Poslao: 05 Dec 2011 18:22
|
offline
- objekat 505
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2011
- Poruke: 516
|
Moras znati da novac koji je koriscen u izgradnji Zeljave nije dolazio samo iz budzeta legalnim putevima. Papir trpi sve, pa je tako danas opste poznato da firma koja okrece milione u zavrsnom racunu se vodi kao gubitas. Zbog same politicke situacije koja je bila u svetu tada nije se moglo izaci i reci ulozicemo u jednu vojnu bazu 8 milijardi dolara, bar nije mogla bivsa SFRJ. pa se onda pristupilo zaobilazenju papirologije i MUCKANJA U SKLADU SA PROPISIMA. Od Evrope su tada uzeti veliki krediti za izgradnju putne infrastrukture, mislilo se na sve od regionalnih, magistralnih pa do auto puta. Novac koji je dobijen tada preusmeren je na Zeljavu kao i na druge objekte posebnih namena. Ovo govorim jer je moj odlican prijatelj direktor katastra u Srbiji i sa njim sam gledao papire na kojima su ucrtani kilometri asfaltnih puteva a da oni nigde ne postoje. Konkretan primer je put za planinu Samar na 30 km 0d Kraljeva. Samar je od uvek smatran vaznom strtegiskom tackom i vojska je uvek tu dolazila pa i u zadnjem ratu 1999 ali put je u takvom stanju da tesko mozes proci traktorom. U opstini Trstenik blizu Vrnjacke Banje postoji ucrtan asfaltni put od sela Loboder do sela Sljivica u opstini Rekovac a tuda ne moze ni zec da prodje, ovo pisem jer sam celu tu oblast licno obisao. Takodje ni auto put BRATSTVA I JEDINSTVA nije nikada zavrsen a para je stiglo i vise nego sto treba. Hocu reci da je to bilo potrebno prezentovati Evropi koja tada nije ulazila u to gde trosite novac vec kako mislite da ga vratite.Ako je objekat kostao 150 miliona zasto se gradio 10 godina. Dali stvarno verujete da sa tim novcem moze da se izgradi onoliki kompleks. Takodje i tada kao i danas je postojalo lopovluka pa je bilo i pumpanja racuna od strane glavnih. Naravno razlika je zavrsavala u vidu vikendica i kuca po elitnim planinama i odmaralistima u SFRJ. Svaka drzava ima skrivene fondove ili takozvane crne rupe za finansiranje vaznih projekata to je bio slucaj i sa SFRJ sto je za to vreme i uslove bilo i logicno. Sve u svemu aerodrom je bio skup i grandiozan ali i dobra investicija u svakom pogledu i u vojnom, politickom,ekonomskom a narocito PSIHICKOM, jednostavno narod se osecao bolje kada je to posedovao smatrao je da nesme niko na njega i niko nije ni smeo sem mi sami protiv sebe, ali to je druga tema koju ne treba mesati sa ovom temom. Svi podaci su tacni kao i za Veljka kadijevica. To sto je u Moskvi ne znaci da mora da radi za Ruse. Zna se ciji je on djak bio i odakle je dosao da bude to sto je bio...
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 05 Dec 2011 18:52
|
offline
- Levčanin
- Elitni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2010
- Poruke: 1708
- Gde živiš: Srbija, Levač
|
4 objekat 505
O putevima...
Pošto mo je majčino selo odmah nekoliko km od tog fantomskog puta koji pominješ, da dodam da to nije jedini koji je fantomski u opštini (ima na mapi a pod točkovima ne). Svi ti putevi su debelo plaćeni, i to više puta, al pojelo se brajko, mnogo krokodila a mala bara... Lopovi onda lopovi sada...jedni te isti. Nije tim putem plaćena Željava, plaćeni su ručkovi itd da ne ređam sad. Tako je bilo i sa Željavom. I tu se neko debelo ugradio i ugrađivao... Dolari mnogo dobro podmazuju, bolje nego bilo koje ulje. Sad su evri u modi marke i dolare više ne spominje niko, Iračani i Libijci su davno ispali iz priče. Nema se, kriza.
O Željavi...
Impozantna jeste, ali je preskupa. Plaćena je u krvi i preplaćena, raspadom države i građanskim ratom. Svoju pravu (ratnu) ulogu nikad nije odigrala.Što bi se reklo sačuvala nam je mir, ako je ono što je bilo 90tih mir. Jugoslaviju nije napao ni NATO ni Varšavski pakt. Sumnjam da je glavna namena objekta bila privredne orijentacije, već ratne... Trebalo je matorom sačuvati pozadinu, a nuklearku nismo imali i put do nje je bio i dug i skup. A da rmbačimo to smo znali uvek, znao je matori šta znamo i šta treba Jugi.
Željava je za JNA bila isto ono što i Tito za Jugu... Zvezda uzdanica i neraskidiva veza...
Dva puta sam čitao temu, mislim da je u njoj izneto sve u vezi i van veze sa samim aerodromom, funkcionisanjem, namenom itd... Dakle, tajni nema više, sve se zna. Zato i živimo ovako, verujem da na prostoru bivše Jugolsavije danas ima više pripadnika raznih agencija za obezbeđenje od vojnika... To je realnost, a Željava je mit. Za 20 godina pitanje je dal će je biti, prekriće je livada i šuma kao i mnoge druge tvrđave... Njena sama pozicija, namena i uloga su joj odredile takvu sudbinu...
Pisaće samo neki drugi Kadijevići o njoj možda i to je sve.
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2011 19:45
|
offline
- DENIRO
- Ugledni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2009
- Poruke: 472
- Gde živiš: Beograd
|
Citat:1. Kostao je izmedju 8-10 milijardi ondasnjih dolara mada nikada se nece znati tacna cifra. Danas bi zbog devalvacije dolara za zadnjih 40 godina za isti takav aerodrom blo potrebno izdvojiti od 60-70 milijardi.
Uglavnom niko nema tačnu cifru,dosta se pričalo o tome i na samoj temi ali ovo je neverovatno preterivanje.2005 godine otvoren je tunel "sozina" u Crnoj Gori.Dužina oko 4.200 metara.Izgradili Slovenci.Koštao 70 miliona evra.podatak sa wikipedie.
Željava jeste bila grandiozan objekat.Bilo je mišljenja da ga nije trebalo ni graditi,da ta "rupa" nije ni potrebna avijaciji ali skorašnja istorija pokazuje suprotno.Svi migovi na prištinskom aerodromu preživeli su dejstva po aerodromu upravo jer su bili u podzemnom objektu.Objekat je namučio NATO,a koliko bi tek Željava zadala problema agresoru u nekakvom mogućem sukobu sa nekim od tadašnjih suseda Jugoslavije....
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2011 19:50
|
offline
- CHARLIE JA.
- Legendarni građanin
- Pridružio: 05 Apr 2009
- Poruke: 3719
- Gde živiš: JAGODINA
|
A uzmi tek vremensku razliku. Naime, kada je Željava građena tehnologija je bila "manje razvijena" pa je projekat zbog toga bio "skuplji".
A tadašnje oružje je bilo daleko nepreciznije i sa manjim učinkom na cilj od onog koje je koristio NATO pre 10-ak godina.
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2011 20:14
|
offline
- objekat 505
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2011
- Poruke: 516
|
Napisano: 05 Dec 2011 19:51
nisam mislio na konkretno taj put nego na sve puteve sirom SFRJ izuzev na Sloveniju i delom na Hrvatsku koje nisu zelele da zrtvuju svoju infrastrukturu u korist vojnih objekata. Naveo sam samo primer na koji nacin se zaobilazila papirologija i skrivala tacna cifra i od sveta i od naroda. Ako si procitao sve sto sam napisao moras se sloziti da je kostao mnogo ali i da je doneo indirektno mnogo.
Isto je bilo i sa tenkom M-84 za koji se pricalo da je preskup projekat a svedoci smo da se danas nadmecu i Hrvatska i Srbija ko ce ga remontovati odnosno ko ce biti nosilac modernizacije u Kuvajtu i to u vrednosti oko 400 miliona dolara. Da je izvezen jos u 1000 primerka danas bi se okrenulo na tom poslu milijarda i vise. Tako je i sa Zeljavom koju nismo iskoristili do kraja.
Zanimljivo je na koji nacin je primano ljudstvo za rad u tom objektu.
Licno sam pricao sa covekom koji je bio na odrzavanju aerodroma koji je sada verovatno u penziji.
Ispricao mi je svaki detalj vezan za aerodrom posto je bio od retkih koji je proveo 17 god. na njemu i znao svaki detalj. Saznao je tek 92 da je aktivno bio pod prismotrom 4 god.pre nego sto je dosao na aerodrom i da je kontaktirano nekoliko ljudi koji su ga poznavali da daju njegove karakteristike da li je siguran za obavljanje njegove duznosti. Inace je bio glavni za odrzavanje moje kasarne dok sam bio na odsluzenju vojnog roka pa smo imali vremena za pricu.
O Zeljavi nije sve receno jos uvek ima detalja koji su enigma koji se kriju. Ma koliko mislili da se sve zna i da je to proslost nije tako. Nisam pristalica teorije zavere ali nista nije onako kako izgleda
Dopuna: 05 Dec 2011 20:06
Sozina kroz koju sam prosao skoro nema radara, nije pravljena da izdrzi nuklearni udar, nema ni jednu cesmu ni objekte ni mogucnost da se u njoj smesti vise stotina ljudi. U sozini nema radionica, rezervoara komunikaciskih veza spavaona i hiljadu drugih stvari koje su bile u Bihacu. koliko su kostali stanovi u Bihacu gde su bili smesteni oficiri i ostalo ljudstvo. Preracunaj koliko bi sada trebalo novca da izlijes negde na nekoj ledini samo jedna pancirna vrata od 100 tona. Koliko su kostali uredjaji za njihovo zatvaranje i ostalo. Jedan most preko ade u Bg kosta ce sa prilaznim putevima oko milijardu a jedan onakav aerodrom... Inace to je cena da se sav materijal kupio u inostranstvu, posto je samo 5% tudjih komponenti ugradjeno u njega ne racunajuci radar dolazimo do podatka da stvarna kolicina para koja je iskesirana je znatno manja. U svakom slucaju novac nije otisao van nego je ubacen u finansiske tokove SFRJ i na taj nacin doprineo i razvoju i ekonomskom prosperitetu bivse SFRJ a narocito samog Bihaca i njegove regije.
Dopuna: 05 Dec 2011 20:14
Mozda izgleda nerealno pretvoriti dolare iz 60-ih u danasnje cifre ali je to tako a to se postize na osnovu uskladjivanja osnovnih pariteta. Henri Ford je pre 100 godina bio najbogatiji na svetu sa 70 miliona dolara. Njegova firma vredela je oko 40 miliona dolara. Danas ako se prevede tih 70 miliona je u vrednosti oko 50 milijardi. Dolar je devalvirao kao i sve ostale valute i to namerno kroz kontrolisanu inflaciju. Cena Zeljave je sigurno tolika a kao dokaz navodim i to zasto ostale zemlje nisu napravile nesto slicno ako nije bilo toliko skupo svima je trebao takav objekat u vremenu kada je svet bio na ivici nuklearnog rata.
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2011 20:25
|
offline
- Levčanin
- Elitni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2010
- Poruke: 1708
- Gde živiš: Srbija, Levač
|
Dobro, dobro...
sve to stoji ali zna se odakle su pare tada dolazile. Zna se vrlo dobro ko je u to vreme upumpavao dolare u Jugoslovensku privredu. Decenijama... Takvi projekti su bili mogući jer je bilo tog pumpanja, gde je keš tu je i kapital, a danas tih projekata nema i neće biti jer nismo bitni, i nemamo taj novac... Kao što rekoh dolari sve podmazuju a ne rublje. A zna se gde i ko štampa dolare.
Zapravo sav novac je danas van zemlje, a onda je država bila nezavisna i mogla je da izfinasira takve projekte isto ko što danas nije i ne može. Pošto si ekonomsita znaš i sam bolje od mene.
S druge strane, druge velike države u svetu su isto bile u mogućnosti za tako nešto jer su bile u takvoj bezbednosno finansijskoj situaciji, tj jaka pripreda i dovoljno love.
Dok države trećeg sveta u kojima smo mi pravili takve objekte, su u suštini bogate sirovinama, i na bazi tih sirovina i izvoza su sebi priuštile takve objekte. Kao što vidimo i to je bačeno uzalud jer znamo sudbinu tih zemalja.
Hteo sam reći, sumnjam da je iko napolju bio loše obavešten nešto o ovom objektu, jer da se pravilo nešto što se ne sme dolara ne bi bilo a onda ne bi bilo ni Željave barem ovako impozantne.
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2011 22:28
|
offline
- objekat 505
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2011
- Poruke: 516
|
Do takozvane ekonomske reforme iz 1965 god. koju su sproveli Kardelj i ekipa SFRJ je po svim pokazateljima bila jedna od jacih ekonomija Evrope. Od 1965 god pocinje propast privrede a samim tim i drzave i pune nezavisnosti i o tome mozes procitati u knjizi pokojnog profesora Rosica sa ekonomskog fakulteta u Kragujevcu "Ekonomika Jugoslavije", sa prve godine studija inace bio je moj redovni profesor 1999 god. 1965 Zeljava se uveliko gradila i znalo se za otprilike sta ce biti ali svi su bili iznenadjeni kada se otvorila sta smo stvarno napravili. Nisu sa naklonoscu gledali na Zeljavu i to je Evropa stavila veliku recku nasem rukovodstvu. Prilikom izgradnje drzava je tacno znala da moze da izgura sa projektom na ovaj ili onaj nacin. Kao sto sam rekao krediti su u to vreme uzimani ali sa odgovornoscu za njihovo servisiranje odnosno vodilo se racuna o crvenoj liniji od 25% bruto nacionalnog dohotka. Ali moralo se naci nacin na koji ce biti zamazane oci kreditorima i u tim prevarama smo majstori. Inace procitao sam ovde da je aerodrom bio kapaciteta 60 aviona sto nije tacno i sada su nepotpune informacije o njemu i pored svega sto se desilo i pored sve slobode koje se ima u vezi sa tom temom odredjeni centri drze pod kljucem informacije o tom objektu. Kada sam napisao da ce se tek za 20-ak godina saznati pravi njeni kapaciteti njene tajne nisam to otprilike napisao. Da je srece da se sada pokrenu takvi projekti vrlo brzo bi smo stali ekonomski na noge. SAD se iz krize 30-ih izvukla gradnjom auto puteva i kapitalnih objekata kroz cuveni NJU DIL. To je i nama potrebno
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2011 22:39
|
online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15351
|
Што се тиче цене изградње Жељаве, на другом форуму је постављен врло заниљив пост:
http://www.paluba.info/smf/index.php?topic=9927.msg185851#msg185851
Hrundi ::
Željava je koštala između 150 i 175 milijuna $.
Sad polako čitajte do kraja.
Ove se diskusije o cijeni Željave vode najmanje 20 godina što ja znam. I uvijek se pričalo svašta. Tako da sam neke 2001. ili 2002. otprilike uzeo izračunati cijenu Željave. Od dokumenata sam koristio odluke Saveznog izvršnog vijeća o posebnom financiranju projekta Klek publicirane u povjerljivom izdanju Službenog lista SFRJ od 1964. do 1969. povjerljive izvještaje Vojnog servisa NBJ o financiranju po projektima kao i niz drugih podataka. Čak je prijatelj i kolega u arhivama građevinskih poduzeća uspio iskopati fakture prema SSNO i građevinske knjige uz njih čime smo utvrdili jedinične cijene. Napravili smo i usporednu analizu cijene rada itd.
Napominjem da je, uslijed načina funkcioniranja samoupravno-dogovorne ekonomije društvenog vlasništva neke parametre cijene bilo čega u SFRJ i neke apsolutne vrijednosti nemoguće jasno i nedvosmisleno izraziti novcem na način kako mi to danas radimo. Naime, unatoč tome što je formalno postojalo samoupravljanje i što su radne organizacije imale određenu tržišnu slobodu (posebno u odnosu na nekadašnji planski centralizirani model), opća poreska politika nije bila transparentna niti je se može jednostavno prevesti u današnje kategorije. U svakom slučaju davanja su bila mnogo veća u odnosu na današnja iako to nije bilo očito. Tako je država raspolagala velikom količinom novca koji se raspodjeljivao za razne posebne potrebe, u ovom kontekstru najvažnije za razvoj i istraživanje i usvajanje tehnologija i proizvodnje.
Jedini relativno pouzdan način da se utvrdi cijena nečega u ekonomskom modelu SFRJ bila je tržišna cijena - tamo gdje je postojala, posebno izvozna tržišna cijena koja je uglavnom korespondirala sa svjetskom (iako je najčešće bila umanjena za određeni 'faktor pogodnosti i konkurentnosti'). Drugim riječima, ako je nešto u SFRJ koštalo 100$ po službenom kursu, njegova realna svjetska cijena (ekvivalentna) najvjerojatnije je bila između 250 i 750$ jer je to bio faktor kojim se 'unutarnja vrijednost' pretvarala u 'međunarodnu'. Pa bi se to onda umanjilo za nekih 20-30% radi konkurentnosti - i opet su svi bili zadovoljni jer su time zaradili.
Posebno je nemoguće realno izračunati vrijednost bilo čega što je radila direktno vojna inženjerija i onoga što se radilo u kompenzacijama odnosno deviznim pravima. Naime, tada je neka firma da bi imapa pravo kupiti devize od Narodne banke kojima bi kupovala nešto u inozemstvu, morala zaraditi otprilike po faktoru 5 (zaradiš 500 $ ekvivalentno u dinarima da bi dobio odobrenje kupiti $ 100 dolara). Kako to nije uvijek bilo moguće, postojalo je interno tržište 'deviznih prava' - mala socijalistička burza, u kojoj jedna uspješna firma prodaje svoja devizna prava manje uspješnoj itd. Ali da bi stvar bila kompliciranija, devizna prava moglas u se dodijeliti i 'po potrebi':
Primjer: firma A ima raditi na Željavi, treba joj stroj od 100 000 $ a ona nema ni devize ni slobodnih dinara po faktoru 5. Onda se firma A obrati državi, država konzultira SSNO i donese se odluka da se iz budžeta firmi a dodjeljuje dinara koliko je potrebno za kupiti 100 000 $ a koji će se vraćati kroz izvedene radove po situacijama, recimo tokom 2 godine. Ovde se u biti radi o kreditu, ali ne-javnom, ne-komercijalnom i ne-transparentnom. Istodobno se firma A izuzima iz tržišnoh mehanizma 'zaradi 5 da bi kupio 1 %'. Tako da bi se tih 100 000 $ u realnom tržišnom vrednovanju vjerojatno pretvorili u štajaznam 150 000 ili možda 250 000. A tržišnog vrednovanja nije bilo.
Pošto Željava kao takva nije nešto što se pravi i nudi na međunarodnom tržištu, nemoguće je odrediti cijenu za cijeli projekat. Ali je do nje moguće bilo doći posredno uzimajući u kalkulaciju cijene pojedinačnih radova, cijene opreme i amterijala, uspoređujući sve to sa podacima o transferima novca, godišnjim izvještajima o budžetu, fakturama građevinskih firmi, cijeni rada izraženu kroz plaće ili, kako se to tada zvalo, osobni/lični dohodak.
Kad sam počeo računat cijenu Željave mislio sam da će bit posao od par dana, na kraju je trajalo preko godine i bilo je uključeno najmanje 20-ak ljudi raznih struka uključujući i međunarodne ekonomiste koji su se zainteresirali ne za jednu vojnu bazu nego za princip izračunavanja vrijednosti nečega iz socijalističkog sustava. Sličan problem imali su i glede SSSR i uopće istočnog lagera.
Po svim tim kriterijima zaključili smo da je cijena Željave, po vrijednostima iz 1970. koju smo uzeli kao referentnu godinu iz praktičnih razloga (1965. je bila denominacija dinara, i privredna reforma, 1966. uvedeni su novi devizni propisi, 1971. je bila prilično drastična devalvacija dinara pa bi svaki drugi način računanja dodatno zakomplicirao stvar) bila 150-175 milijuna US $.
Napominjem da postoje i neke metode izračuna korekcije koje operiraju i sa nominalnim BNP po glavi stanovnika u kojima je faktor oko 9,25 ali mislim da se one, i inače prilično nepouzdane, još manje mogu primjeniti na slučaj zemlje kao šro je SFRJ gdje BNP nije odražavao realnu vrijednost.
Postoje razne metode izražavanja toga u današnjim vrijednostima i, ovisno o tome koja se metoda uzima, fakrtor korekcije cijene/vrijednosti iz 1970. na godinu 2011. je između 4,55 i 6,73. Dakle, uzimajući realan faktor korekcije vrijednosti 6,00, cijena Željave u današnjim iznosima bila je između 900 milijuna i milijarde i 50 milijuna (1,05 milijardi) američkih dolara.
Samo kao usporedbu, navodim tadašnje cijene novih aviona na tržištu iz jedne ozbiljne studije koja mi je slučajno pri ruci jer cijeli tadašnji izračun nije.
DC-10 17,8 - 19,5 mil$
DC-9 4,5 mil.$
Cesna 421B 187 450 $
Airbus A300B: 12 mil $ po avionu za narudžbu od 44 aviona (BEA),
Gazela: 480 000 $ (Westlandova cijena)
Jak-40 840 000 $ na njemačkom tržištu sa ruskom opremom
itd.
Procjena iz 1970. za ukupnu cijenu razvoja Airbusa A300, sa povećanjima troškova, je između 480 i 640 milijuna $.
Dakle, za cijenu Željave tada se moglo kupiti 7-9 DC-10 ili naručiti 12-15 A300B.
Ili, kao primjer. Da uzmemo da je Željava koštala današnju milijardu $. Danas se malo ozbiljniji mostovi plaćaju po 100-200 milijuna a kilometar autoceste 10 mil. u nizinskom do 25 u brdskom području. Dakle, umjesto Željave, odnosno za tu cijenu, mogla se, recimo, napraviti autocesta Ljubljana-Zagreb. Ako se ne varam izgradnja beogradskog aerodroma, od nule, završenog 1962. koštala je oko 5-6 milijuna $. Po faktoru korekcije 1962/1970 od 1,3 to je 6,5-7,5 milijuna $ iz 1970. Što znači da se ua Željavu moglo izgradit 15 civilnih aerodroma (Napomena: Zgrade i piste, bez opreme).
Pa sad računajte kako vam drago.
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2011 22:51
|
offline
- Levčanin
- Elitni građanin
- Pridružio: 29 Dec 2010
- Poruke: 1708
- Gde živiš: Srbija, Levač
|
Poznavao sam prof.Rosića jer je i meni predavao samo par godina kasnije nego tebi, imao je odlična predavanja i dobro sam upamtio i iz knjga, a imam i staro i novo izdanje a i iz predavanja da su činjene ogromne greške u ekonomiji i razvoju SFRJ naročito posle 1974 a i pre. Samo to treba prihvatiti a partija nekada nije htela da prihvati nešto i kada je očigledno. Doduše ja se na ekonomiji nisam proslavio, vidi meni je ta nauka čist lopovluk kod nas, u neku ruku. I SFRJ je isto prošla ko ja na faxu, pali smo ispit
|
|
|
|
Poslao: 05 Dec 2011 23:53
|
offline
- objekat 505
- Zaslužni građanin
- Pridružio: 04 Dec 2011
- Poruke: 516
|
jos nisam cuo odgovor ako je kostala 150 miliona zasto se gradila 10 godina. Jedan aerodrom u Ladjevcima kod Kraljeva koji je kompletno renoviran posle bombardovanja 1999 god, potroseno je za zadnje dve godine 30 miliona evra samo da se prevede na civilni i to za avione malih gabarita prosto receno. Na njemu ce sletati avioni uglavnom niskobudzetnih kompanija. Raspitaj se koliko su kostali radovi na poznatim aerodromima da bi primili airbus a380. to su ogromne cifre sa mnogo nula. A izgraditi nesto onakvo sa 150 miliona ne bi mogli ni Kinezi. Osim toga da je kostao toliko imala bi ga svaka zemlja i to bar po 2 do 3 komada.
|
|
|
|