Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujemo , mislim da to reče onaj mali dok je skidao onu siasatu u nekom filmu.
E sad smo i mi skinuli bar veo tajne tog čelika, kad kažemo da je neki čelik sa oznakom 300 po ASTM u onda se zna šta je to , ali sad vidimo da postoji i Vascomax sa oznakom 300 , a taj je nabrijan do jaja sa 10 posto kobalta i onim Niklom on je pravi Maraging .
Moram to sad sve malo bolje istražiti , zagrijati stolicu, i napraviti kontrolne proračune, jer ako je taj lim debeo pol cola i ako je to bio Maraging onda je tlak kod kojeg je grunuo rezervoar sigurno daleko veči od 50 PSI odnosno 3,5 bara .
Sad stvarno moram nači knjigu o konstrukciji rezervoara za rakete jer je tamo opisan cijeli postupak izrade komore za program Atlas, na kasnijim projektima kao Saturn i slično bili su rezervoari od aluminija , i kod ruja su na Sojuzu od aluminija , a nešto nisam siguran za Proton , ali mi zvoni u ušima da su napravili leguru otpornu na dušikove okside.
Ima jedna caka kod tih čelika sa 18-20 posto Nikla i desetak posto Cobalta oni martenzitnu strukturu i tu visoku čvrstoču dobijaju nakon dugotrajnog žarenja na temperaturama iznad toćke Curye, cca 800 C stotinjak i više sati , u atmosferi helija. Nas je prčio sastav Helija , naime bilo je u njemu još kojećega pa dugo nismo mogli napraviti kvalitetnu komoru za raketni motor.
Ruje su gurali te čelike i po 2000 sati u komorama na visokoj temperaturi , čisto sumnjam da su Musk i ekipa napravili komoru promjera deset metar i dugačku 50 m i to tamo "kuhali" 100 sati .
A nakon "kuhanja" nema više zavarivanja , nema bušenja rupa i slično ,, mora biti sve gotovo i onda ide u komoru.
Ma ko zna od cega je Mk1 pravljen jedino sto mislim da se zna da su ga pravili likovi koji rade vodotornjeve pa mi se javlja da je koriscen neki vulgaris celik, a sve radi marketinga. Npr ako Mk1 prezivi testiranje Musk bi se hvalio da ce Mk3 biti ko tenk jer je Mk1 radjen od jeftinog celika i rucno zavarivan (Mk3 bi trebalo da se masinski zavaruje).
Nešto si pobrkao , ali bi bilo dobro da nađeš link na taj mangan , naime na nivou majstora u radionicama je taj manganski čelik favoriziran kao neki super materjal jer se od njega rade drobilice za kamen i oni zubi na bagerima . Poznat je čelik sa 12 posto mangna i poznat je pod trgovačkim nazivom Hardox izuzetno je otporan na habanje , ali nikada nebih pravio raketu od njega , razvlači se ko žvakača, zamisli rezervoar promjera 10 metara , a kad ga nadrukaš na malo veči tlak on se napuhne na 13 metara
raketaš ::Nešto si pobrkao , ali bi bilo dobro da nađeš link na taj mangan , naime na nivou majstora u radionicama je taj manganski čelik favoriziran kao neki super materjal jer se od njega rade drobilice za kamen i oni zubi na bagerima . Poznat je čelik sa 12 posto mangna i poznat je pod trgovačkim nazivom Hardox izuzetno je otporan na habanje , ali nikada nebih pravio raketu od njega , razvlači se ko žvakača, zamisli rezervoar promjera 10 metara , a kad ga nadrukaš na malo veči tlak on se napuhne na 13 metara
Cuveni Hardox je svedski celik i nema vise od 3% Mn tajna je u brzom hladenju nakon valjanja.
Za MN celik da se razvlaci ne znam.
Ne bih rekao da tu ima nekih tajni oko tog brzog gašenja u hladnoj vodi. JUS odnosno DIN norma poznaje nekoliko Manganskih čelika u klasi "hardoxa ".
Jedan zanimljiv sastav je čelik pod internom oznakom 2 Mn Željezare Ravne Slovenija , mi smo jednu od modifikacija tog čelika sa 0,6 posto ugljika i 1,6 posto mangana koristili za izradu komora raketnih motora za Plamen A i Munju , Onomad kad je grmilo nebo na Balkanu od sličnog sastava smo proizvodili i cijevi za minobacače i to je ono zadnje dno ispod kojeg se ne smije iči u izboru materijala za artiljerijsko oruđe.
To je jeftin niskolegirani čelik dobro se obrađuje i da se zakaliti u vodi ako su tanke stijenke i jednostavni oblici kao cijev za komoru ili minibacač.
Dizanje mangana preko 10 -12 posto dovodi to toga da taj materijal kod kidanja ima relativno veliko produženje preko 30 posto , ja znam još dva tri čelika koji imaju i veče produženje od njega i to su sve materijali u klasi INOX a.
Bilo bi prejednostavno i predobro kad bi se od čelika sa 20 posto mangana mogli praviti rzervoari za rakete , nažalost sastavi koji dolaze u obzir su visokolegirani sa cca 20 posto kroma i 10 posto nikla i još ako dodamo 10 posto kobalta imamo katastrofu od cijene .
Ali ako imaš neki link , neku informaciju o tome daj , pogotovo ako to radi na minus 200 C
03Х13АГ19 (0,03%C, 12-15%Cr, 19-22%Mn, 1%Ni) kriogeni austenit. Ovo je najbolji primjer čelika gdje se nikl koji je skup ko vrag supstituira sa manganom. Mehanička svojstva bolja i u širem dijapazonu od austenita 18/10, zadovoljavajuća kemijska otpornost. Zavarljiv, bez naknadne toplinske obrade.
Rastezljiv je kao i svi austeniti, tu nema pomoći, ali manje nego 18/10 u kriogenim uvjetima.
Ovaj pak martenzit 03Х11Н10МТ je zanimljiv, Cr-Ni-Mo-Ti.
Америка је победила у трци за месец. Али то воде као крајњи циљ "space race"а. Иако је то слање човека у свемир- што су изгубили.
НАСА визија како ће се правити база на Марсу.
Drug pukovnik ::03Х13АГ19 (0,03%C, 12-15%Cr, 19-22%Mn, 1%Ni) kriogeni austenit. Ovo je najbolji primjer čelika gdje se nikl koji je skup ko vrag supstituira sa manganom. Mehanička svojstva bolja i u širem dijapazonu od austenita 18/10, zadovoljavajuća kemijska otpornost. Zavarljiv, bez naknadne toplinske obrade.
Rastezljiv je kao i svi austeniti, tu nema pomoći, ali manje nego 18/10 u kriogenim uvjetima.
Ovaj pak martenzit 03Х11Н10МТ je zanimljiv, Cr-Ni-Mo-Ti.
Tko ima znanje ima imanje ,, svaka ti dala pukovniče.
Ja sam zabrijao računajući na to da je samo mangan u igri i nesto malo ugljika , ali ovo sa zamjenom skupog nikla jeftinim manganom mi se jako sviđa pogotovo njegova kriogena svojstva , ali to je daleko od onoga što smo počeli tabiriti odnosno o čemu priča Musk ,čellik iz familije 300
