offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5408
|
- 13Ovo se svidja korisnicima: zdrebac, kybonacci, ladro, djox, voja64, Steeeefan, GenZee, kalens021, 8u47, amaterSRB, joca83, vladas87, Singidunumac
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Svaka čast Toni na trudu! 
Nadam se da neće moderacija zameriti ovaj poduži komentar.
Naime, pisao sam i pre samog početka rata i na samom početku, da je PVO Ukrajine verovatno imala najsnažniju PVO formaciju u Evropi (ne računajući Rusiju) i jednu od najsnažnijih na svetu, iako ne i najmoderniju. U pogonu je bio veliki broj raketnih sistema PVO kratkog i srednjeg dometa, i bogata radarska mreža.
Država koja ima 30 vatrenih jedinica (diviziona) S-300PT/PS i V1 na stanju na dan "D" i oko 40-ak vatrenih jedinica (lansera sa radarom) sistema Buk-M1, više od 100 Osa i Strela-10 i izvestan broj Tunguski (slaba tehnička ispravnost) i na hiljade raketa PVO sovjetskog, evropskog i američkog porekla, a sve to praćeno radarskom mrežom od preko 100 radara osmatrača i visinaca, jeste "tvrd orah" za svakoga, pa tako i za Rusiji.
Da je još lovačka vazduhoplovna komponenta bila barem brojnija, ako ne i savremenija, to bi bilo još izraženije.
I naravno da su gubici Ruskog vazduhoplovstva bili veliki na početku rata i naravno da ih je PVO primorao da se "povuku" od prve linije fronta i da koriste "neprecizna" bombardovanja nevođenim raketnim projektilima i zrnima.
Ipak, uz značajne gubitke, rusko vazduhoplovstvo, a kasnije i bespilotne letelice i dronovi i navođeni artiljerijski i raketni sistemi su ipak "slomili" ukrajinsku "nasleđenu" PVO još negde sredinom prošle godine.
Sistemi S-300PS su, danas, svedeni na brojnost prsta jedne ruke (ako i toliko) i to tako što se verovatno sa zaliha nešto pokušava vratiti u upotrebu "kanibalizacijm", a vidimo i da se sve češće komponente ovog sistema postavljaju i kao namerne mete - mamci. S-300PT možda je preostalo još nekoliko, maksimalno 7-8 diviziona (vatrenih jedinica), uglavnom povučenih dalje od linije fronta zbog svoje relativne statičnosti, a i njih smo videli u nekoliko navrata kao namerne mete.
Za ove sisteme je problematično i to što je upitno koliko uopšte imaju još raketa na stanju.
S-300V1, na stanju je bilo možda 3-4 baterije ovog sistema, sa malim brojem raketa i to samo jednog tipa (Gladijator). Nemamo podataka o uništenjima komponenti ovog sistema, ali je upitno da li je usled malog broja raketa uopšte u pogonu.
Uništena je najmanje polovina lansera sa radarom Buk-M1, a ostatak nema raketa, pa smo imali prilike da vidimo i produkte "kanibalizacije" više raketa, kada se raketa zapali na lanseru, bez poletanja.
Snimke lansiranja Osa gotovo da više i ne vidimo. Nešto aktivnije su Strele-10M, što je i razumljivo zbog načina rada.
Šta je poenta mog pisanja? Poenta je da se shvati koliko zapadna pomoć ipak znači Ukrajini. Priče kako "neće uticati ni na šta" ipak ne stoje i to vidimo od početka do danas.
Preopremanje PVO Ukrajine je značajna i ona omogućava da ruska avijacija ni danas praktično ne leti nad centralnom i zapadnom Ukrajinom, već samo do ili malo preko linije fronta (veoma kratko vremenski i veoma nisko). Isporučeni su mnogi sistemi PVO, od "najvećih" tipa Patriot, Iris-T SLM, NASAMS, SAMP/T, pa do manjih tipa Avengera, Geparda, Stormera i na hiljade novih prenosnih raketnih sistema PVO.
Isporučuju se i stariji sistemi tipa Hawk, Neva, Kub, Aspide....
Bukovi se opremaju sa Sidewinderima i Sea Sparrow, a Ose sa R-73E (to je verujem, samo početak).
Biće ovde još mnogo "gužvanja" i mnogo "krvi" (nažalost) sa obe strane.
Još jednom, čestitke Toni i pratićemo i dalje ovu temu.
|
