|
Sto se Heinkela 162 tice radila ga je vojska ljudi, kao sto je receno, sa neogranicenim resursima i podrskom drzave, radjen je u ratnim uslovima kad se islo na sve ili nista i nije bilo vremena za komplikovan proces koji bi se inace koristio. Takodje, tada ipak metodi proracuna i ispitivanja nisu bili tako kompleksni kao danas i mnogo su zavisili pre svega od iskustva inzenjera koji su radili te aviona, a nemacki inzenjeri 1944. su imali svo iskustvo koje je bilo moguce imati tada. Motor, kao ubedljivo najkompleksniji deo tog aviona je vec ranije razvio Hans Von Ohain, te je trebalo samo napraviti sto jednostavniji i jeftiniji avion koji ce biti lovac pogonjen tim motorom. Da se na tome radilo duze, mozda bi bolje ispao (mada je i ovako dobijao hvale pilota), mozda bi neke pocetne bolesti koje je imao (od prvih 15tak aviona samo dva su oborena, ostali su pali sto zbog problema sa motorm, sto zbog popustanja strukture...) bile izbegnute (opet i to je pitanje da li je greska u dizajnu ili u do granica pucanja ubrzanoj proizvodnji ili odrzavanju u ratnim uslovima).
Sto se krila kod bespilotnih letelica tice, zavisi sta se zeli, koje su brzine i visine u opticaju... Za sporu letelicu namenjenu dugotrajnim letovima na velikim visinama namece se krilo bez strele (ili male strele, zbog drugih efekata), sto vece vitkosti (manja tetiva, veliki razmah), jer pri takvom letu indukovani otpor (vrtlozi na krajevima krila) postaje jedan od vecih faktora. Sa te strane vingleti bi mogli da pomognu (ali opet, oni su vrlo nezgodni za dizajniranje, jer je strujna slika kompleksna i tesko je tu sta uprostiti, posebno sto se moraju dizajnirati za jedne uslove leta (krstarenje), a u svim ostalim ce se drugacije ponasati, pa cak negde mogu i da prave stetu). Opet, najlogicnije resenje je trapezno krilo (pravougaono moze biti nepovoljno zbog otcepljenja) gde se ugao vitoperenja krila (obrtanje aeroprofila oko ose duz krila, najjednostavnije receno) odredjuje tako da se mesto otcepljenja strujanja u prevucenom letu sto vise pomeri ka korenu krila, tj. sto dalje od krilaca.
Tu nema sta nesto preterano novo da se izmisli, zahtevi su slicni kao za jedrilice, pogledas U-2 i vidis filozofiju (ili opet Global Hawk). Sto se solarnog pogona tice aerodinamika ostaje ista, pogon se menja pa ce povrsine krila biti oblozene solarnim celijama, , unutra ce umesto rezervoara biti baterije.
Ovo naravno vazi ako se drzi klasicnih, oprobanih stvari (za koje postoji puno eksperimentalnih podataka na koje se moze osloniti), ako se zeli eksperimentisati onda moze i drugo (npr. konfiguracija bez trupa, kao Helios, ili sa radikalno drugacijim krilom)... Ovo je, naravno, mnogo teza i skuplja solucija, jer posto nema pouzdanih eksperimentalnih podataka mora se vrsiti mnogo vise ispitivanja (bilo u aerotunelu ili u letu) da bi se pouzdano procenile karakteristike letelice. Pored toga sto je teze i skuplje, nezgodno je i sto nema garancije da to sto je smisljeno zaista moze biti efikasnije od klasicnih, decenijama usavrsavanih resenja.
Opet kazem, kad se ima para (pored znanja) moze sve, napravi se tehnoloski demonstrator pa se ispita (i time provere teorija i proracuni) pa ako ne valja onda se menja, ali to raditi na projektu koji kosta ko Svetog Petra kajgana zahteva ogromna sredstva i poverenje u tim koji ce to da radi.
|
