Osvajanje svemira

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

stug, raketaš, ... negde smo promašili skretanje.
GPS satelitu uopšte nije potrebno da zna tačnu poziciju zemaljske stanice. Njemu treba sopstvena pozicija, tačno vreme i parametri orbite. Zemaljska stanica mu to isporučuje kao korekciju ako je i kada je potrebna. I to kada joj dođe u domet. Dakle, za sve korekcije koje su satelitu povremeno potrebne dovoljno je da ga put nanese u domet zemaljske stanice, ma gde da se ta nalazi.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

kuktator kaže :Njemu treba sopstvena pozicija, tačno vreme i parametri orbite.

Potpuno se slažem sa tobom da satelit koji kruži oko zemlje sa brzinom od 3,8 do 8 km/s mora znati svoju poziciju u svakoj milijutinki sekunde, čak i više ako se želi na zemlji ostvariti točnost od 0,1 m, što je norma u RH.

Kako on to zna ???, pa preko baznih stanica. Moraju biti barem tri stanice ne nekom razmaku od par hiljada kilometara. Te bazne stanice se postave u prostor putem klasičnih metoda triangulacije, ili astronomskih osmatranja, znači hrpa geometara pomoću teodolita mjesecima radi po uncu i kiši da odredi koordinate križa na katedrali u Zagrebu i koordinat krsta na Svetom Savi u Beogradu, pri tome vode računa o položaju u odnosu na nulti meridijan , znači vežu se na triangulacijsku mrežu u Budimpešti ili Beču, i dalje do Pariza ili Londona.

Na baznim stanicama su tri vrlo točna sata koji su sinhronizirani u milijutinku sekunde, radi sinhronizacije ti satovi moraju svako malo biti zajedno jedan do drugog u nekoj laboratoriji gdi je centralni sat koji dirigira svjetsko vrijeme svim ostalim satovima.

Dalje je stvar vrlo jednostavna ta tri sata na baznim stanicama , sinhrono svake sekunde pošalju impuls u svemir. Na satelitu je isto precizan sat koji isto tako svake sekunde uključi štopericu i mjeri koliko kasne impulsi sa tri bazne stanice , iz vremena kašnjenja i poznate brzine radiovalova se odredi linijska udaljenost satelita od tri bazne stanice, a na bazi toga se mogu odrediti koordinate i visina.

Osim ove vremenske razlike koristi se i Doplerov pomak u frekvenciji signala , za što je opet potreban precizan sat odnosno izvor stabilne frekvencije.

U periodu kalibracije satelita ,on mora više puta preletiti iznad aktivnih baznih stanica da se odrede parametri orbite. Kalibracija se smatra završenom ako barem tri pasivne bazne stance dobiju sa satelita potvrdu svojih koordinata , te pasivne bazne stanice su isto tako triangulacijom postavljene u prostor.

To su one stotine milijardi dolara koje spominje prof Milinović u razgovoru sa lazom, i to je ozbiljan posao.

Dalje se sve odvija na bazi matematike, pretpostavka je da se parametri orbite iznad Sibira ne mijenjaju samo tako, satelit kruži na visini od 500 km, parametri se ne bi trebali mijenjati unutar dva tri dana koliko satelitu treba da dođe u blizinu "svojih " baznih stanica, i napravi korekciju.

Muscovi nisko tarifni sateliti lete na nižim orbitama i nemaju sve to što smo pobrojali nego imaju u sebi malo bolji mobitel GPS prijemnik jer dobijaju podatke od onih satelita višeg nivoa i višeg ranga , ako lete iznad mora , a ako su iznad kopna sa gusto raspoređenim antenama od mobitel repetitora onda dobiju koordinate od njih.

Česta je zabluda sa mobitelima i navigacijama u njima , kao one dobijaju signal od GPS a ....nije točno , dobijaju signal odnosno poziciju od repetitora na nekom tornju ili krovu , a budući mobiteli nemaju cezijev sat u sebi imaju grešku u vremenu, odnosno u poziciji od desetak metara, a pogotovo nisu pouzdani po pitanju visine.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

raketaš ::Česta je zabluda sa mobitelima i navigacijama u njima , kao one dobijaju signal od GPS a ....nije točno , dobijaju signal odnosno poziciju od repetitora na nekom tornju ili krovu , a budući mobiteli nemaju cezijev sat u sebi imaju grešku u vremenu, odnosno u poziciji od desetak metara, a pogotovo nisu pouzdani po pitanju visine.
Не (односно зависи од модела).
Имају ГПС, а могу да користе и навигацију преко базних станица.
Код базних станица је у граду нерешив проблем што се таласи одбијају о зграде, и добије се далеко мање прецизна позиција.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

@raketaš: to da Rusi, Kinezi i S. Koreja vjerovatno neće biti dio StarLink-a je moguć scenario. Svejedno. Ni danas gps sateliti nemaju bazne stanice u tim zemljama. I? El radi? E.M će sagraditi više stanica i bit će precizniji (koristi više satelita) iako ni on neće imati bazne stanice u pomenutim zemljama. Pa šta? Opet će raditi kao i sadašnji gps.

Još jednom pitanje za @raketaš: tko će spriječiti točnu geolokaciju napravljenih (neće tu trebati neka građevina ali neka) zemaljskih stanica?


Taj me dio jako zanima od iskusnog špiuna. Po meni, ponajprije danas, jako smiješna izjava. Sa mobitelom da joj "upucaju" poziciju u metar. O ostalim spravama i napravama i ne moramo zar ne...

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Unatrag par godina je nekoliko bespilotnih letjelica velikog dometa ( Predatora???) uredno spušteno na piste mislim u Somaliji i Iranu, Akcije su izvedene izmjenom kodova odnosno uticajem na GPS. Ne znam detalje, ali znaju moji mlađi suradnici informatičari koji se od istih stranih službi bili ometani u toku letova nekih bespilotnika u RH.

Koliko sam ja shvatio Musc će se vezati na postojeći GPS koji će mu služiti kao bazna stanica, a fora je samo u tome da je puno bliži zemlji da je signal od nekog aviona ili bespilotnika do satelita dovoljno jak i brz jer je opseg zemlje na maloj orbiti puno manji nego opseg do visokih orbita ili geostacionara .

Upravo se natežem po sudovima i tužim geodetsku upravu oko međa koje su preko GPS a pomaknute za dva metra u odnosu na trigonometrijske točke odnosno tajni vojni bazis .

Dok saznam gdi je zajeb javim , ali očito da nešto ne štima sa GPS om, očito im fali bazna stanica , nije to neka greška za artiljeriju ili bespilotnik, ali ako je parcela duga 250 m , a u širini je greška 2m onda je to 500m2 puta 25 eura kvadrat .. nabere se toga.

Evo nešto realno o točnosti GPS a u geodetske svrhe https://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=60889

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uloguj se preko Facebooka da bi video sliku:

Raketaš, stoji to što si naveo, ali ne sve. Ili sam te ja pogrešno razumeo. Primer:
raketaš ::Dalje je stvar vrlo jednostavna ta tri sata na baznim stanicama , sinhrono svake sekunde pošalju impuls u svemir. Na satelitu je isto precizan sat koji isto tako svake sekunde uključi štopericu i mjeri koliko kasne impulsi sa tri bazne stanice , iz vremena kašnjenja i poznate brzine radiovalova se odredi linijska udaljenost satelita od tri bazne stanice, a na bazi toga se mogu odrediti koordinate i visina.
Iz ovoga bi sledilo da GPS satelit svoju poziciju od zemaljskih stanica dobija na isti način kao i njegovi "klijenti" od njega. Ponavljam da GPS satelit ne utvrđuje svoju poziciju sam. On je dobija na tanjiru od glavne kontrolne stanice (preko mreže predajnika). Zato mu ne trebaju tačne koordinate zemaljskih stanica niti bilo kakvi markeri. Pozicija se na njega upload-uje zajedno sa efemeridama, almanahom, podacima o jonosferi i korekcijom vremena ako je potrebna. (A kažu da svaki satelit nosi čak četiri atomska časovnika.) Upload-uje se čak i sama navigaciona poruka koju satelit emituje nazad na Zemlju, krajnjim korisnicima.
Po gps.gov sistem izgleda ovako:



Referentni frejmovi postoje ali to su opet prijemnici na preciznim koordinatama, utvrđenim klasičnim metodama i po geodetskim modelima (za GPS konkretno World Geodetic System WGS-84).
E sad, korekcije koje kontrolni segment pravi i šalje satelitima, rade se po mnogo osnova. Niti ih sve znam niti bi ovde bilo mesta da ih nabrajam. Bitno je da znamo da ih ne radi satelit već neko na Zemlji.

Više o tome i o "običnoj" geodetskoj upotrebi GPS-a imamo ovde:
https://www.e-education.psu.edu/natureofgeoinfo/c5.html

A ovde je lep sažet opis kako sistem radi:
https://www.faa.gov/about/office_org/headquarters_.....lsegments/

Što se tiče mobilnih telefona, oni mahom koriste A-GPS (Assisted GPS). Najvažnija razlika je u tome što mobilni uređaji koriste internet, tj paketnu mrežu operatera, da bi download-ovali ažurirane efemeride (i ostalo) sa zemaljskih servera. To ne znači da moraju biti u dometu baznih stanica da bi A-GPS funkcionisao. Sve te informacije mogu dobiti i sa samog satelita ali on to šalje daleko sporije, brzinom od samo 50bps. Dakle čak i takav telefon sa takvim GPS-om, u nekoj nedođiji, našao bi svoje koordinate ali bi mu za inicijalizaciju trebalo nekoliko minuta umesto par desetina sekundi. Jedna kompletna navigaciona poruka sa satelita sa efemeridama i ostalim, traje, mislim, oko 12 minuta. Nekad je bilo i više.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ајмо овако, шта би нам то Масково сазвежђе сателита дало као квалитет у навигацији што сада немамо ?
На другу страну реална војно политичка ограничења.
И још једно питање, колико временски траје те групе из Маскових сазвежђа, ниско су не могу дуго; да ли се исплати фреквентно их мењати?
То јесте племенито, када брзо падају. да нас ослободи ђубрета којим крцамо орбите али да ли је реално исплативо ? Бар у овом тренутку а како човечанству иде ...

• 1Ovo se svidja korisniku: Oluj2.1
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Oluj2.1 ::Ајмо овако, шта би нам то Масково сазвежђе сателита дало као квалитет у навигацији што сада немамо ?
Iskreno, tu ne vidim nikakvu vajdu. Teoretski, zbog niske orbite, signal bi bio jači i teže bi ga bilo ometati. Ali na preciznosti se ne bi dobilo ništa.
SpaceX-ovi starlink sateliti samo su gomila bežičnih rutera na nebu. Daće vrlo brzu internet vezu, to stoji.
Ali navigacija... pa bili bi isto kao i navigacija na mobilnim ali bez uključenog GPS-a, samo prema baznim stanicama i WiFi access point-ima. Dakle kilavo.

dopuna:
Hajde da kažemo da bi mogli ubrzali rad sa GPS-om, nekakva kombinovana varijanta. Da se pomenute efemeride i ostale bitne informacije dele milion puta bržim starlinkom (oko 100Mbps u poređenju sa 50bps) a da se GPS poruke oslobode tog tereta i emituju samo epoch time sa pozicijom. Ali to je veliki zahvat za celu industriju.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 08 Okt 2020 16:02

Omerikens dronovi, najpoznatiji slučaj -"zvjeri sa Kandahara" - , su skinuti jer je signal za navođenje dupliran. Ostalo su bajke za malu djecu. Blage veze nema sa bilo kakvim odlikama GPS-a osim, možda, snagom emitovanja.

Opet i treći put da pitam @ raketaš: zašto je teško "upucati" bilo koju geo lokaciju u metar danas? Pa makar i u S.Korei?

Kvalitet: za nas smrtnike možda i ne. Imaš i Kineze i europejce i Ruse čak i danas. Omerikens ti više, samo po sebi, i ne trebaju. Omerikens vojska će uštediti miliarde. U tome je cijela igra. Kome će netko od nas na kraju platiti par centi (kroz cijenu krajnjeg uređaja za korištenje određenog provajdera) ne zanima nikoga, odavno

Dopuna: 08 Okt 2020 16:52

I nemoj sad da mi pričaš nešto o ciljevima. Bilo je riječi o stanicama (da ih nazovem repetitorima) i njihovoj lokaciji na zemlji

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

nije mi baš to pitanje jasno .. što smatraš pod pojmom upucati .

Recimo da se u Koreji pojavi neki novi most izuzetnog značenja , sa ISS a ili nekog špijunskog satelita je taj most snimljen. i to je ok !

Koja je dalje procedura ?? nema šanse da mu neki amer priđe sa mobitelom, a i da mu priđe, što mu vrijedi kad nema signala , nema barem tri bazne stanice u blizini. Ako i ima tri bazne stanice na par kilometara od mosta , kako da njihovu poziciju prenese u normalni koordinatni sustav , onaj koji počinje u Griniću.

Signal sa baznih stanica je preslab da bi se sa nekog satelita u blizini geostacionara uhvatio dovoljno jak signal i na bazi toga odredila pozicija stanica i samim tim i pozicija mosta, naravno pod uvjetom da je mobitel na mostu.

Ostaje jedino da se sa nekog izviđačkog satelita taj most osmotri sa jebeno velikim teleskopom u optičkom ili IC spektru i da se pri brzini kretanja satelita od 8 km u sekundi odredi kut pod kojim ga satelit vidi u dvije koordinate i da pri tome računalo sa GPS satelita dobije podatke o svom položaju u svemiru, i naravno da satelit mora biti orijentiran prema nekoj udaljenoj zvijezdi kako bi znao što je strogo vertikalno prema zemlji, i naravno mora znati gdi je sjever , bilo koji magnetski ili os vrtnje zemlje ili položaj Polarisa

Zadatak je i za današnju tehnologiju vrlo složen