konstruisanju ovog aerodroma. Sam objekat lociran je na granici BiH i Hrvatske i upravo je to zapeèatilo njegovu dalju sudbinu. Naime za vreme rata u Hrvatskoj 1991 aerodrom je intenzivno korišten, no meðutim izbijanjem sukoba u BiH, njegova dalja perspektiva sa geostrateškog položaja bila je neodrživa. Stoga je objekat krajem maja 1992 od strane JNA onesposobljen za dalje korištenje i do dan danas nije, a i zasigurno neæe biti osposobljen još dugi niz godina (ako to neko i planira). Posle "rušenja" dobar deo objekta ostavljen je tadašnjoj vojsci RSK, a jedan manji deo koji je pripadao teritoriji BiH bio je pod kontrolom Armije BiH. 1995 u operaciji "Oluja" biva zauzet od strane A.BiH no meðutim vrlo brzo je predat HV. Trenutna situacija oko ove bivše vazduhoplovne baze nije se ni malo promenila, takoreæi ista je kakva je bila 1992 - aerodrom i prateæi objekti neupotrebljivi su i nisu odoleli zubu vremena tako da objekti koji su uništeni '92 i '95 izgledaju još gore. Na kraju ovog teksta prezentovaæu i poslednje aktuelne fotografije snimljene 2003g. Inaèe Hrvatski mediji uveliko nagoveštavaju da bi namena ove bivše baze mogla uskoro biti izmenjena . Naime, MUP RH želi ovde izgraditi centar za azilante jer je mesto idealno zbog blizine granice, što bi u prevodu znaèilo da je Hrvatska i definitivno digla ruke oko obnove baze.
O kakvom se objektu radi, kada je projektovan, kako napravljen i koje su mu karakteristike pokušaæu objasniti u sledeæem tekstu .Objekat je projektovan još davne 1957g. pod šifrovanim nazivom "Objekat 505" u realizaiji Specijalnog odelenja graðevinske uprave tadašnjeg Ministarstva odbrane(MO). Glavni projektanti i realizatori projekta su puk.dr.Lj.Kodelja i p.pukV.Smirnov (inaèe ruski carski emigrant) .Pre toga izvršen je odabir lokacije i odreðena geološka ispitivanja. Zbog izuzetnog geostrateškog položaja u tadašnjoj FNRJ (dubina teritorije) i prirodne zaravni podno planine Plješevice, te blizine grada Bihaæa (R.BiH) i Lièkog Petrovog Sela (RH) izabrana je mikro lokacija. Tek sredinom 1959g. otpoèeli su prvi graðevinski radovi na terenu . Poslovi su povereni vojnom GP."Soèa". Uporedo je poèela gradnja poletno sletnih staza i kopanje tunela u utrobi Plješevice. Tu su graditelji naišli na prvi veæi problem - naime kako je planina bila sastavljena od izuzetno èvrstih dolomitnih stena moralo se intenzivno koristiti miniranje, ali su projektanti smislili specijalan sitem rušenja "punim i praznim punjenjem" gotovo u santimetar. Ovo je naroèito efikasno delovalo jer su izgraðene galerije morale po projektu biti širine 20m. i visine 8m. te dužine više od 1km .Pod najveæim stepenom tajnosti radilo se u tri smene sa gotovo 250 angažovanih radnika. Kompletni radovi završeni su 1965g. kada je obavljen tehnièki prijem a prve jedinice JRV poèele su bazirati tek naredne godine.
Baza koja je tada završena izgledala je impresivno - ukupno su u utrobi planine bile izgraðene tri galerije+jedna pomoæna (kao rezervni izlaz) koje su se spajale na "raskrsnici" gde je postojao i jedan slepi krak za remont aviona visine 12m. Ove tri galerije imale su impresivne dimenzije - bile su dužine 400,500 i 350 m, svaka visine 8 i širine 20m . Grandiozna baza bila je projektovana sa sistemom zaštite da izdrži direktan pogodak nuklearnog projektila jaèine 20kt. ravno onog koji je baèen na Nagasaki. Stoga je ispred ulaza u svaku galeriju napravljena predkomora tzv."blenda" odnosno betonski štitovi koji su se spuštali polukružno sa tavanice rasporeðeni na svakih desetak metara radi amortizacije ogromnog pritiska da masivna vata od èelika i betona ne bi trpela udar veæi od tri atmosfere. Ulaz u svaku galeriju zatvarala su veæ pomenuta vrata. Svaka od èetvoro bila su debljine 1; visoka 21 i široka 9m .Svaka su težila 100 tona i bila su pokretna i hermetièki su zatvarala galerije. U samom objektu inaèe bila je izgraðena kompletna infrastruktura za boravak više stotina zaposlenih od restorana,spavaonica,kancelarija,ambulante pa do tehnièkih radionica,moæne agregatne stanice za proizvodnju el.energije(u sluèaju blokade objekta),skladišta kerozina i ubojnih sredstava(UBS). U samom središtu objekta postojao je i lift kojim se osoblje "podizalo" na visinu od 30-tak metara iznad nivoa baze gde se nalazio teško uoèljivi betonski bunker (gledano sa piste) u kom je postojao kontrolni toranj i iz njega se navodila avijacija. Objekat je projektovan tako da je u sluèaju totalnog rata bio autonoman da obezbedi neprestano dejstvovanje sopstvene avijacije (bilo je bazirano oko 60 MiG-ova 21) gotovo sedam dana bez dopune gorivom i UBS. Baza je snabdevana kerozinom podzemnim cevovodom iz vojnog skladišta na brdu Pokoj kod Bihaæa - sam cevovod bio je dug preko 20 km. Vanjsko skladište UBS bilo je udaljeno oko 5km. u selu V.Polje. Zanimljivo je pomenuti da je pri kopanju tunela naðena reka ponornica tako da je i to bio jedan dodatni plus-baza nije morala brinuti o snabdevanju vodom u sluèaju blokade. U samom objektu od njegovog otvaranja radio je sistem klimatizacije koji je za ono vreme bio pravo remek delo. U objektu je održavana konstantna temperatura i vršena filtracija vazduha. Vanjski deo objekta tj.aerodrom sastojao se od 5 pista (2 poletno-sletne i 3 poletne) te kasarne (koja je ujedno bila i logistièka baza) u blizini L.Petrovog sela.
Na samom vrhu planine Plješevica (1650m.) bili su instalirani Britanski radari S-613 najmoderniji u to vreme, sa dometom preko 400 km sa kojim je nadgledana gotovo cela teritorija Italije , Austrije i dobar deo Maðarske. Takoðe i tu je uraðen podzemni objekat sa operativnim centrom.
Radari su bili uvezani u jedinstveni sistem PVO JNA i nalazili su se u sistemu VOJIN (vazdušno osmatranje,javljanje i navoðenje).Od celokupnog sistema koji je bio vezan za sam aerodrom jedino su ovi radari i sam položaj ostali aktivni od 1992 do 1995. Radari su 1995 od strane VRSK uništeni da ne bi pali u ruke HV.
Na samom aerodromu do preselenja kompletnih eskadrila sa osobljem na aerodrom Ponikve kod Užica, bazirao je 117 Lap. (lovaèko-avijacijski puk) sa 3 eskadrile lovaca-bombardera MiG-21 PF ; i 323 Iae (izviðaèko-avijacijska eskadrila) sa avionima MiG-21R. Planirano je da avione u doglednoj buduænosti zamene aparati MiG-29 ali okolnosti u okruženju su to osujetile. Èak je poèelo proširivanje jednog od ulaza za smeštaj 29-ki - naime da bi se smestio ovaj tip vazduhoplova morala je da se proširi "betonska zavesa" na ulazu u objekat. Ta tzv.zavesa projektovana je prema profilu 21-ce koji ima jedan vertikalni stabilizator. Pošto 29-ka ima dva vertikalca, moralo se pristupiti "doradi". Ipak majstori se nisu mnogo muèili-ostalo je samo na ideji.
U bivšoj SFRJ jedini približan objekat slièan ovom izgraðen je u Prištini (aerodrom Slatina), ali on je mnogo manji i nebi mogao parirati ni po èemu Bihaækom aerodromu.
Postoji procena da je objekat i aerodrom tadašnju državu koštao u ono vreme (a naravno i sada) fantastiènih 4 milijarde USD.
Sa tim novcem mogao se izgraditi supermoderni autoput sa èetiri trake (sa prateæim objektima) od Triglava do Ðevðelije !!!
|
