offline
- Kubovac
- Stručni saradnik foruma
- Pridružio: 12 Jul 2016
- Poruke: 5614
|
Patriot u Ukrajini, kratka analiza mogućnosti
Već se dugo vremena govori da će protivvazduhoplovni raketni sistemi MiM-104 Patriot biti isporučeni Ukrajini. Pominjalo se kako će to biti "veliko pojačanje" za PVO Ukrajine koja može doneti određenu "prevagu" u vazdušnom ratu na Ukrajinsku stranu.
Ipak, od trenutka potvrde od strane državnog vrha SAD-a i predsednika Bajdena lično da će sistemi stvarno biti isporučeni Ukrajini i nakon reakcija zvaničnika Rusije pa i samog Putina, počele su da se pojavljuju ipak nešto "blaže" verzije mogućnosti ovog sistema u Ukrajini.
Pa se tako, između ostalog mogu pronaći članci koji govore o tome kako "Patriot nije srebrni metak", kako treba više meseci da se posada obuči za stručno rukovanje ovim sistemima, ali i da bi trebalo da se koristi u kombinaciji sa drugim sistemima PVO.
Ali...koja verzija Patriota uopšte dolazi u Ukrajinu? Na to pitanje još uvek nemamo odgovor. Imajući u vidu dosadašnja iskustva sa isporukama naoružanja američke proizvodnje, svakako je vrhunac verzija Patriot PAC-2, eventualno "pojačana" sa novijim protivraketnim presretačima tipa MiM-104F. Pojedini izvori čak pominju i verzije Patriot PAC-1, jer tih verzija ima "na stanju" i mogu se brzo isporučiti.
Patriot PAC-1 raspolaže raketama MiM-104A Standard dometa do 68,5 km (po drugim izvorima do 80 km), a poseduje i raketu MiM-104B dometa do 160 km, ali to je raketa sa pasivnim navođenjem na postavljača smetnje (Home on Jam Only) i nije izvesno da li se i dalje uopšte i koristi. Sistem je u funkciji od 1984. godine.
Patriot PAC-2 raspolaže raketom MiM-104C dometa do 160 km, koja se proizvodi od 1990. godine i koja je bila "glavni" učesnik tokom I Zalivskog rata 1991. godine. Tokom 1995. godine, razvijen je projektil MiM-104D GEM sa poboljšanim sistemom navođenja.
Dalji razvoj sistema Patriot, pretežno se rukovodio poboljšanjem antibalističkih svojstava, usled iskustava u I Zalivskom ratu, ali i prilikom sporadičnih lansiranja balističkih raketa Huta iz Jemena na Saudijsku Arabiju, gde u nekoliko slučajeva čak ni savremenije verzija PAC-2+ nisu odradile posao kako se očekivalo.
U tom smislu razvijeni su protivraketni presretači "hit to kill" dakle sa kinetičkim udarom, mada imaju pomoćnu opciju blizinskog dejstva. Glavna ideja je bila da se direktnim udarom u glavu balističkog projektila, uništi njegova bojeva glava.
Takvi projektili, izašli iz projekta Erint za PAC-2, prerasli su u projektil MiM-104F koji je imao priliku da dejstvuje u Saudijskoj Arabiji, ali sa veoma "promenjivim" rezultatima. Pritom, radilo se o napadu tehnički relativno jednostavnih balističkih projektila sa linearnom putanjom leta i bez mamaca u terminalnoj fazi.
Nasuprot ovome, Ukrajina poseduje raketne sisteme PVO S-300PT-1 i S-300PS iz sovjetskog vremena i nekoliko baterija S-300V1, o kojima nećemo u ovom tekstu, jer je očigledno da sistem S-300V1 koga je bilo najviše 2-3 baterije na startu rata i upitan broj ispravnih raketa (samo Gladiator, a ne i protivraketnih presretača Giant), ne igra značajnu ulogu u ovom sukobu.
Šta reći o tim sistemima?
Prvo treba reći da su sistemi S-300PT-1 i S-300PS "pandani" sistemu PAC-1, pa u određenoj meri i PAC-2, bez obzira na niži proklamovani domet po daljini. Kod dejstava na aerodinamičke ciljeve su gotovo egal, uz veći domet PAC-2, ali i napredniji način vođenja kroz projektil "Tip-2" kod S-300PT-1 i PS u odnosu na "Tip-1" kod Patriota.
Mobilnost (samohodnost) verzije S-300PS je takođe značajna prednost kada je u pitanju žilavost i preživljavanje baterije u savremenom ratnom okruženju, što vidimo i danas u Ukrajini. Pored toga, treba naglasiti da sistemi S-300PS i sve naknadne modifikacije imaju režim automatskog otkrivanja protivradarskih raketa (po parametrima leta i brzini) i mogućnost efikasnog dejstva na iste. Takođe, korišćenjem niskovisinskog detektora 76N6 Krokodil, baterije S-300PT-1 i PS mogu efikasnije dejstvovati na krstareće rakete i niskoleteće i veoma niskoleteće ciljeve.
Za Patriot se, sa druge strane, tvrdi da ima bolje anti-balističke karakteristike. Pa da vidimo koliko je to stvarno tako....
S-300PS/PMU Volhov-M6 teoretski može pogoditi projektil "a la" Scud (Elbrus), onoliko dobro koliko je Patriot PAC-2 mogao tokom prvog Zalivskog rata...(bilo koja meta sa brzinom od 1200 m/s).
Ali već sistem S-300PM/PMU1 Volhov-M6M je dizajniran od nule da bi mogao da ga ubije (bilo koja meta sa brzinom od 2800m/s). Ovaj tip sistem bi, navodno Grčka mogla isporučiti Ukrajini!
Testiranje novih mogućnosti za S-300P( PT i PS) i S-300PM nastavljeno je i nakon što je S-300PM/PMU-1 ušao u službu. Najznačajnije testiranje se dogodilo nakon operacije "Pustinjska Oluja".
Almaz i Fakel inženjeri su ispitali performanse američkog raketnog sistema Patriot tokom presretanja raketa "Scud" i otkrili da Patriot nije bio ni približno efikasan koliko je bilo potrebno za odbranu velikog naseljenog područja. Tačnost nije bila problem; rakete sistema Patriot su dosledno pronalazile svoje mete. Problem je bio u uništavanju meta.
Kada su bojeve glave raketa Patriot detonirale, često su jednostavno izbacile "Scud" sa putanje leta bez uništavanja njegove bojeve glave. Kada se brani izolovani objekat, ovo bi bilo dovoljno. Međutim, presretanja koja su pokušale izraelske baterije Patriot bile su od posebnog interesa za ruske inženjere. Često su dolazne bojeve glave ipak padale u naseljena područja. Da bi bio zaista efikasan u anti-balističkom kapacitetu, protivvazduhoplovni sistem bi morao da uništi bojevu glavu u letu.
Testiranje različitih varijanti S-300P (PT/PS/PM) u Sari Šaganu i Kapustin Jaru pokazalo je da je sistem imao sposobnost da presreće taktičke balističke rakete na različitim dometima, u zavisnosti od korišćenog raketnog sistema i brzine dolazećeg cilja. Inženjeri Fakel MKB-a su, međutim, razvili još efikasnije rešenje nakon "Pustinjske oluje": specijalnu bojevu glavu dizajniranu da izazove detonaciju dolazne bojeve glave u letu.
Prvo probno ispaljivanje modifikovane bojeve glave dogodilo se avgusta 1995. na Kapustin Jaru. Bojeva glava rakete je uspešno izazvala detonaciju bojeve glave cilja 8K14 Scud (Elbrus) u atmosferi. Raketa je koristila usmerenu bojevu glavu, koja je otprilike analogna sistemu oblikovanog punjenja utoliko što je sposobna da usmeri najveći deo eksplozivne sile bojeve glave prema meti.
Takve bojeve glave su modifikovane za rakete 48N6 ( i sve naredne modifikacije) i raketne sisteme svih narednih generacija od S-300PM/PMU-1, preko S-300PM-2/PMU-2 Favorit, pa do S-400 Trijumf, uz naravno i dodatne modifikacije tokom niza godina rada i istraživanja.
Dakle, zaključak je da sistemi Patriot mogu pomoći PVO Ukrajine i u to ne treba sumnjati. Ipak, osnovno je pitanje koliko će sistema stići, koje će biti verzije i ko će njima upravljati.
Takođe, imajući sve u vidu, mislim da je nerealno očekivati da će sistemi Patriot uspeti da značajno podignu nivo PVO u odnosu na postojeće sovjetske sisteme S-300PT-1 i S-300PS, osim možda kada je reč o antibalističkom segmentu i to isključivo ako se isporuče novije rakete MiM-104F, koje su već deo najnovije modifikacije PAC-3 MSE. Ali kod aerodinamičkih ciljeva, krstarećih raketa i bespilotnih letelica ne treba očekivati mnogo.
Takođe, činjenica da su sistemi manje pokretni od S-300PS, a da ostavljaju "vidan" otisak na terenu, mogu biti otkriveni bespilotnim letelicama i onesposobljeni. Takođe, biće sigurno i na meti ruskih protivradarskih projektila. U tom smislu, očekujem "oprezniju" upotrebu ovih sistema i u pozadini fronta.
Ono što može biti dobra strana za Ukrajinu, ali samo uslovno, da obuče što više operatora i poslužilaca, jer sada bi mogla postojati mogućnost dodatne isporuke i komponenti sistema i raketa, jer su izvori sovjetskih sistema gotovo presušili.
Naravno, ovakav razvoj događaja i eventualni kontinuitet u isporuci komponetni sistema Patriot u Ukrajinu, moglo bi u konačnici dovesti i do direktnog sukoba sa Rusijom.
Od sovjetskih sistema, Ukrajini i njeni zapadni saveznici, a pre svega SAD, još mogu gledati na Grčku i 2 diviziona S-300PMU-1 i dvocifren broj sistema Tor-M1, Bugarsku sa 1 divizionom
S-300PMU (izvozna verzija PS) i eventualno na Finsku sa 3 baterije Buk-M1. Kipar takođe ima divizion Buk-M1-2, ali mislim da se Kipar u ovo neće "upuštati", ili barem do sada nismo imali nikakve naznake toga.
U svakom slučaju, pred nama je potencijalno dalje zaoštravanje sukoba i dalje podizanje uloga, obzirom da obe strane žele pobedu na "bojnom polju" bilo prihvatanjem sopstvenih uslova od druge strane, bilo "klasičnom" vojnom pobedom i kapitulacijom protivnika.
Tekst: Kubovac
|