Pre nekog vremena rekosmo da rusi ne rade ništa, netačno, raduckaju ponešto:
"Прва ракета „Сојуз-5“ ће бити лансирана 2023. године, а средином следеће године ће почети њена производња, саопштио је генерални директор Ракетно-космичког центра (РКЦ) „Прогрес“ (припада компанији „Роскосмос“) Дмитриj Баранов.
Производња нове руске ракете средње класе „Сојуз-5“ („Иртиш“), која представља замену за украјинску ракету „Зенит“, почела 2016. године. За први степен ракете планирано је да користе мотори РД-171МВ, који су модернизовани мотори ракете „Зенит“. На другом степену ће бити коришћени мотори РД-0124МС, модернизовани мотори трећег степена ракете „Сојуз-2.16“, уместо украјинског мотора РД-120, који је коришћен за „Зенит“.
Планирано је да се у периоду 2023-2025. године са космодрома Бајконур у оквиру пробних летова „Сојуз-5“ лансира четири пута."
https://rs.sputniknews.com/rusija/2020090611233441.....23-godine/
zanimljivo je da se u ilustraciji koja je u linku vidi da se predviđa i verzija za višekratnu upotrebu kao i mogućnost lansiranja sa "Morskog starta"
Vidimo kako "netko" predviđa slijetanje na Mjesec.
Međustanica i dodatni motori za slijetanje jer, kako je kolega @raketaš već ukazao, Raptor ima pre velik potisak i na najmanjem režimu za slijetanje na Mjesec.
Btw, ovakvi motori bi bili rješenje sa potrbuške slijetanje StarShip-a na Mars, gdje bi letjelice ostajale na Marsu i služile kao habitati, tankovi, kojekakva (proizvodna) postrojenja, skladišta.... dok se ne stekne mogućnost gradnje, bez materijala sa zemlje, na Marsu.
Kosmos je postao "in", i Nemačka ima planove da se uključi, a i raketa će im skoro, čini se:
"Nemačko Ministarstvo ekonomije razmatra mogućnost gradnje kosmodroma na Severnom moru. I letelica koja bi otišla u svemir bila bi domaće, bavarske proizvodnje.
Kosmički planovi Saveznog udruženja nemačke industrije (BDI) polako dobijaju konkretne obrise. BDI je u jednom konceptu predvideo gradnju kosmodroma za manje rakete na Severnom moru. Platforma bi plutala i bila mobilna, gradile bi je privatne kompanije uz podršku države, piše Dojče vele (DW).
Napretkom tehnologije su sateliti koji se odašilju u orbitu postajali sve kompaktniji i manji, pa će za njih biti potrebne sve manje rakete-nosači i, sledstveno, manji kosmodromi, navodi DW.
BDI navodi da već tri privatne nemačke firme rade na tim malim raketama koje bi trebalo da stignu na tržište 2021. ili 2022. godine. No nijedna od firmi još nema ugovor sa nekim evropskim kosmodromom.
Jedna od tih firmi je Isar Aerospace iz Otobruna nadomak Minhena. Ova start-ap firma već je počela da proizvodi rakete.
Bavarski premijer Markus Zeder, koji bi lako mogao da postane idući nemački kancelar, poznati je fan kosmičkih avantura. Zato je lično išao da otvori fabriku u Otobrunu, naravno pred kamerama.
Isar Aerospace namerava da napravi nosač dug 27 metara pod imenom Spektrum. Raketa bi već iduće godine trebalo da odleti u kosmos, na relativno malu razdaljinu od Zemlje.
Osnivač i šef firme Danijel Mecler potvrdio da je te planove, navodeći da će Spektrum moći da ponese do 1.200 kilograma tereta u niže Zemljine orbite – to je dovoljno za manje satelite."
ikan ::Raketaš, ako lansiraju iz Severnog mora, gde će prvi stupanj da padne?
Pa isto gdi su padale i V2 rakete lansirane iz Peneminde , negdje prije obale Finske , ima tu cca 700 km ili .. u onaj sjevernoistoćni čošak u more između Švedske i Finske tu ima više od 1200km.
Pratim ja te studentske radove , i red je da se švabe bar na mala vrata vrate u raketni tehniku. Dosta su " dobrovoljno " predavali tehnologije i znanstvenike rujama i amerima.
Oni su na neki nevidljivi način stalno prisutni u raketnoj tehnici , sjetimo se svih onih raketa na tekuće gorivo koje su radili Sadamovi sljedbenici , nisu to sve bili ruski Scudovi, Bilo je tu i novih raketa one su vukle porijeklo od Scudova , ali su tu bili novi motori i nove turbopumpe , sve je to rađeno u Njemačkoj, isto tako mali debeli naveliko koristi njemačku tehnologiju za svoje rakeice.
Naravno da ne možemo saznati da li je Njemačka NASA , kako od milja zovemo DLR, sudjelovala u dizajnu tih turbopumpi i motora, ali pojedini znanstvenici su kao gosti profesori na raznim sveučilištima , to mogli odraditi u privatnom aranžmanu .
Raketica je simapatična , vidi se Muscov štih , uostalom jedan od njegovih bivših suradnika je u toj ekipi. Ljudi se snalaze s onim što imaju , a to je mal nejak motor sa ablativnim hlađenjem. Za mene je 9 motora previše to izraz ne znanja , odnosno nedostatka dovoljno jakih motora , dovoljno je 4 motora ili 4 komore da se napravi što treba, i da se može opravljati sa raketom, ameri su tu majstori i on upravljaju sa raketom sa dvije mlaznice , meni se to ne sviđa , ali netko voli crnke , a netko plavuše
Postoje dvije jake struje u DLR po pitanju drugog stupnja , prva zagovara vakuumsku varijantu tog malog motora , a druga zagovara hibridnu varijantu pogona drugog stupnja, jedan od predvodnika te hibridne varijante je naše gore list , kolega Dr. Ognjen Božić. On je radio sa nama na UNIS institutu do raspada države, a onda se skrasio u DLR u.
Ali prvo da preleti Dansku.
Pošto će sa dancima biti problema da pristanu, dobro je što planiraju start sa morske platforme: mogu da je odvuku negde na sred Atlantika, pa da lansiraju odatle.
Nema potrebe da to lasiraju preko Danske, Njemačka ima dovoljno unutrašnjeg mora da od Penemundea lnsira u pravcu otoka Gotland , prvi stupanj može padati u međunarodne vode prije Gotlanda ili iza.
Čini mi se da je prvi stupanj dosta jak da mu motori dugo rade , što me navodi na to da on pada iza Gotlanda.
Penemunde je dosta visoko , na sjeveru 54 stupnja , i satelit lansiran u smjeru Gotlanda može imati dobru putanju da pokrije sjever Evrope i Kanadu, Naravno taj satelit pokriva i Afriku i Australiju , ali su za te ekvatorijalne zemlje ameri uvijek u plusu za nekih 400m/s.
Po prirodi stvari lako je lansirati satelit u putanju oko zemlje , koji ima naklon prema ekvatoru isti kao što je paralela na kojoj se nalazi lanser , jako je teško sjevernim zemljama lansirati nešto u ravnini ekvatora , na primjer Plesetsk je na 63 stupnja i njemu odgovaraju polarne putanje ili nešto malo niže od toga, Bajkonur je na 46 stupnjeva , Vostočni je malo višlji 51 stupanj , a Florida je na 28 , ona francuska Gvajana je na 5 stupnjeva. Znači sve što leti ka Mjesecu ili Marsu mora ići sa Gvajane , asve što se koristi za potrebe zemljana osi geostacionara, ožeži miško odakle stigneš.
Ne vjerujem da bi se švabama sa tom malom raketicom isplatilo ploviti do ekvatora i tamo nešto lansirati, to je više za pucanje iz gušta iz svoje bare uz kobase i pivu
