Vracanje bustera njima vise, ocigledno, nije problem (centralni jeste ljosnuo, ali tehnika vracanja je tu, dalje je podesavanje koje treba da se dovrsi za novu konfiguraciju). Ako se ne varam, vec sedam prvih stepena je lansirano po dva puta (5 puta kao Falcon 9 i dva prva stepena kao busteri na ovom Heavy-ju). Naravno da se tako niska cena odnosi rakete koje ce se vise puta koristiti. Za sada jos nisu obavili trece lansiranje, a verovatno i nece do te nove Mk5 konfiguracije (za koju Elon kaze da je poslednja velika izmena u dogledno vreme, tj. na tome zamrzavaju razvoj za sada).
Sto se finansijskog dela price tice, sve ove price o tome kako je sve prevara i muljanje smatram samo proseravanjem isfrustriranih kompleksasa. Tvrdnje da nece uzeti veliki deo kolaca koji drzi ULA su budalastina, jer to vec jeste uradio (najveci broj lansiranja u 2017 godini ima upravo Falcon 9). Sto se onih lista o "subvencijama" tice, interesantno je to da se drzavni ugovori (kakve imaju sve firme koje vrse lansiranja, od ULA, Boeinga do Kruniceva) racunaju kao subvencija SpaceX-u, kao i da se drzavne subvencije za ekoloska vozila (koje su dostupne i dobijaju ih i drugi proizvodjaci istih, od Tojote pa nadalje) racunaju za Teslu. Takodje, americke drzave se generalno utrkuju u tome kolko ce investitora i fabrika da dobiju i nude subvencije svima, pa i Tesli, ne vidim sta je tu problematicno. Ostalo su mahom krediti koji se generalno nude kompanijama, te opet ne vidim zasto bi se ovi izdvajali.
@raketas: Opaska da je sve ovo postojalo i funkcionisalo jos 1969. je poprilicno smesna i odgovor moze da bude trojak:
1. Sustinski jeste postojalo i fizika jeste poznata, ali tehnoloski je bilo neizvodljivo uraditi ovako kompleksno upravljanje i ovako preciznu navigaciju rakete sa ovakvom pouzdanoscu koristeci tadasnje racunare, brzinu upravljackih petlji koje su tada bile moguce. Seljacki receno, misliti i s*ati nije isto. Ovo me podseca na ono kada su fizicara pitali kako da posalju coveka u svemir, da bi dobili odgovor:"Pa prosto k'o pasulj, nema niceg lakseg, postignete prvu kosmicku brzinu i gotovo", da bi na pitanje kako da positnu prvu kosmicku brzinu odgovorio:"Pa sta mene pitate, eno vam tamo inzenjer, nek se on bakce sa tim sitnicama!"
2. Merlin motor nije egzoticna nova visoko efikasna tehnologija, vec klasika ali, za sada, pokazuje vrhunske performanse po pitanju pouzdanosti (ovoliko lansiranja sa po 9/27 motora i koliko je motora otkazalo? ), trenutno je motor sa najboljim odnosom potiska i mase i najbolji gasogeneratorski motor po pitanju specificnog impulsa (naravno, motori poput NK-33, RD-170-180-190 i slicno ce po spec. impulsu biti bolji, ali su i skuplji, kompleksniji i tezi).
3. Ako je tako lako kako to da se niko drugi nije drznuo da uradi isto? Nije da Rusi nisu imali ideja sa busterima Energije, ali Energija i onakva kakva je bila 80tih im vise nije u domasaju. Tehnologija motora im je vrhunska, jos uvek ispred Amera po mnogo cemu, ali ta prednost se topi i to opet zahvaljujuci Musku (ali ovaj put Raptor motoru na metal, zatvorenog ciklusa). Optimalna sa aspekta poletanja ili ne, za sada je najoptimalnija po najbitnijem aspektu, a to je $$$/kg tereta.
Lijepo je da si spomenuo te stare kante , od prije 40 ili 50 godina, koje su radile bez računala, i spuštale ljude ili sonde na mjesec .. to samo pokazuje da ta računala nisu presudna za obavljanje misije.
Spomenuo si motore NK 33 ili 43 ili druge motore koji su spuštali sonde na mjesec. U oba tabora su problem riješili na isti način, isti taj princip je primjenjen na motoru Merlin za regulaciju potiska motora kod sletanja i do njegovog potpunog gašenja ..Tajna te regulacije je u brizgaljkama goriva odnosno oksidatora koje se upravljaju preko hidrauličkog tlaka , možemo to pogledati pod pojmom http://blog.nss.org/pintle-injector-rocket-engines/
Budem pokušao naći neku bolju shemu gdi se to vidi , samo bih napomenuo da je Kuznjecov bez obzira što je projekat rakete propao , uspio dva puta poletiti na vatrenom mlazu i držati raketu stabilnom sa trideset motora koji su mijenjali potisak sa Pintle brizgaljkama.
Da u pravu si inženjeri znaju kako se rješavaju te sitnice sa regulacijom potiska 30 motora u grozdu i spušta na mjesec bez računala sa pintle brizgaljkama.
Zapravo, lender koji je spustao ljude na mesec je to radio upravo uz primenu racunara koji je zapravo prvi digitalni Fly-By-Wire ikada napravljen, prvi racunar koji je masovno koristio integrisana kola itd. Tako da, tesko da je bas radilo bez racunara, naprotiv, da bi to izveli, koristili su najbolje sto je postojalo u to vreme, pa to jos pogurali napred.
Da, znam da koriste takve brizgaljke i da je to od velikog znacaja za upravljanje potiskom motora. Ono sto je Kuznjecov uradio (i to kao svoj prvi projekat raketnog motora, sto ionako impresivne stvari cini jos impresivnijim) je za ono vreme fantasticno. No ipak, tih 30 motora u groznu nisu sleteli na Mesec (a ne bi sve i da je N1 funkcionisala kako treba, jer im to i nije posao). Ceo N1 program je zestoko usporem smrcu Koroljeva, ali su mnoge stvari tu bile apsolutno genijalne, tako da tehnoloske prednosti toga (kao i programa Buran-Energija) Rusi i danas ubiraju. Ipak, ako ne nastave u istom stilu (nasuprot sadasnjim problemima sa katastrofama raketa usled lose kontrole kvaliteta i dezorganizovanosti), uskoro ce ostati bez trzista komercijalnih satelita koje ih je do sada odrzalo uprkos malim drzavnim investicijama (vec im je Musk preuzeo mnoge musterije i time oduzeo stotine miliona dolara prihoda).
Ono sto hocu da kazem je da Space X nije za potcenjivanje, te da dosadasnje tvrdnje kako su Rusi neprikosnoveni bogovi raketnih motora (sto je u mnogim stvarima bilo tacno), rapidno gube na tezini. Muskova ekipa se ne zajebava, ne zali pare, a istovremeno i ne traci pare. Evo jedan zanimljiv, mada podugacak, video (koje su malo tehnickije stvari o simulaciji strujanja i sagorevanja u motoru zanimljive), a vezan za razvoj Merlin i Raptor motora (odnosno softvera kojim taj razvoj olaksavaju):
https://www.youtube.com/watch?v=txk-VO1hzBY
Samo da te podsjetim da je taj kompjuter podivljao na putanji spuštanja na mjesec i da su se prvi ljudi na mjesec spustili sa pilotskom palicom u rukama , mislim da im je ostalo goriva za još tri sekunde leta , i da nisu preuzeli kontrolu razbili bi se na površini mjeseca.
Nisam spominjao N1 u smislu leta na mjesec već u smislu upravljanja sa motorima.
Da podsjetim svi prije N1 i mnogi poslije njega sve do Falkona su upravljali sa grafitnim klrilcima u mlazu motora ili su naginjali motore lijevo desno kako bi raketu držali vertikalno odnosno upravljali sa smjerom leta. Kuznjecov je prvi taj problem ,reversnog klatna, riješio sa potiskom motora , imao je 30 motora postavljenih po obodu rakete i održavao je raketu na pravcu pojačavanjem ili smanjivanjem potiska jednog ili više motora u grupi. To isto sad nakon toliko godina radi Falkon.
Počeli smo raspravu sa konstatacijom kako je ekipa sa falkona za deset godina popišala sve prethodnike , a ja konstatiram da nisu dali apsolutno ništa novo samo su iskoristili stare patente i stara provjerena rješenja. A za te patente i rješenja su utrošene stotine milijardi dolara ili rubalja.
Ja sam u tom điru 50 godina i sa tim znanjem i iskustvom ja zaista ne vidim ništa , ali zaista ništa tako revolucionarno ili tako dobro na Falkonu, možemo početi redom sa češljanjem pojedinih rješenja na konstrukciji , možemo razgovarati i o cijenama i stupnju pouzdanosti pojedinih rješenja ili trajnosti motora za dugoročnu eksploataciju .
Pogledajmo koliko je sati i koliko paljenja izdržao kuznjecov NK 43 kod amera na probnom stolu , pa je opet raketa pala , apsolutno ništa u nekom povijesnom smislu ne znači to što je jučer ta raketa poletila , sama činjenica da već nekoliko puta gube drugi stupanj pokazuje da stvar ne valja u koncepciji
Neku vojnu kontrolu ili ustanovu koja dolazi iz vojnog područja to ne zadovoljava , to može zadovoljiti nekoga tko troši svoje novce ali ne može proći državnu instituciju
Americku vojnu kontrolu je svakako proslo, jer je Falcon 9 odobren za vojna lansiranja, tj. vec je lansirao nekoliko puta (X-37, Zuma), oba izbacena uspesno (Zuma, prema malobrojnim dostupnim informacijama otkazao nakon dostizanja orbite, dakle nije do rakete). Ako je NK-33/43 temeljno testiran na probnom stolu, zasto mislite da Merlin nije?
Ekipa iz Space X za deset godina jeste popisala sve ostalo dostupno na trzistu, ne time sto je napravila raketu sa najskupljim tehnologijama, vec pouzdanu raketu sa najjeftinijom cenom lansiranja. Za to vreme Rusi (koje sam daleko vise gotivim i apsolutno im zelim sve najbolje) su uspeli da, sprovodeci modernizacije i reforme, najpouzdanije rakete, koje besprekorno rade decenijama, ucine nepouzdanim.
Revolucionarno i dobro je, za pocetak, to sto je cela stvar uradjena za bar 10 puta manje para nego sto za iste poslove trose veliki igraci u Americi (Boeing, Lockheed, Orbital), a vala i Rusiji (25 godina razvlacenja razvoja Angare i jos uvek nije aktivno u upotrebi). Nismo u vremenu u kome drug Staljin kaze "napravi mi raketu da moze to i to" i ne pita te sta ti treba da bi to ostvario (ako treba da se zida novi tajni grad sa 20 fabrika zidace se novi tajni grad sa 20 fabrika), ili reciprocno na drugoj strani.
Druga revolucionarna stvar je sto radi, sto je demonstrirano sa, evo vec 7 ponovno koriscenih raketa, ukupno skoro 50 lansiranja (sa 26 uspesno vracenih prvih stepena). Dva otkaza koja su se desila ticala su se strukturalnih problema (sto je lakse resivo), a ne motora, i dovela su do modifikacija na raketama, kao sto i treba.
Uzgred, raketa se ne upravlja diferencijalnim potiskom, vec upravo naginjanjem motora, tj. vektorisanjem potiska. Naime, turbopumpa za gorivo i oksidator (jedna pumpa je za oba) istovremeno sluzi i kao hidraulicka pumpa (jedna pumpa - 3 namene) za hidroaktuatore koji zakrecu motor. Da nije tako raketa ne bi mogla da sleti, posto je prilikom sletanja ukljucen samo jedan, centralni, motor. Eto, integrisanje 3 pumpe u 1 smatram inovativnim resenjem za ovako veliki motor, jer su,verujem, poprilicno pojednostavili sistem i smanjili masu (opet kazem, motor sa najboljim odnosom mase i potiska). Vrlo interesantno resenje su i mrezasta krilca na vrhu prvog stepena, koja pomazu u upravljanju raketom, pogotovo oko uzduzne ose tj. valjanja (sto sa jednim motorom i ne moze jednostavno da se resi). Svim ovim se postize jako brza reakcija na komandu, tj. veliki autoritet komandovanja, bez cega ne bi ni bilo tackasto preciznog sletanja. Inertan sistem koji bi podrazumevao pojacanje potiska (sa ili bez pintle brizgaljke) tesko da bi mogao to da postigne.
Kad kažem hidrauličkog ulja onda ne kategoriziram da to treba biti UK 2 ili HTF , može biti naravno i kerozin pod tlakom , naravno i to je već viđeno prije 50 godina na motoru Kuznjecova.
Nešto si pobrkao sa strukturom i kolićinom pumpi na Merlinu , puno je varijanti A,B, C, D , D+ teško je to sve pratiti na bazi oskudnih informacija. Općenito svaki ozbiljan raketni motor mora imati pumpu goriva i pumpu oksidatora , a te pumpe pogoni plinska ili parna turbina . Kod motora potiska oko 60 tona treba cca 200 kilograma oksidatora i goriva u sekundi ( ako mu je specifični impuls 300 ) , da bi se ta količina goriva nadrukala na 100 bara treba pogonski motor od cca 2000 Kw, U ovom slučaju je to plinska turbina koja dobija plinove iz male komore izgaranja ( gas generatora ) u kojoj izgara Kerozin u atmosferi kisika. Kerozin se daje u velikom višku tako da je temperatura izgaranja niska, ispod 700 C. Na snimcima se vidi kako taj gas generator dimi , taj čađavi dim se još koristi za zagrijavanje helija kojim se puni tanko goriva, Na kraju se taj čadavi dim ubacuje u ispuh motora da bi izgorio .
Ta mala komora izgaranja se mora napuniti kerozinom i kisikom iz nekog dopunskog agregata , Tu sad ima više mogućih rješenja , u jednom , kerozin i kisik se pumpaju sa dvije male pumpe koje vrti elektromotor. Elektromotor se u prvom laufu pogoni sa zemaljskog izvora napajanja i baterija u raketi, a kad prihvati jedan od motora njegova turbina vrti generator koji puni baterije u raketi, Drugo mnogo bolje rješenje je da se turbina zaleti nekim pirotehničkim ( barutnim) gas generatorom i da onda glavne pumpe daju gorivo za pogon gas generatora , koji onda preuzima pogon turbine dok izgori barut.
Navodno centralni motor, u grupi od devet , ili ako je sam. ima nagibnu košuljicu na izlaznom dijelu mlaznice kako bi se sa njom moglo upravljati vektorom potiska i manevrirati kod povratka na zemlju. One rešetke su neefikasne kad je brzina ispod brzine zvuka , tako da se to mora obaviti motorom. Taj centralni motor radi punim gasom samo kod lansiranja , kasnije se on smanji kako se motor ne bi pregrijavao , čuvaju ga za povratak .
Taj motor ima širok opseg regulacije potiska , i nagibnu košuljicu , ili se cijeli naginje pomoću dva hidraulična aktuatora ( kerozin ) ali to je ok za neki viši stupanj , koji izvodi satelit u orbitu , ali nije dovoljno na nižim stupnjevima da se samo sa jednim motorom upravlja sa velikom raketom.
Nije baš potpuno jasno kako je to izvedeno na Falkonu , inače su ameri majstori u tome da sa tri mlaznice, tri motora u liniji izvedu raketu na orbitu , to se vuče još od prvih raketa ( ATLAS ) , nešto se ne sjećam da su ruje ikada to pokušali , uvijek imaju 4 motora ili mlaznice.
Kod prvog stupnja je to sve donekle jasno , tu su vjerojatno tri motora nagibna , centralni i dva do njega , a 6 je fiksno. Sa ova tri se raketu može valjati i održavati pravac i nagib kod izvođenja satelita na putanju , kod povratka sa putanje sa ta tri motora se može upravljati valjanjem nagibom i pravcem , ali su oni presnažni da bi raketu spustili na zemlju , dovoljan je jedan centralni motor i on mora biti na smanjenom potisku. Sa jednim motorom se ne može upravljati sa valjanjem rakete , očito da valjanje preuzimaju one rešetke dok pada nadzvućno , a neki manji motori preuzimaju valjanje rakete kod sletanja , moguće da za upravljanje valjanjem koriste potrošen plin iz gas generatora
Kad lete prvi stupanj i dva bustera sa strane , moguće je više kombinacija , opet su vjerojatno i kod bustera tri motora nagibna .. to je jedino novo i originalno što ja vidim u ovom projektu , I to je dobar primjer unifikacije motora , bolji nego kod Sojuza , zato je motor tako jeftin.
Nemojmo zaboraviti jer su drugi prije njih 50 godina gulili klupe i provodili milione sati na poligonima testirajući materijale i usavršavajuči tehnologije , da bi oni sada pokupili te sve patente i tehnologije.
Skoro da je nebitno odnos potiska i težine motora , oni se sa time hvale , a prešućuju da imaju specifični impuls motora niži od Gluška na raketi R 7 , a to je ono što je bitno , bez toga nema dalekih letova .
Ono što je u toj priči najvažnije je da je netko imao snage da zagrebe željeznom metlom po žabokrečini koja se nataložila i možda sa damping cijenom, pokaže onima u svojoj bari da se može jeftinije i brže, a poznavajući ruje oni će i dalje duškati na lovorikama i štancati Sojuze.
raketaš ::
Ono što je u toj priči najvažnije je da je netko imao snage da zagrebe željeznom metlom po žabokrečini koja se nataložila i možda sa damping cijenom, pokaže onima u svojoj bari da se može jeftinije i brže, a poznavajući ruje oni će i dalje duškati na lovorikama i štancati Sojuze.
I posle Sojuza ce biti Sojuz, samo malko drugaciji.
Da ne kazem ponovo radjanje Zenita (kodno ime Feniks) poznatiji kao Sojuz 5.
