У последњих петнаест година ваздухопловци Србије су периодично били сведоци разних афера и скандала везаних за Музеј ваздухопловства - Београд. Уместо да добију епилог код надлежних институција, све те афере су систематски заташкаване. То је довело до дугогодишње институционалне кризе, која се временски поклапала са периодом након одласка у пензију Чедомира Јанића, дугогодишњег директора ове установе. После њега, мимо Закона о култури и Статута музеја, на челу ове установе су се углавном смењивали пензионисани официри РВ и ПВО, док су у Управном одбору главну реч имали припадници Команде РВ и ПВО.
Влада Републике Србије (РС), на челу са премијером Александром Вучићем, предузела је неколико корака пре него је у новембру 2016. године донела одлуку, у виду Закључка (05 Број: 023-11014/2016 од 29. новембра 2016.), да држава дефинитивно преузме оснивачка права и обавезе од оригиналних оснивача. (дато у прилогу)
У том закључку Министарство одбране (МО) и Министарство културе и информисања добили су конкретне задатке да Музеј ваздухопловства конституишу и складу са Законом о култури. Требало је да се донесе нови оснивачки акт, у процесу је било формирање новог Управног и Надзорног одбора (изабрани су чланови за оба тела), требало је да се напише предлог новог Статута . . .
Дотле се стигло у јуну протекле године. Међутим, када је после председничких избора реконструисана Влада РС и када је на чело МО дошао Александар Вулин, започети процес, зацртан одлуком Владе, није настављен.
Уместо наставка процеса конституисања новог државног Музеја, министру Вулину су исти они генератори дугогодишње институционалне кризе МВБ донели 31.08.2017. године на потпис акт који је потпуна негација Закључка владе РС и Закона о култури. Под назнаком ХИТНО, Управа за традиције, стандард и ветеране Министарства одбране, сачинила је акт број 3-196/16 у форми Наређења у петнаест тачака, под насловом Организационо и функционално везивање Музеја ваздухопловства – Београд за Министарство одбране. (у прилогу) Састављач овог документа маскирао је ову иницијативу жељом да се делатност Музеја учини рационалнијом и економичнијом, а све у циљу правовремених припрема за везивање МВБ за Министарво одбране и ангажовање ресурса МО и ВС.
Састављач овог акта, који очигледно није правник (иницијали И.У. – име познато аутору) позвао се истина на Закључак Владе РС, али ништа из ове извршне одлуке Владе није усвојио. Подвлачимо да је Влада РС задужила Министарство одбране и Министарство културе и информисања да конституишу Музеј ваздухопловства у складу са Законом о култури, попут осталих музеја у Србији. Једна од битних супротности донете Наредбе MO огледа се у потпуном елиминисању Министарства културе из поменутог процеса. При том се потпуно дезавуише извршна одлука Владе РС предлогом за формирање војне установе. Уместо стандардне установе културе са Управним и Надзорним одбором, Оснивачким актом и Статутом у складу са Законом од култури.
За разлику од Закључка Владе ова Наредба уводи нов појам обједињеног Музеја ваздухопловства. Притом се уствари мисли на предподчињавање Музеја ваздухопловства – Београд војној јединици (од 4 - 5 људи) под именом Музеј југословенског ратног ваздухопловства (МЈРВ), коју је 2003. године Команде РВ упутила у Музеј ваздухопловства као испомоћ у раду. На који начин је замишљено увојничавање Музеја ваздухопловства – Београд најбоље се види из поменутих петнаест тачака за његово организационо и функционално везивање за МО. Од ових корака вреди издвојити и коментарисати следеће тачке:
1. Под првом тачком видимо да је Управа за традиције, стандард и ветеране себе задужила да изради Предлог закључка Владе РС по коме би се извршила промена правне форме МВБ у статус војне установе.
Ово је у потпуној супротности са одлуком Владе да се састави нови оснивачки акт, формира Управни и надзорни одбор и сачини предлог Статута новог државног музеја.
2. Наређено је да се изради Предлог одлуке Владе РС по којој би се извршило укидање МВБ у складу са одредбама . . . Закона о јавним службама.
Члан 27. овог закона подразумева да укидање установе покреће оснивач (у овом случају Држава, односно Влада РС), на основу чега се спроводи поступак редовне ликвидације.
Вреди истаћи да Закон о култури и Закон о културним добрима прописују услове за формирање музеја, али не и његово укидање. На такву могућност законодавац није ни помишљао. Нема потребе да доказујемо да овако нешто не постоји ни у Закључку Владе РС од 29. новембра 2016.
Зар је могуће да неко помишља да је Држава са оригиналним оснивачима Музеја склопила уговор о преносу оснивачких права и обавеза, да би потом укинула установу културе која постоји већ 47 година?
3. Занимљива је наредба да се изради Предлог измене и допуне Закона о одбрани ради утврђивања војних установа које врше послове културе . . .
У најмању руку је невероватно да се над Музејом ваздухопловства врши овакво правно насиље (да не кажемо силовање), у тренутку када овакве установе важећи Закон о одбрани ни не препознаје.
4. Проценити финансијска средства неопходна за функционисање обједињеног Музеја ваздухопловства и иста планирати . . .
Зар после две године в.д. управе Министарства одбране над Музејом још није урађена финансијска процена за функцинисање Музеја? Зар ће Музеј и у 2018. години наставити да послује и опстаје као самофинансирајућа установа, уместо да се нађе на буџету Владе РС?
6. Извршити безбедносну проверу лица за пријем преузимањем у састав Музеја ваздухопловства.
Вршење безбедносне провере над музејским радницима у тренутку када Влада није дала сагласност за претварање Музеја ваздухопловства у војну установу спада у кршење Закона о војнобезбедносној агенцији.
Остаје да се питамо:
Зашто Музеј ваздухопловства већ две године ради мимо Закона о култури, без Управног и Надзорног одбора, важећег Статута и одобреног годишњег плана?
Да ли је могуће да неко мисли да је јачи од Државе и одлука Владе РС, па макар он био и начелник неке Управе у Министарству одбране?
Ко је одговоран за овакво стање?
Да ли сви српски ваздухопловци деле визију о Музеју ваздухопловства онако како га прижељкују неке структуре у МО?
Dopuna: 03 Jan 2018 18:09
Za stanje u Muzejnu vazduhoplovstva i Vojnom muzeju je najodgovorniji Slađan Ristić najveća štetočina u Vojsci Srbije. Uništio je Vojni muzej i sad pokušava da uništi Muzej vazduhoplovstva. Taj čovek ne zaslužuje da po kazni bude penzionisan - on zaslužuje da bude najuren iz vojske bez prava na penziju. Naravno, uz besplatan smeštaj u zatvoru sledećih dvadesetak godina zbog neprocenjive štete nanete srpskoj kulturnoj baštini.
Priče su bile zanimljive, i politička predigra (Momir), i vrlo zanimljive operativne odluke na terenu (Delić) ali i vrlo detaljna i tužna priča o kratkom letu Nikolića.
Malo se Muzej obrukao jer nije bilo tona na kratkom filmu o dejstvu B52 i naših VBR, ali ne treba biti sitničar.
Vredelo je biti tamo sinoć.
Fotke malo kasnije.
