offline
- Pridružio: 29 Feb 2008
- Poruke: 1491
|
nebkv ::Sim.a ::Pilot nije bio dežuran, pilot nije bio na aerodromu. Što neko ne bi mogao da popije neko piće posle posla ako ne planira da se vraća na posao (leti, vozi itd)? Onda zazvoni mobilni i sve ovo kreće. Vraćaju se nazad po letelicu i sad ispadoše još oni krivi što su morali da se vrate
Ako je ovo tacno o kakvom onda sistemu dezurstva u sklopu TIS mi pricamo?
Ako je to tacno onda i taj alkohol u krvi ide na dusu onima koji su pokrenuli ceo cirkus,tada cirkus a kasnije tragediju
Ovako ispada dezuraju nam piloti i ubijaju vreme alkoholom,pa onda pijani krecu na zadatak
Jednostavno,tako ce da zakljuci prosecan gradjanin kada cuje podatak o alkoholu u krvi
Evo, ja sam običan građanin, i zaključio sam ovako:
- Dežurni piloti nisu bili na aerodromu Batajnica jer su, na osnovu raspoloživih informacija o vremenskim uslovima, smatrali da nema ništa od letenja čak i ako zatreba, jer nema uslova za letenje na dežurnom helikopteru Mi-8, niti na Mi-17 (što je i napisano u izveštajima koje smo čitali, tj. da su meteo parametri za oba tipa bili ispod minimuma).
- 13.03.2015. je bio petak, kao što znamo dan za opuštanje, i ako se nekog dana malo popije, to je taj dan, naročito kada znaš da se ne može leteti.
- Iako se deo dežurne posade ''opušta'' van aerodroma jer je ubeđena da letenja ne može biti jer nema meteo uslova, Omeru zvoni telefon, Bandić ga zove.
- Ali, 12 minuta pre tog razgovora, keramičar zove Bandića, i traži da se ''razmotri mogućnost hitnog sanitetskog prevoženja helikopterom''.
Dakle, namerno je napisano ovako....da faktički ministar odbrane traži da ga izveste mogu li da obave to, ili ne mogu....da se ''razmotri mogućnost''. Odluka se jasno ostavlja drugome, bar kako piše u izveštaju. Onaj ko odlučuje je odgovoran.
- Bandić se zatim, u narednih par minuta nakon što je završio razgovor sa ministrom, informiše o meteo situaciji, stanju vazduhoplova i o dežurnoj posadi. Nakon toga zove ministra i kaže mu da ''postoje minimalni meteorološki uslovi za izvršenje zadatka''.
Odluku da se poleti je dakle doneo Bandić. Odgovoran je.
Tako je napisala Komisija. Da li je stvarno tako bilo (da je keramičar samo tražio da se ''razmotri mogućnost''), ili je ustvari pritiskao i zahtevao da se leti, ne možemo znati jer nisu razgovarali vezom koja se snima (standardna procedura), nego klasičnim mobilnim gde snimanja te vrste nema.
- Nakon što je odluku Bandić doneo, i o njoj mobilnim izvestio keramičara, zove Omera na mobilni.
Omer tu nema šta da kaže hoću ili neću, zove ga pretpostavljeni koji je već doneo odluku da se leti. Naređenje - izvršenje. Omer samo kaže da to ne može nikako sa Mi-8 koji je tada bio na dežurstvu, nego da se spremi Mi-17. Po vremenu njegovog dolaska se vidi da je bio u blizini aerodroma Batajnica.
Šta se dalje dešavalo u okviru Vojske (ko je koga dalje obaveštavao, ko kada stiže na aerodrom, ko je već bio tamo od članova posade, kad se poletelo, itd...), ima opisano u izveštajima.
Ono što ne piše u izveštajima (jer to i ne treba da bude tema oformljenih vojnih komisija, ali nekih drugih komisija, tj. parlamentarnog anketnog odobra da), a što možemo realno pretpostaviti jer nismo retardirani...je da, nakon što je Bandić izvestio keramičara da ''postoje minimalni meteorološki uslovi za izvršenje zadatka'', ovom se odmah upalila lampica da eto, imaće priliku za slikanje, imaće i on svoj ''Feketić''. Ista se lampica upalila i ministru zdravlja, koji je sigurno zvao pre svih ovih poziva keramičara i izvestio ga o situaciji sa bebom. Verovatno je sve od tog poziva i krenulo.
Lončar zove Gašića.
Gašić zove Bandića.
Bandić se informiše i onda zove da izvesti keramičara da ''postoje minimalni meteorološki uslovi za izvršenje zadatka''.
Ili, Gašić uopšte nije tražio da se ''razmotri mogućnost'', nego željan svog ''feketića'' traži da se poleti. Ali, to ne možemo znati, prekršena je procedura i nema audio zapisa telefonskog razgovora njega i Bandića. Zanimljivo bi bilo da anketni odbor Skupštine Srbije ispita (jer tužilaštvo neće smeti), komunikaciju preko mobilnih između keramičara i Lončara to veče. Ko kada zove, koliko razgovori traju, i da se sve to dovede u vremenski niz.
Po izveštaju, konačnu odluku da se ne sleti na VMA je doneo Omer.
Tu odluku je doneo nakon što su mu, dok je prilazio Beogradu, dati meteo podaci za taj deo grada, a dati su mu jer je ipak hteo da sleti na VMA iako mu je već rečeno da ide na Surčin. Tek nakon što su mu predočeni meteo podaci za VMA, potvrđuje Surčin. Novinari su već tamo.
A, po izveštaju, tu odluku da se ide na Surčin doneo je opet Bandić, u komunikaciji sa ODT RViPVO.
Oba aerodroma (Surčin i Batajnica) imaju opremu za sletanje po instrumentima, a na osnovu meteo izveštaja sa oba (koji su navedeni u izveštaju), uslovi su bili isti na oba aerodroma u vremenu sletanja. Batajnica je ipak matični aerodrom, piloti sigurno više vole na njega da sleću u bilo kojim uslovima nego na Surčin, pa je barem zbog psihološkog aspekta to povoljnije rešenje bilo. Plus, onda je komunikacija u prilazu sa tornjem Batajnica, sa vojskom, a ne sa civilnom kontrolom.
Ipak, čini mi se da je pretežni uslov koji je doveo da pada bila greška pilota. I, to ne zato što kaže neki političar, nego analizom podataka sa ''crne kutije'' koje su nam dali u izveštajima, kao i na osnovu transkripta komunikacije pilota i tornja Surčin.
To se vidi po onim parametrima koje su očitali o nagibu helikoptera koji posada uopšte nije registrovala dugo vremena i nije ga ispravljala, zatim pre toga i u onom odstupanju od kursa 300 koji je trajao 22 sekunde sve dok toranj sa Surčina nije rekao pilotu o tome.
Nakon vraćanja na kurs 300 sve ide ok sa sletanjem. To je drugi pokušaj sletanja.
I, sve ide ok dok pilot ne javi da ne vidi pistu, i da mora u penjanje. To javlja u 22 sata 31 minut i 19 sekundi. Očigledno da gleda kroz staklo umesto u instrumente.
5 sekundi posle toga sa tornja mu odgovaraju da je iznad piste, da se može zadržati, da može lebdeti iznad piste, kažu mu da je tačno na pragu 30, i da javi ako je ugleda.
14 sekundi kasnije, pilot ponavlja da ne vidi pistu, i da ima 140 metara.
Toranj mu ništa ne odgovara na to.
25 sekundi kasnije pilot se javlja sa ''idemo penjanje'', i to je poslednje javljanje bilo.
Između instrukcije sa tornja o tome da je tačno iznad piste, da je na pragu 30, da može lebdeti...i kretanja u penjanje je prošlo 39 sekundi. Dakle, u tih 39 sekundi je helikopter lebdeo iznad piste...ali pošto je Omer nije video, odlučio je da ide u penjanje, i to je bilo poslednje što je javio.
Helikopter se tokom tog lebdenja naginje sve više na bok, ali posada ne radi ništa jer nije svesna toga. Ne koristi komande da smanji uglove oko poprečne i uzdužne ose helikoptera. To radi tek par sekundi pre pada, ali lagano (u izveštaju se kaže ''tempom koji ne ukazuje da vide zemlju''). Potpuno nesvesni opasnosti od pada, ne znaju ni na kojoj su visini, što opet znači ili da instrument ne radi, ili ga niko ne gleda.
Ovo sve nisu izjave politilčara, nego podaci sa ''crne kutije'' i transkripti komunikacije sa tornjem Surčin.
|
