Max. Q može trajati određeno vreme jer smanjenjem gustine atmosfere ili stratosfere sledi uvečanje brzine. Znači da je efekat sličan kod manje brzine i veče gustine ili kod veče brzine i manje gustine. Svakako se slažem da se u određenom trenutku postiže maximum opterečenja. E sad dali raketni inženjeri u žargonu kažu da je raketa neko vreme pod maksimalnim opterečenjem ili je to kako ti kažeš samo jednu sekundu, desetinsku sekunde, stotinku sekunde, milisekundu... Naime tačka max. opterečenja se meri u trenutku raspada materiala, kod tela u pokretu koja zadržavaju strukturu je relevantnije neko određeno vreme. Pošto nisam raketni inženjer pa neznam puno o tome, več koliko sam zapamtio srednješkolsku i nešto višješkolske fizike.
jazbar ::Max. Q može trajati određeno vreme jer smanjenjem gustine atmosfere ili stratosfere sledi uvečanje brzine. Znači da je efekat sličan kod manje brzine i veče gustine ili kod veče brzine i manje gustine. Svakako se slažem da se u određenom trenutku postiže maximum opterečenja. E sad dali raketni inženjeri u žargonu kažu da je raketa neko vreme pod maksimalnim opterečenjem ili je to kako ti kažeš samo jednu sekundu, desetinsku sekunde, stotinku sekunde, milisekundu... Naime tačka max. opterečenja se meri u trenutku raspada materiala, kod tela u pokretu koja zadržavaju strukturu je relevantnije neko određeno vreme. Pošto nisam raketni inženjer pa neznam puno o tome, več koliko sam zapamtio srednješkolsku i nešto višješkolske fizike.
Da kriva opterećenja najverovatnije nije baš ovako špicasta kao što je dato na dijagramu za Spejs Šatl drugo pretpostavljam da i 80% od Max-Q opterećenja nije baš prijatno za raketu tako da definitivno postoji region koji je opasan. E sad mislim da se katastrofa F9 desila ipak posle tog regiona što uopšte ne znači da nije došlo do nekog strukturnog oštećenja tokom Max-Q koje se manifestovalo kasnije.
Ono zbog čega je lansiranje raketa nazvano "rocket science" je baš nedostatak kompletnog uvida u to šta se desilo (što se popravilo doduše dosta uvodjenjem gomile senzora i napredne telemetrije u odnosu na 60te i 70te) tako da je potrebno mnogo dumanja na zemlji da se ustanovi razlog.
Npr tek sada je ustanovljen razlog neuspelih lansiranja Protona iz 1988me i dva skorašnja i to posle instalacije većeg broja senzora na ključna mesta.
http://www.russianspaceweb.com/mexsat1.html#outcome
Izgleda da smo ipak daleko od 100% pouzdanih raketa iako je SpaceX u početku dao takav utisak.
Свемирска летелица „Прогрес“, која је преносила приближно 2.400 килограма терета, укључујући гориво, ваздух, храну и опрему за научна мерења и истраживања, успешно је стигла на Међународну свемирску станицу.
Руски теретни свемирски брод „Прогрес М-28М“ успешно се припојио Међунароној свемирској станици, саопштила је контрола мисије
„Успешно пристајање ’Прогреса М-28М‘ на МСС“, објавио је „Роскосмос“ на Твитеру.
Носач ракета „Сојуз-У“ са руском транспортном свемирском летелицом „Прогрес М28М“ лансиран је у петак у 07.55 по московском времену (05.55 по средњоевропском) са космодрома Бајконур у Казахстану.
Свемирски брод „Прогрес“ је на МСС донео приближно 2.400 килограма терета, укључујући гориво, ваздух, храну и опрему за научне експерименте за посаду Међународне свемирске станице. У овом тренутку, њу чине руски космонаути Генадиј Падалка, који је и командант, и Михаил Корнијенко, као и астронаут НАСА-е Скот Кели.
Генадиј Падалка и Михаил Корнијенко контролисали су процес припајања.
Успех ове мисије руског космичког теретњака уследио је недељу дана након неуспешног лансирања америчке ракете „Фалкон 9“ која је носила теретни свемирски брод „Драгон“ натоварен залихама за МСС.
Эргономика корабля будущего
В РКК «Энергия» тестируют прототип космического корабля будущего
Тестирање прототипа будућег космичког брода којег ће носити ракета «Ангара-5А»
Dopuna: 14 Jul 2015 22:02
Экскурсия по МКС от космонавта Елены Серовой. "Вот что происходит" на радио "Звезда". 10.07.2015
"Екскурзија" космонаута Елене Серове по МКС-у
Космическое рукопожатие: участники проекта "Союз-Аполлон" встретились 40 лет спустя
Годишњица програма "Союз-Аполо",пре 40 година је извршено спајање у космосу.
(Алексеј Леонов-Томас Стафорд)
Objavljen je preliminarni izveštaj katastrofe SpaceX Falcon9 CRS-7 misijie:
http://www.spacex.com/news/2015/07/20/crs-7-investigation-update
Izgleda da je popustila jedna od šipki u konstrukciji koja nosi rezervoar sa kiseonikom na drugom stepenu. To je dovelo do oštećenja rezervoara sa helijumom što je dovelo opet do dezintegracije drugog stepena.
Ono što je interesantno jeste da je taj deo proizvodila druga kompanija i da SpaceX nije vršio stroga testiranja ove komponente računajući da će kompanija proizvodjač garantovati kvalitet.
SpaceX je obećao strožu kontrolu komponenti koje dobija od partnerskih kompanija.
Prvi let posle modifikacija će biti izvršen ove jeseni.
Takodje, bacio sam pogled na SpaceX video lansiranja i ovo je tabele ubrzanja rakete za odgovarajući trenutak leta izračunata na osnovu brzine prikazane u videu:
vreme(sec) ubrzanje(m/sec^2)
109 15
120 17.22222222
125 18.05555556
130 20
136 22.22222222
137 23.88888889
Ako su ovi nosači nosili samo tank ali ne i aerodinamičko opterećenje logično je da su otkazali sa porastom ubrzanja. Ali to je samo špekulacija jer ne znam internu strukturu rakete.
tako da definitivno postoji region koji je opasan. E sad mislim da se katastrofa F9 desila ipak posle tog regiona što uopšte ne znači da nije došlo do nekog strukturnog oštećenja tokom Max-Q koje se manifestovalo kasnije.
