Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

peroxid koji se koristi u raketama i torpedima daje vodenu paru temperature oko 500 C, tako da se zatvorenom prostoru tlak drastično poveča i posude pod tlakom se razletavaju , e sad kako se dogodi da grune bojeva glava torpeda koje nije baš tankozidna posuda .

100 postotni peroxid kod raspada daje temperaturu vodene pare i kisika od 1000 C i jedan kilogram daje rad od 48000 kilogram metara . Jedna konjska snaga je 75 kilogram metara u sekundi , znači ako bi u nekom reaktoru trošili kilogram peroksida u sekundi on bi mogao dati 640 konjskih snaga , kako je kod turbina stupanj djelovanja oko 25 % to ispada da iz kile peroksida možemo na osovini proplera torpeda dobiti 160 KS.

Kod torpeda koje je grunulo oni su slobodni kisik koristili za izgaranje kerozina , a sve su hladili sa vodom iz mora , dosta složen proces.

Budem obradio generator plina na V2 na istom principu radi i onaj na RD 107

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Dok vas dva razradite tu novu semjorku, samo pazite na ustojčivost da ne bude crni labud jedna slikovnica za ilustraciju nekih odnosa masa za slanje nečega na Mars.



Znači želim poslati na Mars letjelicu sa nečim u sebi ukupne mase 150 tona, i neće sletiti na Mars nego će mu ući u orbitu. Za taj let koji bi trajao 260 dana bi trebalo 680 tona goriva (ne hvatajte me za kilu vamo kilu tamo), a da bi to tako išlo polazna točka bi trebala biti zemljina orbita na 200 km.
Dok ne bude nečega što stvarno leti ja ću na primjeru Sojuza ilustrirati.

Čitava ergela od 68 komada bi trebala biti lansirana da gore u orbitu dopreme gorivo za let prema Marsu i to tako da 10 tona goriva u nekom beztežisnkom tetrapaku svaki Sojuz istovari.
Pa onda novih 15 Sojuza koji bi istovarili ukupno 150 tona raznočega od čega bi se gore sklepala letjelica i u nju ukrcali kosmonauti plus šta im treba za let i nešto ako uopće dođe do Marsa, a da ovi ne pojedu.
I onda se letjelica natanka sa dopremljenih 680 tona goriva, pričeka se dobar dan i pusk prema Marsu.

Desno je odnos masa utrošenog goriva za ovu avanturu i nečega što bi trebalo uhvatiti orbitu oko Marsa, nisu postotci u pitanju već promili. Dopeljano je 6,45 promila potrošenog goriva.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Kao što ja Raptor ne mogu ugraditi u semjorku (naredio drug @raketaš) tako ni zalihe neću slati u istoj. Probaj bfr sa 100t u LEO. 7 letova gorivo, 2 leta cargo. Neka bude 10 komata da se lakše računa. Izgleda bocu drugačije zar ne. Nije baš idealna konstelacija ali može poslužiti. Iako nam opet ostaju, za sada, dužni verifikovati koncept tankera u LEO. Ali, bfr leti, brzo će i StarShip. Pa polako. Musk je mlad. Još. Naučiće

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug ::Napisano: 20 Maj 2020 9:49

Mjesec je zanimljiv sa nuklearne strane gledišta jer raspolaže sa deuterijem.


Velike zalihe deuteriuma već postoje na Zemlji tako da se smatra da je što se tice nuklearnog goriva Mesec zanimljiv prevashodno zbog izuzetno retkog heliuma 3 koji se smatra najboljim gorivom za buduce fuzione reaktore. Ukoliko se fuzioni reaktori usavrse skupljanje heliuma 3 sa Mesecu bi mogao biti veoma ispativ posao jer se se pri njegovoj fuziji dobija 250 puta veca energija nego sto je potrebna za njegov transport do Zemlje.

stug ::
Ah da, najljepše od svega jeste da E.M. troši iz svog džepa. Ne samo to, i ostale žabe digle nogu! Po meni konstruktivnije nego da se lova troši na sex, drugs & rock n roll


Kako se uzme. Što se trosnje para na svemirski program tice ne treba zaboraviti da je sem sopstvenog novca u posljednih par godina potrosio i nekoliko milijadri dolara vladinog novca.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 21 Maj 2020 10:32

Saamo slanje nuklearnih materijala sa zemlje u svemir je kritično. Valda ne moram obrazlagati. Mjesec je nekako idealan rudnik. Em blizu em dovoljno daleko. Pare potrošene na SpaceX bi bile potrošene na nekog drugog. Pogledaj reaktivaciju Shuttle motora. Koliko para na njega skršiše a nema veze sa SpaceX. Ima nekoliko strana nazad.

Dopuna: 21 Maj 2020 10:35

Nisam pobornik slanja bilo čega nuklearnog na zemlju ni sa zemlje. Samo da nas ne snađe sudbina iz "Time Machine"

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Iako se koristi u proizvodi nuklearnog oružja deuterium nije radiaktivan tako da njegov transport sa Zemlje nije problematican.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pukovnice pokušao sam umjesto stotinu Sojuza to napraviti sa nekoliko zvezdoletova na bazi onog sto piše na tviteru. Pokusaj to slozitu u neku tablicu i provjeriti jer jja s mobitela nemam šanse.

Uzeo sam da je drugi stupanj kod tankera težak1420 tona i on je za prvi stupanj korisni teret.

Dakle onda ispada da je prvi stupanj prazan 230tona da je korisni tetet1420 tona i da nosi 3300 tona goriva. Znaci kod lansiranja je tetak 4950 tona . Nakon sto je potrošio 3000 tona goriva pusta drugi stupanj i on se sa 300 tona goriva vraca na zemlju .

Odnos masa je 4950/1950=2.54 i prirodni logaritam je 0.932 pa je uz brzinu mlaza od 3300 m/s brzina drugog stupnja cca 3000 m/s

Malo je to sve nategnuto ali ajmo probat to lansirati. Prvi stupanj bi uz malo aerodinamike i tih 300 tona goriva mogao dojahati na vatrenom mlazu do lansera.

Drugi stupanj pići do orbite i recimo na 200 km visine ulazi u orbitu i pri tome u njemu ima još 300 tona goriva . Recimo da svo to gorivo prebaci u zvezdolet i da se na zemlju vraca sa nešto malo goriva i na krilima sleti na zemlju.

Sa 4 tankera bi se dalo natankati gorivo u zvezdolet koji bi trebao biti tezak 120 tona imati 100 tona korisnog tereta i i 200 tona svog goriva u tankovima.

Znaci sad zvezdolet pići sa orbite prema Marsu ima 1420 tona od toga 1200 tona goriva to gorivo potroši na ubrzavanje na korekcije putanje i na kočenje da bi ustao u Marsovu orbitu.

Za sletanje još nema goriva . A nema ni za povratak.

Prije sam izračunao da mu za povratak iz Marsove orbite do zemlje treba 1000 tona goriva. Odnosno deset takvih brodova tankera kao što je zvezdolet jer on nosi. 100 tona korisnog tereta.
A da bi u orbiti oko zemlje napunili tih deset tankera treba 50 lansiranja Raketa koje su na startu teške cca 5000 tona.

Ako nešto debelo nisam zasro onda ispada da se treba lansirati 55 mrcina ili 255000 tona raketa samo do Marsove orbite i nazad i još jednom toliko ako zelimo spustiti posadu na Mars.

Znaci 110 letova onog lonca od inoxa😉

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nije ni helium3. Svejedno bi neko mogao doći na ideju reaktor koristiti blizu Zemlje. To treba dooobrano ograničiti. Iako su reaktori već bili u orbiti:
https://en.wikipedia.org/wiki/SNAP-10A
ne znači da je to dobro

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ono šta ja vidim je da ne vidim te lonce da lete, a ako ih ne vidim onda je to sve bocanje neke mehanike na klimavim štakama.
Zato i jesam uzeo Sojuz jer njega znamo da leti, za njega imamo sve i sve je transparentno.

Ima nešto sa čime se ne slažem i to je potvrđeno na više primjera u nekim drugim proračunima raketa, ne može se samo tako pri lansiranju sa zemlje uzeti brzinu mlaza i taj iznos množiti sa prirodnim logaritmom omjera masa i reći da će to biti konačna brzina letjelice. Negdje u ovim stranicama sam napravio program za računanje točnih impulsa dvostepene i trostepene rakete, ujedno i srednjih impulsa. I kad bi koristio te vrijednost brzina sojuzovog tereta bi bila znatno veća nego što nam stvarnost kaže da je.
Ako je 307,5 tona startna masa i dopelja teret od 10 tona do brzine 7800 m/s to onda hoće reći da je srednji (stvarni) impuls samo 2280 s.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Real time StarLink praćenje prvih 180 satelita:
https://mobile.twitter.com/Hugo08413129/status/1261734075200651265