Poslao: 30 Jan 2020 08:20
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5321
|
stug ::Moguće da je samo kalota 12,7mm. Baš potražim debljinu role.
kalota obično ima lim kao i plašt iz niza razloga ,lakše se zavari dva lima iste debljine , u zoni zavara su podjednaka naprezanja u oba materijala , jer su i kalota i plašt u dijelu zavara cilindrični , kalota tek nakon pol metra prelazi u polukuglu , ovi veseljaci su nešto petljali po kaloti i moguče je da su se zapetljali
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 30 Jan 2020 13:57
|
online
- Pridružio: 03 Feb 2013
- Poruke: 2918
|
Dok čekamo čekamo novi Maskov kazan, može li neko nešto malo detaljnije da napiše o jonskim motorima. Onako, svojim rečima, bez previše linkova, da možemo svi shvatiti. Kolike su dimenzije, snage, poređenje sa klasičnim motorima, razvoj...
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2020 18:13
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5321
|
evo ti najjjednostavniji primjer ova kubura za TIG zavarivanje koju je postavio pukovnik je jonski raketni motor.Možemo mu u grubo odrediti i snagu recimo da je to 150 Ampera struje kod nekih 24 V , bude me pukovnik ispravio , i to ispada oko 3600 W odnosno kad bi trajno radio oko 13 kWh
Ugrubo je to desetak kilograma klasičnog raketnog goriva na sat i jako u grubo to je potisak od jednog njutna ,, budem dok stignem to obradio točno , ov je sad onako istreseno iz rukava
Samo umjesto argona u mlaznicu dolazi vodik .. on se putem električnog luka zagrije i prelazi u plazmu , a ona je električki vodljiva i sa jakim magnetskim poljem se može ubrzati .
Da bi neka raketa imala jonski pogon mora imati ili nuklearni reaktor na sebi ili ogromne solarne kolektore koj i daju struju za zagrijavanje vodika.
potisak je vrlo mali nekoliko tisuča njutna , ubrzanja su stoga jako mala , ali taj motor može raditi pola godine i ubrzavati raketu ka marsu , a onda pola godine koćiti , da se ne zabije u mars.
Sa jonskim se pogonom ne može doći do orbite .. nego klasika kao do sada a takao bude i u budučnosti
Sve u svemu mrka perspektiva za osvajanje bližeg svemra
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2020 18:23
|
online
- Pridružio: 21 Maj 2008
- Poruke: 15209
|
Занимљив руски коментар за Масков систем Starlink.
То би требала да буде мрежа од 12 хиљада малих сателита, која би омогућила брз интернет свуда на свету. Једна од предности, пошто сигнал путује кроз ваздух/вакум је краћи пинг.
https://colonelcassad.livejournal.com/5604871.html
Аутор поставља питање економске исплативости таквог система.
На крају наводи да сваки од тих сателита има 4 радарске фазне решетке. Са таквом мрежом би, по њему, било могуће надзирати све што се креће на површини земље и у ваздуху.
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2020 19:09
|
online
- Pridružio: 03 Feb 2013
- Poruke: 2918
|
Koliko vodonika je potrebno da tera nešto na mesečnom nivou? Koliki su rezorvoari za našto dalje? Može li takav motor održavati, recimo, orbitalnu stanicu u orbiti, ovu trenutno što leti iznad nas?
Biću strpljiv, ne mora da žuriš
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2020 19:34
|
offline
- Pridružio: 05 Feb 2018
- Poruke: 2314
|
@vathra: zanimljiv je StarLink tek sa komunikacijskim laserima. Tek je onda / će biti značajno brži (manji Ping) na veće udaljenosti od zemaljske veze. A imati će i manje tzv HOPova jer može ostvarivati nesmetanu vezu sa udaljenim satelitima ako su u vidnoj ravni bez da koriste druge satelite kao repetitore. Sa laserom bolje funkcionira nego el. valovima. I jevtinije jer ne zakupljuješ dodatne frekvencije.
Btw ne samo da se StarLink može koristiti u špijunske svrhe već i kao neki budući gps. Ko zna kako današnji gps radi razumiće. All in one. Komunikacija, pozicija i izviđanje u jednom sistemu ako im se "ćefne".
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2020 19:40
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5321
|
sa ovim solarnim panelima na ISS mislim da bi moglo održavanje na orbiti , ali za rad stanice treba još toliko solara .
Međutim ima tu drugi problem kako sačuvati vodik u tankovima kroz mjesec dana ili pol godine, svi dosadašnji motori na tekući vodik i kisik ili metan , potroše to gorivo dok dođu na orbitu , a dalje na orbiti za sve manevre se koristi dušičn oksid ili dušična kiselina sa hidrazinom .
Baš me zanima kako to misle ovi veseljaci izvesti .. čak misle tankati tečni metan i tečni kisik na orbiti u vakumu .. bujrum.
Naime strana rakete prema suncu je jako zagrijana a strana suprotno je jako hladna ,, recimo da je razlika oko 300 C te dvije površine, i generalno gledano svemirska postaja ili bilo koje tijelo u svemiru u blizini sunca ili u orbiti oko zemlje je u energetskom plusu , da se jasnije izrazim neka srednja dnevna ili godišnja temperarura je iznad 0 C čk blizu 20 C, a na toj temperauri tekući vodik kuha hlapi i treba taj plin ponovno komprimirati i prevesti ga u ečnu fazu , a za to trebaju kompresori i energija .
Negdje sam na ruskim stranicama čitao da če ti metanski rezervoari za tri dana biti prazni .. bude sav metan prokuho i ispario.. i kisik naravno
|
|
|
|
|
Poslao: 30 Jan 2020 20:07
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5321
|
a ja nikako da skontam zašto su pravili taj krrnji stožac sa kalotom na vrhu
|
|
|
|