Бавимо се Маском а ове обичне свемирске вести више и не примећујемо. Данас се на Земљу вратио Сојуз МС-13 са Американком, Италијаном и Русом:
https://ria.ru/20200206/1564338835.html
^
Hvala. Zbunjuje me ova forma kalupa. Nije nalik onima koji se koriste u brodogradnji. Prstenasta rebra deluju kao da su sečena na CNC. Ako se već pletivo i kompozit nanose spolja šta će im one ploče unutra (vide se u gornjem desnom uglu slike)? I kako uopšte odvajaju proizvod od krutog cilindričnog kalupa? Kolike su im tolerancije? Ovako kao laiku, deluje mi da je u ovaj kalup uloženo mnogo i da je tehnologija prilično napredna. Daleko od onih igrarija sa čelikom.
kunktator ::^
Hvala. Zbunjuje me ova forma kalupa. Nije nalik onima koji se koriste u brodogradnji. Prstenasta rebra deluju kao da su sečena na CNC. Ako se već pletivo i kompozit nanose spolja šta će im one ploče unutra (vide se u gornjem desnom uglu slike)? I kako uopšte odvajaju proizvod od krutog cilindričnog kalupa? Kolike su im tolerancije? Ovako kao laiku, deluje mi da je u ovaj kalup uloženo mnogo i da je tehnologija prilično napredna. Daleko od onih igrarija sa čelikom.
Na slici je kalup za namotavanje kompozitnih materijala u ovom slučaju je to samo velika cijev
Taj kalup se sastoji od više dijelova , a fora je u tome da se sve to mora rastaviti i u dijelovima iznijeti iz te cijevi.
Daleko je složenije namotati rezervoar sa polukuglama na krajevima , jer treba taj kalup rastaviti na dijelove i kroz relativno male rupe na polovima sve to izvući van . Ako je promjer tog rezervoara desetak metara i dužina dvadesetak m onda je to zaista veliki poduhvat .
Prije pedesetak godina kad su rađene komore za raketu Polaris kalup je bio od aluminijske konstrukcije na koju se nanosio sloj specijalnog gipsa debljne 50 mm, Taj se gips na strojevima obrađivao u toleranciji nekiiko desetinki milimetra na promjeru 1370 mm .
Nakon toga se gips impregnirao sa polivinil alkoholom kako se epoxidna smola ne bi zaljepila na gips.
Nakon namotavanja niti na kalup i pečenja smole , aluminijska se konstrukcija rastavljala i kroz 4 male rupe za maznice izvlačila van , a gips se sa vodenim mlazom ispirao iz tako nastale komore raketnog motora.
Taj gips se pripremao sa vodom slično gipsu za štukature , s tom razlikom da bi on na 20C pa sve do 100 C bio potpuno sličan normalnom gipsu , a na temperaturi od 180 C na kojoj je pečena epoxidna smola on bi se potpuno osušio i izgubio takozvanu hidrauličku vezu i prmijenio kemijski sastav , te bi postao topiv u vodi , i pretvarao se u blato.
@ Raketaš & Drug pukovnik
Veoma zahvalan. Odlično objašnjeno i sad sve ima smisla.
Šteta što ga uništiše. Moglo je to poslužiti i u druge svrhe, možda.
