|
Poslao: 02 Feb 2021 19:46
|
offline
- Pridružio: 03 Feb 2013
- Poruke: 2918
|
S obzirom da je teški nosač SLS otkazan, lepa budućnost ga čeka.
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2021 10:33
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5321
|
Djelomičan uspjeh ??? Stug da li je čaša na pola puna vina ili na pola prazna , to je diskutabilno , a ovo ..to je totalni krš i lom.
Dakle sad vidimo neki dijagram hoda, vidimo da kod lansiranja sva tri motora rade , i da se na 1,40 po program ne gasi prvi motor , jer u ovom letu rade motori do tjemena , iako nisam siguran da li je i ovaj put jedan motor ugašen ranije zbog pregrijavanja ili ga čuvaju za slijetanje.
Ali jadno je to ako ga moraju ugasiti da se ohladi prije ponovnog paljenja .. koliko su ono puta ameri palili Kuznjecova ???ono kres i drndaju ga 3 minute , ugase i onda opet kres i tako drndaju jedno petnajstak puta dok ga nisu rastopili.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2021 10:52
|
offline
- Pridružio: 30 Apr 2017
- Poruke: 58
|
Nikako ne mogu da razumem tu opsesiju sa Elonom.
Isto tako je bilo i sa pokojnim Jobsom.
Čudo jedno, kako je to zapadni potrošač opčinjen sa formom i marketingom.
Prodavanje magle i šuplje priče.
Ako če neko poleteti na Mesec ili Mars, to mogu biti samo Tajkonauti. Ostali če samo lajati...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 03 Feb 2021 14:43
|
offline
- Pridružio: 20 Maj 2017
- Poruke: 2474
|
Ta opsesija je jer su nam naišla takva vremena a nisu trebala takva da naiđu, tj. stagnacija je uvek nekako nešto sa čime se čovek teško miri.
Ovakve ili slične stvari bi trebali da gledamo kako radi NASA, Roskosmos ili Kinezi. Oni na žalost ne rade, odnosno u odnosu na euforiju koje se većina ovde prisutnih ne seća, odnosno euforiju posle spuštanja Amera na Mesec i lansiranja ozbiljnih orbitalnih stanica, dosezanja spoljnih planeta i seltanja na Mars pa i Veneru, e pa u odnosu na to ovo sada su, slabi radovi. Svi imaju neka preča posla.
I onda ti bogatun i maneken, koji se bacio kao na atraktivnu kosmičku tehniku a ne na berzu i mešetarenje (ili to bar ne vidimo mi posmatrači) dođe skoro pa iskreno poželjan, gud gaj.
Trebalo zabaciti mrežu na Mesec, obletanje i maprianje ovaj put precizno, te sonde na razne tačke, te sonde ona koja pokupi uzorke pa se vrati, te samohodne sonde, te opet let čoveka do tamo pa mala baza na Mesecu pa veća, pa stalna, pa sonde za Mars kakve smo već videli ali sa više mogućnosti, te automatska besposadna baza za merenja na Marsu, te sonde do drugih planeta, te svemirski teleskopi u raznim opsezima .... Skoro sve smo to radili ali smo stali odavno. Mora ispočetka sa sadašnjom tehnologijom pa onda i višlje ciljeve postavljati ako već može.
Ne mere sa neba pa u rebra, pravo na Mars.
A ostalo kako Raketaš reče, Huso beše, ne menjaj krevete menjaj qurve, pod hitno ...
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2021 07:16
|
offline
- Pridružio: 30 Apr 2017
- Poruke: 58
|
Oluj2.1 ::(...)Ovakve ili slične stvari bi trebali da gledamo kako radi NASA, Roskosmos ili Kinezi. (...)
Želim da verujem, da su Kinezi u tvojoj rečenici dospeli greškom. 
S obzirom da su zadnji krenuli u trku i da puno stvari razvijaju sami i iz početka, treba im odati dužno poštovanje.
Pošto iza njihovih naučnika stoji, a sad to več sa sigurnošču možemo reči, najjača ekonomija i verovatno, karikiram, neograničena sredstva,
možemo samo misliti šta sve pripremaju. Planovi i termini su im na zavidnom nivou.
Gledam neke stvari koje rade u svojim kovačnicama i pogonima za kojekakva vlakna i mislim da su isti, za ostatak sveta mokri snovi...
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Feb 2021 08:17
|
offline
- raketaš
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 07 Nov 2013
- Poruke: 5321
|
Nakon onog prvog crash testa, kad su u crnu zemljici zabili SN8 smatrao sam da će Musk stati na loptu par mjeseci i ozbiljno razmisliti što i kako dalje.
Naime taj test je vrlo velik uspjejeh za ekipu koja je radila aerodinamiku i servo sustave za stabilizaciju i upravljanje, čak i oni nesretnici koji se pate sa argonom i Inox loncem mogu biti jako zadovoljni. U povjesnim okvirima ove civilizacije je to prvi upravljivi slobodni pad u nestabilnom položaju, trbuhom prema zemlji.
U takvim probnim letovima nema korisnog tereta već je sve puno senzora i telemetrije, poznata je anegdota da neke od prvih raketa koje je radio Koroljev nisu imale traženi domet jer se nisu mogli dogovoriti koja će ekipa olakšati raketu i skinuti treću rezervu od telemetrije.
Dakle to su terabjti informacija dijagrama i filmova i to se sve trebalo obraditi prije odluke za novi let, ali nije.
Velika je razlika između povratka sa putanje Falkona i ove kante, Falkon ima pri vrhu one rešetke koje ga lijepo stabiliziraju i koče još u stratosferi i on pada pedesetak kilometara u tom stabilnom položaju , kod njega u toj fazi leta nema tumbanja goriva i ono je lijepo posloženo na dnu rezervoara. Kod ove kante gorivo za slijetanje je u malim koglastim tankovima , jedan je skroz gore u nosu .
Logično bi bilo da su ti mali tankovi pregrađeni membranom od neke plastike ili tanke aluminijske membrane koja odvaja tekuću fazu od plinske kako motori nebi posaugali plin umjesto tekućine. Takvu membranu niam vidio u tom kršu nakon crasch testa, a mora biti . Prije par godina sam na ovom mjestu pisao o Isajevu i njegovim motorima i tim rezervoarima koji moraju odraditi samo jednom kad treba ili nikad više.
Američka znanost je te probleme vrlo lijepo riješila na lunarnom modulu tamo su bili motori i rezervoari koji rade samo jednom kad treba ili nikad više. To su motori sa specijalno rađenim brizgaljkama za gorivo koje imaju punu upravljivost preko hidraulike, te se brizgaljke mogu potpuno zatvoriti ili otvoriti do potrebne mjere tako da motor izlazi postupno na režim i radi vrlo pouzdano. Takve su brizgaljke postavljene na motore Merlin i vidimo da u toku slobodnog pada prema zemlji motori nešto čmrlje , održavaju vatru tolko da se ne ugase , a onda kad treba izlaze u trenutku na puni režim.
Raptor je vrlo napredan ali i složen motor, on radi po jednom divno zamišljenom ciklusu, sam sebi pompa gorivo i sa plinovima nastalim od izgaranja tog goriva vrti turbine, a one dalje pumpaju gorivo i višakom plina iz ispuha drukaju u tankove kako pumpe ne bi kavitirale. Sad se profesor Tom Bereisha vrti u grobu zbog ovog mog tumačenja , ali nism puno fulio.
Na tom mestu za tu operaciju točnog u milisekundu paljenja raketnih motora i k tomu još kod tog manevra sa prekretanjem zvezdoleta prolazi motor na kruto gorivo i to vrhinski, profi odrađen kojeg može napraviti jedna ili dvije firme na ovoj planeti.
Prošao bi i motor sa Falkona ili neki od Isajevskih ali ne da se pali na 100m od zemlje i ne sa tim prekretanjem kante.
|
|
|
|
|
|
