Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Phoenix ::Pa i ovako imaju jednak broj uspesnih lansiranja kao Amerika i Kina ZAJEDNO ( + onaj nesrecni proton sa glonasom ). Dakle 30(+1) prema 15 USA i 15 Kina. Zaista svaka cast, vrlo impresivno, cak i sa svim kasnjenjima i odlaganjima.
Ipak, mene pocinje da brine to sto projekti novih raketa idu uzasno sporo, sto rad na zameni za Sojuz ide uzasno sporo, sto prave strategije za misije sa posadom van Zemljine orbite uopste ni nema... Valjda ce u skorije vreme znatnije povecati budzet, jer imju kapacitet za mnogo, mnogo vise. :-)

Uzgred, za sve koje ovakve stvari zanimaju, jedna lepa vest, ponovo pocinje da izlazi Astronomski Magazin (zaista izuzetno kvalitetan casopis): http://www.astronomija.co.rs/

Код њих иде споро,али кад се направи онда нема много вести о паду неке ракете,што се тиче прошле године ово је било једини пад за који сам ја чуо,можда ми је нешто промакло.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mislim da se njima ne zuri previse da zamene sojuz koji je vise nego pouzdan..
Sigurno je da rade na zameni ali im nije kao amerima 'smrt za vrat' heh

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Naravno, ipak je Sojuzu najveca prednost visedecenijska uhodanost kompletnog procesa, od proizvodnje do lansiranja, ne znam koliko ih je lansirano, mislim oko 1800, to je jako velika serija i za mali avion, a kamoli za ovakvo cudo. Samim tim pouzdanost i cena su ono cemu niko drugi ne moze da konkurise i dok je to tako Rusi ce imati ovakav udeo u ukupnom broju svetskih lansiranja. Sa te strane logicno je da moraju jako jako da paze cime ce menjati Sojuza, jer nova raketa mora biti mnogo efikasnija i u startu jako pouzdana, da bi ponistila prednosti koje je Sojuz dobio tokom godina. Ipak, ono sto htedoh reci je bih voleo da vidim da novi Ruski super-teski lanser, npr Angara 7P dobije zvanicno drzavno finansiranje (za sada samo Khrunichev sam delimicno finansira razvoj, ali to ne moze tako da se dotera do kraja). Takva raketa fali Rusima (doduse i svima ostalima) jos od napustanja Energije.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Брод Сојуз који се 30. марта упутио ка Међународној космичкој станици, поводом 50-годишњице лета првог човека у космос биће назван Јуриј Гагарин. Ово је изјавио директор Роскосмоса Анатолиј Перминов на састанку са премијером Владимиром Путином. У јубиларној години планиран је велики број акција. За празник 12. априла позвани су руководиоци 49 страних космичких агенција, астронаути и космонаути који су извршили летове на својетским или руским космичким бродовима.
http://serbian.ruvr.ru/2011/01/11/39366006.html

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Smesan mi je naslov, osvajanje svemira, a sve se uglavnom svodi na kruzenje oko zemlje u atmosferi i omotacima koji pruzaju posadi i letelicama neometan rad i zivot od kosmicke radijacije, gama zraka i suncevih erupcija. Svemir je skoro beskonacan (15 milijardi svetlosnih godina je precnika) a po svemu sudeci ih imamo makice vise nego sto smo mislili, tako da bi bilo bolje da nazovemo topik, izlet iz stratosfere u spoljni zemljin omotac.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Besotted ::Svemir je skoro beskonacan (15 milijardi svetlosnih godina je precnika)...
Bes odakle ti ovaj podatak? Najozbiljnije te pitam, jako me zanima. Mnogo toga sam procitao u vezi Kosmosa ali na tako nesto nikad nisam naisao.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pratim astronomiju i ta dostignuca vec 20+ godina (otprilike malo krace nego li avijaciju) i do sada je poslednji podatak da najudaljenija vizuelno uocljiva galaksija nalazi na 15.6 milijardi svetlosnih godina od nas. Naime, to je snimak galaksije kako je izgledala TADA a ne sada! Ko zna gde je i koliko se razvila i da li uopste postoji posto se radi o jednoj od prvih ali je moguce da je jos i veci ili stariji jer ne znaci da je Hubble uspeo bas da snimi najudaljeniju. Samo znaci da je do sada najudaljenija registrovana. kosmos su uspeli da pokriju koristeci sve teleskope zajedno ne vise od 2% pa vi vidite sta znamo i gde se nalazimo u svemu tome.
Neke procene kojima se gadjaju naucnici idu od 500-700 milijardi galaksija u nasem kosmosu.
problem je sto se tvrdi da zivimo u multiversu ili multi paralelnim univerzumima sto povecava komputacije enormno i gde su zakoni fizike u potpunoj suprotnosti od nase.
Prelazenje iz jedne u drugu je nemoguce zbog raznlicitih materija i zakona prirode koji vaze u datim kosmosima naravno.
Zaboravite wormholes. Oni su mozda putevi (shortcuts) izmedju galaksija ali ne i univerzuma.
Najfascinantnija nauka i tu se nalazi tajna zivota, sta smo i ko smo zaista.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

salesam ::Besotted ::Svemir je skoro beskonacan (15 milijardi svetlosnih godina je precnika)...
Bes odakle ti ovaj podatak? Najozbiljnije te pitam, jako me zanima. Mnogo toga sam procitao u vezi Kosmosa ali na tako nesto nikad nisam naisao.

13.7 milijardi je starost univerzuma.A opste prihvacen podatak o radijusu svemira je 78 milijardi sv. godina.Znam da zvuci neverovatno ako znamo da se nista ne moze kretati brze od svetlosti.Ali to vazi za nase vreme.U prvim trenucima zivota univerzuma,tj.u primordijalnoj supi cestica,zakoni fizike koje danas poznajemo nisu vazili.Tako da se svemir sirio brze od svetlosti.Ljudskom mozgu je neverovatno da pojmi da sa jednog kraja svemira nikada nece moci da ugledaju drugi kraj,ako mozemo svemir zamisliti kao neki odredjen geometrijski oblik,iako to nije tako.Svetlost sa jednog kraja nikada nece dospeti do drugog kraja,ma koliko dugo svemir postojao.Jednostavno,u prvim trenucima se sirio brze od svetlosti,i kada su poceli da vaze zakoni fizike,i kada se sve usporilo na nama poznate brzine,ono sto se udaljilo tom brzinom nikada nece moci da se vidi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

To je stariji podatak koji nisu jos update-ovali na NASA stranicama. Sada je vec 15.6 i bice i veci verovatno jer nikada necemo videti prvu zvezdu ili galaksiju.
Bice tu jos dosta novoga samo da izbace najnoviji teleskop u orbitu koji ce imati 10x bolju razlucivost i od legendarnog Hubble-a.
E, to ce da bude lumperaj kada budu pocele da stizu slike jer je tehnologija na Hubble-u verovali ili ne iz kasnih '70-ih!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Besotted ::To je stariji podatak koji nisu jos update-ovali na NASA stranicama. Sada je vec 15.6 i bice i veci verovatno jer nikada necemo videti prvu zvezdu ili galaksiju.
Bice tu jos dosta novoga samo da izbace najnoviji teleskop u orbitu koji ce imati 10x bolju razlucivost i od legendarnog Hubble-a.
E, to ce da bude lumperaj kada budu pocele da stizu slike jer je tehnologija na Hubble-u verovali ili ne iz kasnih '70-ih!

Pa,prvu cemo mozda i moci,ali dalje iza nje,tj samu eksploziju necemo nikada.Ako si citao ''svet u orahovoj ljusci'' od Hokinga onda znas zasto.A i sta mi vredi sto znam,kad ne mogu da pojmim.Valjda je nase prostor-vreme oblika ove dole kupe,a na pocetku materijalnog univerzuma je barijera koja ne dozvoljava da zavirimo dalje,prosto zato sto tada nisu vazili nama poznati zakoni i ustrojstvo materije prostora i vremena.