offline
- Gargantua
- Legendarni građanin
- Pridružio: 24 Sep 2013
- Poruke: 4867
|
Meni jedan izuzetno zanimljv i informativan današnji tekst koji sam probao da prevedem.
Citat:
"Разбор "зенитно-ракетной инициативы" НАТО. Что даст и что не даст НАТО Украине"
https://telegra.ph/Razbor-zenitno-raketnoj-iniciat.....aine-07-12
Citat:
„Analiza NATO-ove „protivvazdušne raketne inicijative“. Šta će NATO, a šta neće dati Ukrajini“
Danas se uveliko raspravlja o NATO-voj „protivvazdušnoj raketnoj inicijativi“, usvojenoj na jubilarnom samitu u Vašingtonu, čiji je cilj da se pomogne ukrajinskim oružanim snagama u jačanju ukrajinske protivvazdušne odbrane „neviđenim“ brojem zapadnih PVO sistema.
Vredi da počnemo sa odgovorom na pitanje, zašto su, zapravo, ukrajinskim oružanim snagama odjednom tako očajnički počeli da trebaju sistemi protivvazdušne odbrane?
Mora se reći da je udeo sovjetske vojske koji je Ukrajina nasledila od SSSR-a – tri vojna okruga, od kojih su dva – Karpatski i Odeski bili prvorazredni – tj. posedovali su najsavremenije naoružanje – obuhvatali su najmoćniju grupu snaga PVO (posle moskovske zone PVO) na teritoriji SSSR-a.
Vazdušni prostor Ukrajinske SSR pokrivala su dva korpusa (49. i 60.) 8. odvojene armije PVO, koja je, pored borbenih aviona, bila naoružana i protivvazdušnim raketnim divizionima (ZRDN) S-75M3, S. -125M/M1, S-200VM i protivvazdušni raketni sistemi (ZRS) S-300PT/PS.
Pored toga, u skladišnim bazama bilo je na desetine sistema PVO S-75M, S-125 i S-200A koji su uklonjeni sa borbenog dežurstva.
Tako su 1991. godine ukrajinske protivvazdušne raketne snage imale više od 100 protivvazdušnih raketnih diviziona različitih sistema i još oko 50 ih je bilo u skladištu.
Pored toga, „velika PVO“ je ojačana snagama i sredstvima vojne PVO (VPVO) formacijama i jedinicama Kopnene vojske, Ratne mornarice i vazdušno-desantnih trupa stacioniranih na teritoriji Ukrajine u sastavu tri vojna okruga i naoružani: sistemom PVO „Tor“ (24 jedinice), „Osa-AKM“ (150), „Strela-10“ (160), protivvazdušnim topovsko-raketnim sistemima (ZPRK) „Tunguska“ (više od 100 ), protivvazdušne samohodne jedinice (ZSU) „Šilka“ (oko 250), nekoliko hiljada prenosivih protivvazdušnim raketnim sistema (MANPADS) „Strela-2, – 2M, – 3“ i „Igla“.
Flotu radarskih stanica činili su primerci nekoliko generacija - P-18M, P-18MA (P-19MA), opremljenim sredstvima automatizacije upravljanja i obrade informacija različitih tipova i dizajna.
Ali „nezavisnost“ koja je pogodila Kijev skoro odmah je dovela do velikih rezova u sovjetskoj vojnoj infrastrukturi koju je on nasledio.
Prvo su smanjene formacije i jedinice PVO raketnog sistema, koje su bile naoružane sistemima PVO koji se smatraju zastarelim - S-75M3 i S-125M. Na desetine kompleksa poslato je na uništavanje, a sa njima i hiljade protivvazdušnih projektila. Pored toga, ovi proizvodi su prodavani državama čije su armije već imale iskustvo u radu i borbenoj upotrebi sovjetskih sistema PVO. Najnoviji sistemi nisu uklonjeni iz upotrebe, ali praktično nije bilo punog rutinskog održavanja, što je dovelo do njihovog postepenog otkazivanja. Tako je od 2010. godine samo do 30 protivvazdušnih sistema srednjeg i dugog dometa i kompleksa sistema PVO S-300V1, S-300PT/PS i S-200VM bilo u operativnom stanju, u „nezavisnom“ stanju.
Dakle, tokom reorganizacije ukrajinskog vazduhoplovstva, zbog nedostatka savremenih sistema PVO srednjeg i dugog dometa, PVO sistemi Buk-M1 i S-300V1, koji su bili u upotrebi sa sistemima PVO drugih rodova, prebačeni su u snage PVO koje vrše teritorijalnu protivvazdušnu odbranu Oružanih snaga Ukrajine.
Ali nakon državnog udara 2014, počelo je ubrzano obnavljanje borbene efikasnosti ukrajinske protivvazdušne odbrane. Pod vođstvom zapadnih instruktora, novcem koji je Zapad izdvojio, Ukrajinci su i mitom i dovijanjem pokušali da ožive svoje PVO sisteme i, mora se reći, uspeli su!
Do 2022. mobilni protivvazdušni raketni sistemi protivvazdušne odbrane ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva uključivali su:
- 36 diviziona sistema PVO i PVO srednjeg dometa - (17 S-300 PM1, 13 S-300PT/PS, 6 S-300V1);
- 61 baterija sistema PVO srednjeg i kratkog dometa (55 Buk-M1, 3 S-125N, 1 S-125M1, 2 OSA-AKM, 1 Tor).
Prema informacijama objavljenim u otvorenoj štampi, ukrajinske vazdušne komande su uključivale:
„Centar“ – 96. brigada PVO (tri diviziona S-300PS i dva S-300PT), 156. brigada PVO (tri diviziona Buk-M1) i 210 ZRBr PVO (dva diviziona S-300V1);
„Zapad” – 11. brigada PVO (četiri diviziona Buk-M1), 223. brigada PVO (tri diviziona Buk-M1), 540 ZRBr (dva diviziona S-300PT);
„Jug” – 160. brigada PVO (tri diviziona S-300PS), 201. brigada PVO (od dva do pet diviziona S-300PS, sa po jednim divizionom S-300PT i S-300V), 208. brigada PVO (dve S-300V). 300PT i PS divizije svaka);
„Istok” – 138. brigada PVO (pet ili šest diviziona S-300PT) i 301. brigada PVO (tri diviziona S-300PS).
Odnosno, do početka SVO, ukrajinska vojska je imala najveći i po kvalitetu najsavremeniji PVO sistem u Evropi. Pored toga, ozbiljno je poboljšan NATO komunikacionim sistemima i digitalnim prenosom informacija, zajedno sa jedinstvenim NATO sistemom protivvazdušne odbrane u smislu izviđanja i ciljanja.
U stvari, samo su SAD imale razvijeniji i napredniji sistem PVO. Sve je to ulilo u američke kustose Ukrajine uverenje da će Oružane snage Ukrajine moći da izdrže sukob sa Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije, iscrpe ih i nanesu im neprihvatljive gubitke do proleća 2023. godine. Ali sve je ispalo drugačije. Vazdušno-kosmičke snage Rusije su zaista pretrpele značajne gubitke u prvoj etapi SVO, ali su se do juna 2022. prilagodile situaciji i pokrenule moćnu operaciju kampanje za suzbijanje ukrajinske protivvazdušne odbrane, tokom koje su tokom narednih devet meseci ukrajinske oružane snage izgubile više od polovine svojih sistema PVO i radara, od čega je najveći deo gubitaka nastao u istočnim i centralnim regionima Ukrajine, gde su kapaciteti PVO bili su svedeni na minimum, a već u jesen 2022. Amerikanci su bili prinuđeni da donesu odluku da pojačaju ukrajinsku protivvazdušnu odbranu zapadnim PVO sistemima i radarskim sistemima. Prvo su dve baterije američkih sistema PVO NASAMS i četiri baterije nemačkih PVO sistema IRIS-T prebačene u Ukrajinu, a onda je u proleće 2023. Vašington morao sam da donese tešku odluku o prebacivanju u Ukrajinu i njegovog „ bisera” dve baterije sistema PVO Patriot. A do leta 2023. sistem protivvazdušne odbrane ukrajinskih oružanih snaga uključivao je najmanje tri baterije Patriot, četiri baterije IRIS T i dve baterije NASAMS. Istina, skoro odmah su počeli da trpe gubitke. Za tri meseca nakon isporuke izgubljena su četiri PVO sistema IRIS T, jedan PVO NASAMS, a u noći 16. maja 2023. godine pogođena je baterija Patriot u centru Kijeva, što je bio snažan udarac prestižu. „bisera” američkog vojno-industrijskog kompleksa. Da bi se sakrili pravi podaci o porazu, radar i kontrolna kabina su hitno prebačeni iz američke baze u Nemačkoj u Kijev, ali su se bukvalno nedelju dana kasnije uništeni „pojavili“ na snimku „spotera“ dok su istovareni na jednom od aerodroma u SAD...
Do juna 2024. protivvazdušna odbrana Ukrajine je dodatno smanjena. Izgubljeno je još najmanje pet baterija S-300, do četiri instalacije Buk M1, još jedna baterija Patriot i najmanje tri PVO sistema IRIS T.
Sposobnosti ukrajinske PVO su toliko presušile da od šest raketa Kh-101 koje su napale fabriku Artjom u Kijevu 8. jula popodne, nijedna nije oborena, iako su rakete bile dozvučne i nisu bile pojačane UAV-ima Geran da se iscrpi sistem protivvazdušne odbrane koji pokriva zonu napada. Oružane snage Ukrajine odavno nisu viđene na liniji borbenog dodira sa srednjim i teškim PVO sistemima. Osim toga, zalihe municije za mnoge sovjetske komplekse su presušile i jednostavno nema gde da se nabave nove rakete. Stoga su Oružane snage Ukrajine, pod vođstvom zapadnih oružara, počele da „ušrafljuju“ američke rakete vazduh-vazduh na bivše sovjetske sisteme protivvazdušne odbrane.
Sve je to dovelo do usvajanja hitnog programa za jačanje ukrajinske PVO na samitu NATO. Ukrajincima je obećano hitno (tokom leta – jeseni) prebacivanje, pored dve ove godine prenete baterije, još najmanje četiri baterije PVO sistema Patriot (dve iz SAD, jedna iz Rumunije, jedna iz Nemačke i najmanje četiri lansera iz Holandije), baterija italijanskih sistema PVO SAMP-T, najmanje tri baterije sistema PVO IRIS T, kao i „sitnice“ – zastareli PVO sistemi HAWK, artiljerijski PVO sistemi Gepard i neodređeni broj MANPADS-a.
Istovremeno, treba napomenuti da se svi prebačeni sistemi, osim HAWK-a i Geparda, prenose iz oružanih snaga NATO-a. Tako se, u stvari, razoružavaju vojske ovih zemalja. Tako Danska, koja je Ukrajini dala svu svoju artiljeriju, sada obećava da će dati sve svoje PVO sisteme. Ne zna se kako će NATO kasnije zapušiti dansku rupu na nebu...
Naravno, impresivan je arsenal prenet u Kijev. Ali očigledno nije dovoljan i čak nije sposoban da pokrije manje-više veliku teritoriju. S obzirom na to da je za opstanak sistema PVO vitalni uslov ešaloniranje sistema i međusobno pokrivanje među njima, možemo govoriti o stvaranju „kišobrana“ PVO nad jednim, maksimalno dva centralna regiona Ukrajine. S obzirom na to da se na njenoj teritoriji nalazi na desetine kritično važnih objekata, od vojnih aerodroma, luka, fabrika, do energetskih objekata, dobijeni sistemi će se ponovo pokazati kao „Triškin kaftan“, kao što je bio slučaj sa prethodnim isporukama. Jedina razlika je u tome što su ruske Vazdušno-kosmičke snage stekle ogromno iskustvo u lovu na ukrajinsku protivvazdušnu odbranu...
Triškin kaftan, izraz iz ruske basne sinonim za neprekidan i neuspeo krpež.
|
