Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!
Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине,
летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха.
Али данас, данас вас не водим на један такав лет,
данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити.
Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну,
са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних.
И данас као необројено пута у нашој историји,
не наређује наша команда.
Србија нас зове анђели моји челични!
Иста она у којој проведошмо наше најлепше дане.
Србија зове!
Испод наших крила остаће наши градови,
наша деца, жене, мајке и очеви.
Не бацајмо љагу на наш образ,
нека вас води гесло са наше ратне заставе,
заставе 98. Јуришног пука:
ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА!
То гесло смо заједнички изабрали,
покажимо да нам је оно и на срцу.
Знам драги моји, да данас нема теже ствари на свету
него бити пилот ратног вазздухопловства.
Ни теже ни поносније!
Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот.
Обезбедићу вам лет у вечну славу,
у коју ћу вас ја лично повести!
Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада.
За част професије, за образ отаџбине.
Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!
Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине,
летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха.
Али данас, данас вас не водим на један такав лет,
данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити.
Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну,
са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних.
И данас као необројено пута у нашој историји,
не наређује наша команда.
Србија нас зове анђели моји челични!
Иста она у којој проведошмо наше најлепше дане.
Србија зове!
Испод наших крила остаће наши градови,
наша деца, жене, мајке и очеви.
Не бацајмо љагу на наш образ,
нека вас води гесло са наше ратне заставе,
заставе 98. Јуришног пука:
ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА!
То гесло смо заједнички изабрали,
покажимо да нам је оно и на срцу.
Знам драги моји, да данас нема теже ствари на свету
него бити пилот ратног вазздухопловства.
Ни теже ни поносније!
Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот.
Обезбедићу вам лет у вечну славу,
у коју ћу вас ја лично повести!
Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада.
За част професије, за образ отаџбине.
Синови моји драги, Тигрови 98. јуришног пука!
Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине,
летесмо и уживасмо у њеној лепоти из ваздуха.
Али данас, данас вас не водим на један такав лет,
данас вас водим на лет са којег се можда нећете вратити.
Можда је ово лет у смрт, али не обичну, већ часну,
са хиљаду километара на час. То је привилегија само нас одабраних.
И данас као необројено пута у нашој историји,
не наређује наша команда.
Србија нас зове анђели моји челични!
Иста она у којој проведошмо наше најлепше дане.
Србија зове!
Испод наших крила остаће наши градови,
наша деца, жене, мајке и очеви.
Не бацајмо љагу на наш образ,
нека вас води гесло са наше ратне заставе,
заставе 98. Јуришног пука:
ОТАЏБИНА ИЗНАД СВЕГА!
То гесло смо заједнички изабрали,
покажимо да нам је оно и на срцу.
Знам драги моји, да данас нема теже ствари на свету
него бити пилот ратног вазздухопловства.
Ни теже ни поносније!
Ја вам не могу обезбедити станове, веће плате, бољи живот.
Обезбедићу вам лет у вечну славу,
у коју ћу вас ја лично повести!
Зато за мном, крило уз крило као небројено пута до сада.
За част професије, за образ отаџбине.
U nedelju 28.aprila, vazduhoplovci 204.vazduhoplovne brigade po 14 put odali su počast svom kolegi, prijatelju, ratnom komandantu, Milenku Pavloviću.
Pukovnik Milenko Pavlović, čovek, pilot, ratnik...
O njemu se mogu knjige napisati i opet ne reći sve.
Ja mogu samo da kažem da je heroj.
Heroj našeg vremena i našeg naroda.
I to je dovoljno.
Vazduhoplovci sa Batajnice, grupno su došli u Osečinu, u čast Milenka.
Došli su sportisti da se takmiče u njegovom rodnom selu, došli su doktori da pregledaju narod Osečine, došao je i naš vojni veterinar.Imao je i on posla.
Kolega pilot iz lovačke eskadrile posetio je osnovnu školu.Došao je u letačkom kombinezonu, anti-g odelu i sa kacigom.
Dočekala ga je čitava osnovna škola, deca sa roditeljima i svi nastavnici.
A bio je vikend i raspust...
Čoveku samo suze da krenu, okupila se deca oko njega i navališe sa pitanjima, poneko samo da ga dodirne.Došao je pilot.Za decu Osečine...
Fotografija grupna za uspomenu.
I mi maketari sa Batajnice, dali smo skroman doprinos celoj manifestaciji.
U prostoru spomen sobe pukovnika Milenka Pavlovića, postavili smo izložbu maketa vazduhoplova iz istorije našeg vazduhoplovstva, kao i nekoliko letačkih odela sa letačkom opremom i kacigama.Takođe, postavili smo izložbu slika posvećenu Aprilskom ratu 1941.godine.
Izložba je prvi put prikazana u SANU 2011.godine na 70-godišnjicu od aprilskog rata.
Autor izložbe je Mario de Maksimilian Hrelja.
U tih nekoliko sati prošle su stotine posetilaca, i mladih i starih.Milenku u čast.
Mnogi klinci tog dana bili su u prilici da prvi put vide plastičnu maketu, pilotsko odelo i kacigu.
Među njima sam video brojne Milenkove naslednike, buduće pilote, branioce neba Srbije.
Izložba maketa u ulazu spomen sobe Milenka Pavlovića.
Letačka odela i zastava Srbije.
Izložba slika posvećena Aprilskom ratu 1941.godine.
и даље нико да објави да је на данашњи дан пре 14. погинуо Миленко..
Срамота.
Dopuna: 04 Maj 2013 11:27
Моја грешка ипак је објављено на РТС на данашњи дан....али стварно еј срамотно што је миленку посвећена само једна реченица и ништа више..А задужио нас је много...ништа се није променило у задњих годину дана...и даље се стидимо наших Јунака који су бранили Србију...
