Osvajanje svemira

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Elektro vozila povećavaju zagađenost na nivou planete; njihova korist je što ostavljaju čistiji vazduh u megapolisima i velikim gradovima. Zakolješ vola radi 10 kg mesa otprilike a posle kukaš da si gladan, jer to globalno zagađenje na kraju samo dođe po tim megapolisima.
Mislim da su Indijci dosta radili sa Torijumskim rekatorima.
Srbiji je 26% iz ekološki obnovljivih izvora samo zbog Đerdapa i uslovno jake reverzibilke na Bajnoj Bašti, sve ostalo zajedno od hidrocentrala nije ni pola toga mada ih ima pa mu dođe tih dvaes i nešto.
Vetrogeneratori sa manjim poljima od 1000 komata (ili bar 500 za Srbiju) od 2 MWt u proseku, sopstvenom proizvodnjom i sopstvenim održavanjem su gubitaši, iz biomase dođe taman onoliko da opravda sopstveno održavanje i korist vlasnika u nivou njegove potrošnje struje, fotovoltažni efekat, pa on je najgori od svih nabrojanih.
Pravljenje krajnje jeftinih raketa za kosmos je vredno poštovanja ali će se vrlo brzo destiti da tereti koji stradavaju pri njihovim havarijama višestruko vrede i tri puta se duže prave nego takve rakete.
Kosmos, podmorje, more i podzemlje teško trpe improvizacije.

• 1Ovo se svidja korisniku: bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Van teme ali ja nemam ništa protiv el. auta kao što nemam protiv ni sličnih čuda na struju npr. voza, tramvaja itd. Imam protiv tih što misle da može brzo i relativno jeftino struja da se napravi bez nuklearki. Te "hipike" ne uzimam za ozbiljne ljude ili su mufljuzi kao kod nas što su od proizvodnje struje napravili kriminal.
Nešto za nešto, uvek je tako bilo i biće.
Iskreno se nadam da će to prebacivanje na automobile dovesti do boljeg rešenja za skladištenje energije i to po meni može biti zapravo glavni uspeh, ako to toga dođe. Potrošače je lako izmišljati ali izmisli ti proizvodnju, čuvanje i minimalnu potrošnju

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, bojank
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nadam se da Administratori ne budu ovo tretirali kao veliko skretanje sa teme ali pogon podmornica torpeda svemirskih brodova i nekih rudarskih strojeva su vrlo slični i ovo što reče Oluj nema tu improvizacije i šarlatnstva.

Ima više od dvadeset godina kako je ekipa sa Brodarskog Instituta u Zagrebu furala znanstvene radove o hibridnom pogonu borbenih vozila , budući je u to vrijeme Brodarski bio nešto nalik VTI , a i večina znanstvenika su bili prebjezu iz JNA odnosno sa VTI a , mogu smatrati da su isto takve radove furali njihovi šefovi ili studenti u Beogradu.

Ima dvije godine kao moji unuci kad mi dođu u goste furaju hibridnu jurilicu po brdima tako da nešto znam o tome , nastranu to što sam prije penzije radio na ekim bespilotnim letjelicama sa elektromotornim pogonima, i što se sada moji bivši suradnici i studenti bave elektropogonom jurilicom kod onog Rimca.

Problem je u izvoru struje , a ne u motorima i baterijama , naravno da su znanstvenici davno odvrtili temu Vodika i Metana kao vrlo zgodnih goriva za pogon automobila odnosno generatora struje , pa su zbog mnogo razloga odustali.

Puno je tu radova na tu temu i ispada da vodik nema nikakvu perspektivu , metan u nekim vrlo ograničenim primjenama , a alkoholi oni prirodni ili sintetski imaju veliku šansu.

Najperspektivniji je Dimetil eter, DMA ,plinoviti alkohol koji se čuva u tankovima pod malim tlakom , nekoliko bara , kao Propan Butan , a ima molekulu kisika u strukturi i savršeno ekološko izgaranja bez obzira da li je to po Dizela ili Oto procesu. DMA se dobija sintezom iz metana , vodika , rasplinjavanjem ugljena ili biomase, bezmalo i iz kravljeg dreka.

Povratak alkohola za pogon raketa nije ni tako nov , desetak godina ruje prtljaju sa time za pogon kapsule Federacije , odnosno po novom Orla, i to na onim pogonima gdi Musc trpa Tetraoksid i hidrazin . https://en.wikipedia.org/wiki/Dimethyl_ether

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Avg 2020 15:49

Mercedes je to jednostavno sveo na tzv. CO2 bilansu. Ako proizvedeš više CO2 u pripremi nego što uštediš pri korištenju.. Ima jedna njihova iz 90ih koja se dotiče bio dizela. Dok posadiš uljanu repicu, požanješ je, obradiš i napraviš bio dizel pa ga još dostaviš na benzinsku - u tolikom si CO2 minusu da to nisu istine. ALI. Ako uzmeš korišteno ulje (može i suncokretovo) iz pečenjara pa od njega napraviš bio dizel, stvar je višestruko drugačija. Ali ga nemaš dovoljno za nakakav game changer.

Oko hibrida se ne slažem s kolegom @raketaš. Fora je u tome da neke stvari trenutno nisu implementirane. Primjeri su npr kočenje pogonskim elektro motorom koji postaju generatori i vraćaju dio kočione energije u sustav pa vožnja niz brdo (u brzini!) koja također može puniti bateriju, solari na krovu pa i punjenje prazne baterije kod kuće (ako je izvor "čista energija" što je trenutno -na žalost- samo atomska). Ima tu još jedno - dvije stvarčice gdje ima potencijala. Nadalje, pražnjenje baterija na niskim temperaturama je djelom "ukroćeno". Taj nevaljasti Musk je navodno uveo baterije bez kobalta. Ako je to uspio.... Također poboljšava CO2 binalsu hibrida. Čista elektro vozila su ovako kako ih danas srećemo - ekološki ne održiva. Sorry za off

Dopuna: 11 Avg 2020 16:30

@raketaš: metan se može rudariti. Ima ga u formi leda na dnu mora. I to u tolikim količinama da bi mogao pretvoriti zemlju u "Dune" (planet - pustinju). Kisik je već zamršenije priča.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Nekužim zašto hibridni pogon ne bi mogao rekuperirati energiju dok vozi nizbrdo.

Kolega koji je docent na FER u u Zagrebu sam je složio elektro vozilo , ode na vrh Sljemena i izmjeri koliko amper sati je na to potrošio , za očekivati bi bilo da dok se vrati s brda dobije natrag tu energiju , ali nije baš tako , samo oko 17 % uložene energije na pentranje na breg se dobije u povratku natrag , tako da ne vidim problem da se sa ugljikovodikom popne na breg , a u povratku puni akumlator, čak da je on skoro pun.

Malo je gradova u svijetu koji u svom zaleđu imaju takvo brdo i to je presedan ,i nebi trebalo na presedanima graditi neki sustav.

Opet ponavljam da ne treba vjerovati svim reklamnim trikovima vezano za metan , u stvarnosti nije to sve tako kako piše u rekamama. U Zagrebu se voze autobusi na komprimirani metan, a i ma i jedna punionica na kojoj se može natankati komprimirani metan.

tek kod tlaka večeg od 700 bara u tank volumena 50 litara stane ista energije kao u tank benzina istog volumena.

Usporedimo težinu bombe koja drži tlak od 700 bara sa rezervoarom benzina. Da bi u roku od 3 minute napunili tu bombu sa 37,5 kilograma metana trebamo imati kompresor od nekoliko stotina kilovata koji bi iz nekog večeg rezervoara sa nižim tlakom nadrukao metan u bombu.

U Zagrebu se bombe na busevima pune cijelu noć sa metanom , a na onoj jednoj pumpi je u njenom tanku tlak 1000 bara i stalno se dopunjava , i nedaj bože a dođu dva auta u pol sata razmaka, onaj drugi se jednostavno ne može napuniti .

Slišno je stanje sa tekućim metanom kojeg treba hladiti putem višestepene kompresije i ekspanzije , jednom ukapljeni metan stalno kipi , stalno ima gubitke , koje treba ili potrošiti izgaranjem ili ponovno komprimirati i prevesti u tečnu fazu.

Za razliku od toga gorivo koje sam spomenuo DME se pravi od metana ima nešto nižu ogrijevnu vrijednost zbog jednog atoma kisika u molekuli , ali isto tako raketa nosi manje tečnog kisika jer dio potrebnog kisika ima u gorivu. A DMA prelazi u tečno stanje na tlaku od nekoliko bara taman dovoljnom da drži nadpritisak u tankovima. Znači nema stalnog kuhanja i isparavanja metana .

Ne znam otkud tolika fama oko tog metana znam barem deset goriva daleko efikasnijih od njega i lakših za eksploataciju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 11 Avg 2020 17:27

Točno. Samo 17% dobiješ natrag. Ali za put dolje si potrošio 0,0 energije. Predpostavio da je put 10km gore i 10km dolje ( u stvari totalno ne bitno ako računamo u %) ti pređeš 2x100% puta, a potrošio samo jednom 83% energije jer si 17% vratio. Taj luksuz nemaju čisti "čađavci". Zato kažem, ja sam za hibride. Iako kod hibrida je računica malo složenija.
Rekuperacija se tek od nedavno koristi seriski u elektro i hibridnim vozilima. Zašto je to tako nebum znal reč.

Dopuna: 11 Avg 2020 17:30

I za presedan se slažem. Sve jedno, imamo i zemlje sa izrazitim brdsko planinskim krajolikom. Tu će bilanca rekuperacije naravno biti bocu bolja, u panonskoj nizini nešto manje itd. Svejedno je vrijedno spomena.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Problematika goriva kao pogonsko gorivo za rakete:
Odabir goriva je najvećim djelom uvjetovan - namjenom. Ovaj put neću ulaziti u tematiku moguće / ne moguće, ima / nema i sve ostalo u domenu šbbkbb. Pravu istinu ćemo doznati ili ne, nekad kasnije.
Za SpaceX je imperativ put na Mars. To je valda opći koncensus. Ta odluka ima i svoje posljedice.
SpaceX ne želi slati gorivo za povratak sa Marsa - na Mars. Žele ga proizvesti "on site" tj na Marsu. Za predpostavit je da su ekonomski razlozi u pitanju (malo boc boc ali šta ćeš).
Odlučili su se za to da pogonsko gorivo proizvedu na Marsu i došli su do spoznaje da to, uvjetovano Bogom danim okolnostima (glupani vjeruju nasa-i na riječ da na Marsu ima vode i CO2 iz čega mogu proizvesti šta?) - metan.
Sljedeća odluka jeste unificirati tehnologije (opet ti glupi penezi) proizvodnje rakete nosača i broda (čelična konstrukcija) kao i motore na nosaču i brodu (Raptor) što dovodi do unifikacije pogonskog goriva.

E sad. Svaka unifikacija je, po mom iskustvu, kompromisno rješenje. Ni u čemu najbolje ali opet dovoljno dobro za odabranu zadaću. Kolega @raketaš, naravno postoje bolja rješenja za raketu nosač od metana. Po energetski svojstvima, po skladišnim svojstvima itd. Vjerovatno i za brod (StarShip). Samo ostaje pitanje: Tko to sve treba platiti? I ne samo to. Koju logistiku različita goriva u osvajanju svemira na nivou želja SpaceXa iziskuju je ne samo skupo nego i vjerovatno ne ostvarivo.

I točno na ovom mjestu, po mom mišljenju, ćemo opet doživjeti novo Kolumbovo jaje. Nadam se da je dan blizu kada će odlikaši biti pitani zašto oni nisu prvi stigli na Mars, pa će oni pitati E.M. kako je on to uradio koji im to objasni, pa će ga (E.M.) odlikaši proglasiti priprostim (kao i Kolumba tada) a on će ih upitati "Kad je tako lako, zašto Vi to niste uradili prije mene?"

• 2Ovo se svidja korisnicima: voja64, stug
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ok da bi ovu raspravu sveli u neke razumne okvire ostavimo se diskusije da li je metan bolje gorivo od kerozina ili sintetskih alkohola dobivenih iz metana .

Usvojimo neki sastav smješe tekučeg metana i kisika , usvojimo strukturu rakete od INOX čelika , bez obzira na to da li če na kraju proći kutni zavar ili ne.

Postavimo neke osnovne kriterije i dimenzije tog zvezdoleta koji treba stići prvi na Mars sa prvom posadom ili sa prvim robotima , i dajte konačno da vidimo što oni trebaju napraviti na Marsu da bi se vratili prvi ljudi sa Marsa .

Kad je Kolumbo kretao u svoju avanturu , krenuo je sa tri broda , Zapravo je krenuo iz Galway a sa istog onog mjesta odakle su Vikinzi kretali stolječima prije njega , imao je njihove navigacijske karte i instrumente, znači netko mu je već trasirao put, i onda je iz Lisabona krenuo preko bare ( znam nešto više o tome jer je moj sin postavio , dizajnirao , muzej pomorstva u Galwayu.)

Par mjeseci unatrag je Pukovnik postavio neke osnove , nešto sam i ja brljao po tome . Gagarin je poput prvog Vikinga trasirao taj put . Musc ne ide u nepoznato , ima "prokletsvo" Ciolkovskog iza sebe , ima vrlo sposobnu direktoricu, koja na pitanje novinara oko vremena izrade dijelova, mrtva ladna odgovara da li računate po realnom vremenu ili po vremenu E Musca.

Dakle pitanje je što če prvo Musc poslati na Mars i koliko mu za to treba poletanja sa zemlje zvezdoleta , koliko je to goriva i oksidansa , ne pitam kolko to košta novaca več pitam koliko mu za to treba prostora i resursa , koliko šatora i baraka , koliko mjeseci ili godina da se sve to izgradi , koliko kineza ili crnaca treba za šaku riže raditi u onoj močvari na ušču Rio Grandea u Meksički zaljev.

To vam pitanje postavlja inženjer koji je radio sa generalom Vučurevićem i koji je od generala nučio da dan ima 86400 sekundi, onih realnih , a ne Muscovih.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::To vam pitanje postavlja inženjer koji je radio sa generalom Vučurevićem i koji je od generala nučio da dan ima 86400 sekundi, onih realnih , a ne Muscovih.
Који дан? (питање примерено теми)

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Apsolutno se slažem kolega @raketaš. Samo mali podsjetnik: da se koncentriramo na odlazak posade na Mars. Pošto prvi putnici ostaju na Marsu, vjerujem da je svima jasno da od povratka na zemlju neće biti ništa za našeg života. To je generacijska zadaća