offline
- Danko SVIK VRS
- Mod u pemziji
- Pridružio: 19 Maj 2009
- Poruke: 4982
- Gde živiš: Beograd - Srbija; Novi Grad - Republika Srpska
|
U 14:20 časova 24. marta 1999. godine dobijen je signal „vazdušna opasnost“. U pripravnosti u Batajnici
bila su dva lovca MiG-29B (L-18 ). U 18:40 časova signal „vazdušna opasnost“ data je svim aerodromima (Saša Oluić, Goran Antić, Bojan Dimitrijević, 204. lovački avijacijski puk, drugo dopunjeno izdanje, Medija centar Odbrana, Beograd, 2011, str. 103-120.).
U 19:45 časova sa 31. operativnog centra sektora PVO (OCS PVO) dobijen je signal za poletanje jednog aviona MiG-29B sa aerodroma Niš. Poleteo je major Iljo Arizanov u zonu Suva Reka – Đakovica na visini 3000 metara, a u 20:40 časova poleće major Dragan Ilić sa drugim MiG-29B u zonu Priština na visini 3000 metara. Zbog oštećenja od pogotka u vazduhu u 20:42 časa na aerodrom Niš vratio se major Ilić, dok je dobijena (pogrešna) informacija da je avion majora Arizanova srušen u rejonu Jastrepca. Pilot Arizanov oboren je u vazdušnoj borbi sa NATO avionima. Katapultirao se iz oštećenog aviona iznad rejona Drenice, jakog albanskog uporišta. Tek trećeg dana provlačeći se teritorijom zaposednutom od Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), stigao je do prištinskog vojnog aerodroma Slatina. Kasnije je ustanovljeno da su Arizanovu otkazali radar i sistem SPO, koji pokazuje ozračenost od drugih aviona. Major Ilić je takođe imao otkaz uređaja SPO (Bojan B. Dimitrijević, Jovica Draganić, Vazdušni rat nad Srbijom 1999, Medija centar Odbrana, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2013, str. 154-156.).
U 20.30 časova sa OC Korpusa PVO naređeno je poletanje dva lovca MiG-29B sa aerodroma Batajnica. U
20:37 časova poleće prema Bečeju major Nebojša Nikolić, a u 20:40 časova, u fazi penjanja na istom pravcu, pogađa ga holandski lovac F-16MLU u blizini Titela na visini oko 3000 metara.
Major Ljubiša Kulaĉin je posle poletanja ka zoni Bečej patrolirao u toj zoni i vratio se na aerodrom.
Njegov radar je takođe bio neispravan, što je otkrio pokušavši da dejstvuje na ciljeve u zahvatu. Zbog nemogućnosti da sleti na aerodrom Batajnica koji je bio u dimu, on je oko 21:00 čas sleteo na aerodrom Surčin (Bojan B. Dimitrijević, Jovica Draganić, Vazdušni rat nad Srbijom 1999, Medija centar Odbrana, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2013, str. 154-156.).
Sa 31. OCS PVO u Kraljevu, u 20:40 časova dat je signal „svi u vazduh“. Sa pilotima iz 204. lap na
Ponikvama bila su i dva pilota iz 83. lap sa dva lovca MiG-21bis (Oluić i Janković). Na znak uzbune komandir 127. lae, potpukovnik Nebojša Đukanović, kao šef grupe od šest pilota odreĊuje da osim njega polete Milutinović i Oluić dok Janković kao mlad pilot nije imao završenu obuku za noćno letenje. Sva tri pilota pokreću avione i prvi poleće Milutinović. U trenutku puštanja kočnica kod dva preostala lovca stigla je naredba da se odustane od daljih poletanja. Budući da nije uspostavio radio-vezu i da mu je otkazao radar, major Predrag Milutinović pokušava sletanje na aerodrom Lađevci. U međuvremenu uspostavlja vezu i dobija naređenje da se uputi ka aerodromu Niš. Avion ev. br. 18106 kojim je upravljao pilot Milutinović oboren je u rejonu Ribarske Banje kod Kruševca (Bojan B. Dimitrijević, Jovica Draganić, Vazdušni rat nad
Srbijom 1999, Medija centar Odbrana, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2013, str. 154-156.).
Na aerodromu Batajnica u 12:30 časova 26. marta dat je signal za vazdušnu opasnost. U 16:00 časova OC
Korpusa PVO daje pripravnost broj 1 sa sve snage 204. lap. U 16:45 časova isti OC naređuje poletanje dva lovca MiG-29B. U 16:53 časova u lovcima poleću major Slobodan Perić i KIK Zoran Radosavljević u zonu
očekivanja Bečej, a da ne prelaze zapadno od Tise na visini 3000 metara. Posle dolaska u zonu, a na osnovu podataka sa kanala navođenja, oni lete u pravcu Valjeva i nastavljaju gonjenje aviona neprijatelja sve do trenutkao baranja oba naša aviona na visini od 5000 metara u zoni Janje i Teočaka (Republika Srpska) (Saša Oluić, Goran Antić, Bojan Dimitrijević, 204. lovački avijacijski puk, drugo dopunjeno izdanje, Medija centar Odbrana, Beograd, 2011, str. 110.).
Borbena dejstva kod lovačkih aviona izvršena su samo avionima MiG-29. Batajnički 204. lap izveo je 13 borbenih letova, sedam noću i šest danju. Jedan u paru i sve ostale pojedinačno. Budući da je 127. lae prebazirala svoje lovce na pet aerodroma, do grupisanja i dejstva u većoj formaciji po snagama NATO nije došlo. U sedam avio-poletanja došlo je do kontakta sa avijacijom Alijanse, u četiri poletanja bili su u slobodnom lovu, a dva su prekinuta. Oboreno je šest lovaca MiG-29, oštećen je jedan avion koji je uspeo da sleti, a prelet jednog lovca završen je potpunim lomom kod sletanja, zbog greške pilota. Tri aviona su uništena na zemlji.
Ukupno je izgubljeno 11 aviona MiG-29. U noći 24. marta oborena su tri aviona 18106, 18112 i 18111. Lovac 18104 iako pogođen raketom pilot je uspeo da vrati na aerodrom. Zbog teških oštećenja avion je proglašen nerentabilnim za opravku i otpisan. Ispravni delovi aviona iskorišćeni su za održavanje drugih primeraka aviona MiG-29.
Dana 26. marta oborena su dva lovca 18113 i 18114. Istog dana u udesu je izgubljen lovac 18110. Poslednje obaranje dogodilo se 4. maja, kad je u lovcu 18109 poginuo komandant 204. lap.
Na zemlji su uništena dva jednoseda 18103 i 18107 i dvosed 18302.
Piloti Alijanse iskoristili su sve mogućnosti raketa sa radarskim samonavođenjem AIM-120 AMRAAM, koje su se ka cilju kretale znatno izvan dometa radara MiG-29.
Protivnički piloti nisu želeli da uđu unutar zone uništenja raketa R-73, jer bi na tim udaljenostima MiG-29 postao izuzetan protivnik. Sva obaranja obavljena su raketama AMRAAM.
Preostalo je pet aviona, četiri jednoseda – 18101, 18102, 18105 i 18108 i jedan dvosed 18301.
Toliko od mene, sve ostalo neću komerntarisati.
|
