Kosmički transportni sistemi niske cene

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je dr. Blagojevic slučajno spomenuo, tako da mislim da to nije slučaj.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ovo što se sada radi je proisteklo iz programa Spartak ali sa velikim izmenama u odnosu na taj projekat.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ vrabac

Može li koja informacija o tom programu Spartak? Hvala

• 1Ovo se svidja korisniku: acatomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 15 Mar 2012 21:18

Može acatomomicu, sad ću negde da nađem fasciklu.
Inače je ovo sada koje je dobilo procenu izvodljivosti dosta drugačije.

Dopuna: 16 Mar 2012 10:31

Program, bolje rečeno procena izvodljivosti, pod imenom Spartak je imala zavidno realnu koncepciju.
Profesor Jojić koji je inače vođa projekta koji je sada ponovo aktuelan i njegov alter ego ali za razliku od prvog, može se reću nasuprot prvom, opšte omiljeni Profesor Blagojević su u tom projektu pokušali jednu izvanredno dobru ideju. Kombinovali su u centralnom telu, core, vrlo slabe motore na tečno gorivo sa idejom da ih iskoriste kao prvi (2 motora)i drugi stepen(1 motor) a da većinu potiska ostvare velikim donjim bočnim potisnim busterima. Čak i bez bustera trebalo je da sam core može da dostigne orbitu ali sa zaista malim teretom. Druga revulucionarna ideja je bila da se umesto superskupih čvrstih goriva sa super karakteristikama koristi termoplatično gorivo primetno manjih performansi ali nekoliko puta manje cene i nekoliko puta manjeg tehnološkog napora u svakom pogledu.
Problem su bili sledeći.
Izvorni motori male snage su postojali već neko vreme ali su oni izvorno bili na kriogenike koji su znate sada neomiljeni i progonjeni od strane enviromentalista. Core, samo sa njima i nije mogao da dostigne orbitu već samo balističku trajektoriju. Pvi problem je odmah i nastao sa osnovnim motorima uprvo zbog želje da se izbegnu kriogenici. Razmatrane su razne varijante goriva i oksidatora od storabilnih varijanti do onih u kojima bi se koristili i kriogenici, ali zapravo samo kiseonik i tečni metan, jer je kriogeni vodonik užas božji. Međutim prerada tih motora na neko novo gorivo nije ni jeftin ni siguran a sasvim sigurno nije brz put. Pogotovu kada to pada na pleća malte ne dva čoveka (ma kao oni kvalitetni bili) bez ikakve podrške i pomoći sa strane. Ideja je bila da motor bude takozvani Pintlovani motor. I tu je sad problem. Pre svega izbor goriva kao kriogenih je verovatno za naše uslove nemoguć i ta je grana polako postjala sve manje realna. Nekriogena goriva su opet uzrokovala druge probleme, pre svega u manjoj nosivosti ali i u razvoju komponeti. Razvoj Pintlovanog motora je težak i nije poznato koliko se sa tim odmaklo. Problemi brizganja klipnim pumpama su takođe uvezani sa porblemom goriva mada je tu rešenje izgleda bliže ciljnoj ravni. Ima utjoš detlja od halđenja do problema vođnja koji su uvećoj ili manjoj meri rešeni, rešivi ili tek treba da se reše.
Usled svega toga se otišlo da se većina energije izvuče iz velikih donjih potisnih bustera na čvrsto gorivo jeftino a sa neštoumanjenim karatkeristikama. I to je bio drugi najveći problem. Tako veliki motori sa takvom geometrijom pogonitelja odnosno čvrstog raketnog punjenja niakad nisu rađeni kod nas. Za takva rešenja potrebno je mnog ovremena i rada i mnogouslova pa i tada normalno je d aima mnogoo problaema, koji se manifestuju ueksplozijam takvih bustera. Da li su toliki busteri bili izvodivi, dali nisu, dali nisu sa tim gorivom, da li su mogli manji ili jednnostavno ova dva već više ne takao mlada profesora nemaju vremena za jedan dugotrajan i mučan razvoj takvih bustera nije ni bitno, neka vezija bustera se mogla na kraju isterati pa makar i sa nešto manjimkarakteristikama. Ali ONI TO NISU MOGLI SAMI pored svih još obaveza koje
svakodnevno imaju. Zato su značajno promenili koncepciju.
Ona je možda i ostvarljivija u našim i NJIHOVIM USLOVIMA JER SE SVE SVODI na njih dvojicu i možda još ponekog ali ih ja lično ne poznajem u svakom slučaju ne više od družine prstena što bi rekao Tolkin. Ta nova koncepcija je svakako brža u realizaciji ALI PITANJE JE DA LI MOGU BEZ POMOĆI DRŽAVE ima i u takvoj varijanti ogromnih, problema i napora. Zaravo rešenje za let skoro odmah možete odmah da dobijete ali sa kancerogenim kriogenicima a oni nemaju taj luksuz.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ajde sad malo cisto informativno: koliki potisak treba ostvariti taj buster? (u KN ako je moguce)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@ Vrabac

Hvala


Tražeći malo po netu naleteo na jedan posao koji je EdePro odradio za Brazilce:

http://brazilianspace.blogspot.com/2011/02/entrevi.....grupo.html

TRM 50K


Još linkova
http://www.edgeofspace.org
http://www.edgeofspace.org/partners.htm

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U intervjuu koji je dao direktor preduzeća “Edge Of Space” gospodin José Miraglia 13. februara ove godine na sajtu BRAZILIAN SPACE navedena je sledeća informacija
BRAZILIAN SPACE: Gospodine inženjeru u 2010. godini potpisan je ugovor sa srpskim preduzećem “EDEPRO” za razvoj nekih važnih projekata među kojima je i raketni motor na tečno gorivo potiska 50 kN (TRM-50k) koji ne zagađuje okolinu. Da li je došlo do pomaka u tom sporazumu i koji je napredak učinjen?
José Miraglia: Da, mi smo u kontaktu sa “EDEPRO” motor je već dimenzionisan, biće to raketni motor sa četiri komore za sagorevanje i jednom turbopumpom a koju je “EDEPRO” već proizveo ako bismo imali više finansiskih resursa ovaj motor bi bio gotov još ovog leta.
Takođe gospodin José Miraglia je prikazao raketu za lansiranje mikrosatelita težine do 24 kg koju razvija u saradnji sa “EDEPRO” kao i suborbitalnu raketu za višekratnu upotrebu koja ja takođe predmet saradnje brazilske firme “Edge Of Space” i našeg “EDEPRO” u svom radu “Upotreba peroksid hidrogena kao raketnog goriva” a koji se može pročitati na edgeofspace.org/palestra.pdf. Naročito treba obratiti pažnju na strane 51, 52 i 53 gde su detaljno prikazani raketa nosač mikrosatelita i suborbitalna raketa FSR 2.0. Sličnu sradnju ali u znatno većem obimu Brazilci imaju sa Ukrajnom a vezano je za izradu i lansiranje rakete Ciklon-4. Lansiranje naše rakete obavljalo bi se sa teritorije Brazila verovatno iz raketnog centra Alkantara koji ima najbolju lokaciju u svetu za lansiranje satelita. Zanimljivo je naglasiti da bi raketni motor TRM-50k mogao poslužiti kao treći stepen brazilske rakete VLS-alfa umesto ruskog motora. O celom projektu ima jako malo informacija, sa naše strane dosada ništa nije objavljivano.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U poslednjoj rečenici u mom postu od 16-03. stoji sa kancerogenim kriogenicima A TREBA DA STOJI
sa kenCerogenim HIPERGOLICIMA.

• 1Ovo se svidja korisniku: acatomic
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Veoma zanimljiv intervju prof.dr Đorđa Blagojevića.http://fakti.org/srpski-duh/bez-svemira-nema-ni-evrope

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

vrabac ::Ideja je bila da motor bude takozvani Pintlovani motor. I tu je sad problem. Pre svega izbor goriva kao kriogenih je verovatno za naše uslove nemoguć i ta je grana polako postjala sve manje realna. Nekriogena goriva su opet uzrokovala druge probleme, pre svega u manjoj nosivosti ali i u razvoju komponeti. Razvoj Pintlovanog motora je težak i nije poznato koliko se sa tim odmaklo. Problemi brizganja klipnim pumpama su takođe uvezani sa porblemom goriva mada je tu rešenje izgleda bliže ciljnoj ravni.

Šta je to Pintlovani motor?