Virtuelni dogfight

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

salesam ::Evo nasao sam tu stranu preko opcije Pretrazi MyCity.

Prvi Mladenov post po redu na toj strani, ispod mog gde ima slicica Herbst manevra (ne znam kako se postavlja da automatski ode na zadati post);

http://www.mycity-military.com/Avijacija-i-PVO/Licna-karta-F-22-Raptor_29.html

Uz izvinjenje Miodragu jer je ipak bio Mladja u pitanju. Ne znam sta je s njim ali ga vise nema na forumu.

Nisam se bas unosio u detalje, a Mladen takodje koristi terminologiju na koju moram da se priviknem, tako da sam tekst presao ovlas!
Ono sto je on zakljucio je sledece:

Citat:Znaci koristeci se tim vektorima jednostavno se da zakjuciti da upotreba TVC-a pri vecim brzinama postaje kontraproduktivna

Ono sto je bitno je da se vazduh koji prelazi preko krila drugacije ponasa na super-sonicnim brzinama i na podzvucnim brzinama, a samim tim i efekti koji se postizu otklanjanjem upravljackih povrsina nisu isti, odnosno nisu proporcionalni sa povecanjem brzine.
Ako uzmemo primer rakete R-73 koja je ispaljena na vecoj visini i koja se krece brzinom koja nekoliko puta moze biti veca od brzine aviona, po Mladenovoj logici , vektor potiska koji ova raketa koristi, nece imati nikakvog efekta, cak sta vise bice kontra produktivan, a u stvari upravo je taj vektorisani potisak ono sto je odvajalo R-73 po menevribilnosti od drugih raketa u vreme kada je bila predstavljena!
Takodje na velikim visinama razredjenost vazduha dovodi do smanjenja efikasnosti klasicnih upravljackih povrsina, gde opet vektor potiska dolazi do izrazaja, a da pritom ne dolazi do povecanog "trim drag"-a, zbog cega avion koji ima tu prednost, daleko sporije gubi brzinu i visinu i ne povecava radijus zaokreta.
Pitanje je da li ces imati vecu efikasnost ako otklonis repne povrsine za recimo 20° pri velikoj brzini i visini i da li ces imati iste efekte ako otklonis mlaznicu za istih 20°? (Naravno ako uopste mozes da ih otklonis za 20° pri velikim brzinama, a da ne dodje do stukturalnog ostecenja)
Ja bi se kladio na vektor potiska!
Takodje ako koristis recimo vektor potiska za propinjanje, ostaju ti repne povrsine koje mozes da koristis u isto vreme za rotiranje po osi itd.
To znaci da su mogunosti trimovanja aviona u razlicitim anvelopama leta daleko raznovrsnije i efikasnije ako posedujes vektorisani potisak!
Amerikanci nikada nisu verovali u "dog fight", a opet vektorisani potisak je bio nesto bez cega se F-22 ne moze ni zamisliti i upravao zbog toga mislim da je njegova namena kod raptora na prvom mestu zamisljena kao pomocno sredstvo za manevrisanje pri velikim brzinama i na velikm visinama.
E sad sto pruza odredjene prednosti i pri malim brzina to je samo +

Dopuna: 07 Dec 2010 2:11

Ne znam koliko je to poznato, ali F-15 ima bolji odnos potiska i mase od F-22!

Mozda je to jedan od razloga sto nije bio prikazan na tabeli koju sam postavio.
Navodno F-22 ima vecu brzinu penjanja od F-15, ali koliko su horizontalna ubrzanja bolja i da li su uopste bolja mozemo samo da nagadjamo, jer su svi podaci strogo cuvana vojna tajna!

Takodje mozemo da vidimo da su podaci koji su izneseni za F-22 u trans-sonicnom rezimu od 0,8 do 1,2M za koji je raptor i optimiziran , ali nema podataka o ubrzanju od nula do 1,6M kao za druge avione.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Meni je to sto kazes bilo logicno ali opet i njegovo objasnjenje je bilo tad takvo. Ono sto nisam mogao da se slozim sa njim je zasto (po njegovim recima) dolazi do drasticnog gubitka efikasnosti vektora potiska, proporcionalno povecanju brzine. Nikako nisam mogao da razumem zasto bi (normalan) otklon mlaza sa povecanjem brzine gubio toliko na delotvornosti jer ipak time usmeravas samu silu potiska koja daje snagu i tera avion u zeljenom pravcu?

Primer za R-73 je odlican, nazalost ja ga se nisam tad setio (da je kontra produktivno verovatno ga ne bi primenjivali). Moguce je da se otklon mlaza pri vecim brzinama ne moze korisititi do maksimuma, vec da dozvoljeni ugao otklona mora da bude osetno manji od stvarno maksimalnog (upravo iz razloga koji si naveo). Za F-22 se i navodi da najbolje performanse ostvaruje na krozvucnim i nesto vecim brzinama (tu nema dileme).
________________________________

Nesto drugo bi te pitao, pa kad budes mogao odgovori. Diskutovali smo ranije oko ustaljenog zaokreta od 360*. Recimo F-16 ga radi za oko 18s dok je F-22 potrebno oko 21s. Meni deluje da je brzina pri kojoj F-22 demonstrira zaokret dosta veca nego kod F-16 ali to je samo subjektivni utisak (ne znam koliko tacan).

Znam da TVC dosta doprinosi kod neforsiranog zaokreta, da avion izvede onako fantastican zaokret od 180*. Ono sto ne razumem je da li Ameri nesto kriju i nece da pokazu stvarnu maksimalnu brzinu zaokreta F-22 ili tu TVC ne igra ulogu pa cista aerodinamika tu odnosi prevagu (kao na F-16 ili MiG-29)?

Zasto ovo pitam? Podatak koji se cesto pominjao je da F-22 postize oko 28*/s. A kao po pravilu, svi piloti krug odrade za oko 21s sto je ogromna razlika u odnosu na iznete podatke. To bi znacilo da mu je ugaona brzina samo 17*/s, sto je premalo. Mozda on stvarno i ne moze vise ali mi sve deluje jako sumnjivo.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Hvala na izvinjenju , Sale .
Ja sam upravo govorio suprotno na vise tema , ali me je dosta drugih ljudi osporavalo . Takodje sam o tome govorio i na temi o EF-2000 , kada su ljudi govorili da je bez znacaja to sto je neko stvorio vektorisani potisak za njegove motore .
Skoro je neko postavio clanak o onome o cemu sam napisao post ne jednoj od tema , a to je o povratnoj struji mlaza nazad u motor pri upotrebi vektorisanog potiska . To je najveci problem koga treba resiti , i nije nimalo lak za resavanje . Ako neko uspe da resi te probleme i uspe da odrzi stabilan rad motora pri otklonjenom potisku , a nekom drugom to ne uspe za rukom , to moze da znaci mnogo i pokaze koliko je jedan motor bolji .
Slazem se sa sivim sokolom , ako na nekoj visini i brzini ne moras da upotrebis upravljacke povrsine za upravljanje avionom , smanjices otpor koji te povrsine proizvode i omogucices da avion izvede manevar sa mnogo manjim gubitkom brzine nego kod upotrebe upravljackih povrsina . Jednostavno , otpor vazduha je manji .
Jedino je pitanje granica u kojima mozes upotrebiti vektor potiska a da ne preopteretis avion , ali to se lako moze resiti ogranicenjima koja ce nametnuti FBW .

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

TVC je napravljen sa idejom da se olakša komandovanje avionom i rastereti konstrukcija što produžuje radni vek aviona a i pilota Ali kao što omogućava upravljanje bez gašenja inercije, u određanim situacijama omogućava i brzo gašenje inercije ali bez klasičnog "relantiranja" motora i izvlačenja vazdušnih kočnica. Postavlja se pitanje zašto je to potrebno.
Koliko je za lovac bitno ubrzanje, bitno je i usporenje. Ako ne može da ugasi inerciju, izleteće ispred protivnika i postati plen. Ako to radi na klasičan način, onda novo ubrzanje zavisi od ubrzanja motora i brzine rada mehanizacije krila. Kod TVC načnina se snaga ne menja drastično, nema ubrzanja motora sa relanta niti opasnosti da "propumpa" u extremnim situacijama, da zakaže naknadno sagorevanje neophodno da pomogne ubrzanje.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

salesam ::Meni je to sto kazes bilo logicno ali opet i njegovo objasnjenje je bilo tad takvo. Ono sto nisam mogao da se slozim sa njim je zasto (po njegovim recima) dolazi do drasticnog gubitka efikasnosti vektora potiska, proporcionalno povecanju brzine. Nikako nisam mogao da razumem zasto bi (normalan) otklon mlaza sa povecanjem brzine gubio toliko na delotvornosti jer ipak time usmeravas samu silu potiska koja daje snagu i tera avion u zeljenom pravcu?

Primer za R-73 je odlican, nazalost ja ga se nisam tad setio (da je kontra produktivno verovatno ga ne bi primenjivali). Moguce je da se otklon mlaza pri vecim brzinama ne moze korisititi do maksimuma, vec da dozvoljeni ugao otklona mora da bude osetno manji od stvarno maksimalnog (upravo iz razloga koji si naveo). Za F-22 se i navodi da najbolje performanse ostvaruje na krozvucnim i nesto vecim brzinama (tu nema dileme).
________________________________

Nesto drugo bi te pitao, pa kad budes mogao odgovori. Diskutovali smo ranije oko ustaljenog zaokreta od 360*. Recimo F-16 ga radi za oko 18s dok je F-22 potrebno oko 21s. Meni deluje da je brzina pri kojoj F-22 demonstrira zaokret dosta veca nego kod F-16 ali to je samo subjektivni utisak (ne znam koliko tacan).

Znam da TVC dosta doprinosi kod neforsiranog zaokreta, da avion izvede onako fantastican zaokret od 180*. Ono sto ne razumem je da li Ameri nesto kriju i nece da pokazu stvarnu maksimalnu brzinu zaokreta F-22 ili tu TVC ne igra ulogu pa cista aerodinamika tu odnosi prevagu (kao na F-16 ili MiG-29)?

Zasto ovo pitam? Podatak koji se cesto pominjao je da F-22 postize oko 28*/s. A kao po pravilu, svi piloti krug odrade za oko 21s sto je ogromna razlika u odnosu na iznete podatke. To bi znacilo da mu je ugaona brzina samo 17*/s, sto je premalo. Mozda on stvarno i ne moze vise ali mi sve deluje jako sumnjivo.

Mislim da je jako nezahvalno da komentarisemo te informacije ako nemamo sve relevantne podatke, kao sto je brzina i visina na kojoj se rade zaokreti.
Meni je "ray ban11" poslao podatak da recimo MIG-29 na visini od 1000m pri brzini od 800km/h i opterecenju od 9G radi ustaljeni zaokret od 23°/s pri cemu mu je radijus zaokreta 350m, dok F-16 pod istim uslovima dostize ugaonu brzinu od 21,5°/s i radijus od 400m!
Kod takvih podataka nema nikakve sumnje koje je bolji u zaokretu.
Ne znam odakle ti podaci za 21sec. trajana zaokreta kod F-22, a za podatak od 28°/s znam jer je to izjavio onaj americki pilot na brifingu.
Ako je ovaj drugi podatak tacan, onda je ocigledno da F-22 izvodi svoj zaokret pri vecoj brzini od F-16!
Na brzinu i ugao zaokreta veliku ulogu igra snaga motora i oblik krila.
Snazniji motor moze jednostavno da gura avion u uslovima kada bi avion sa slabijim motorom poceo da gubi brzinu, a svi znamo da F-22 ima veliku rezervu snage.
Recimo delta krila su poznata da funkcionisu odlicno kod neustaljenog zaoktera i da zadrzavaju dobru kontrolu na velikim napadnim uglovima, dok kod ustaljenog zaokreta brzo gube brzinu zbog svoje velike povrsine koja stvara veci otpor za isti napadni ugao u odnosu na klasicno krilo.
Misljenja sam da TVC takodje pomaze pri ustaljenom zaokretu zbog manje potrebe za otklonom kontrolnih povrsina, pri cemu ne dolazi do povecanog otpora vazduha.
Negde sam citao podatak vezan za SU-30MKI, koji je iznela indijska strana posle onog famoznog brifinga americkog pilota, gde kazu da suhoj nije ni koristio TVC na vezbi, a da jeste imao bi ustaljeni zaokret od 35°/s. Koliko je to tacno, ne znam, ali ocigledno je da TVC ima efekta i pri takvom manevrisanju?!
Verujem da indijci nisu koristili TVC, jer bi pruzili amerima mogucnost da razvijaju kontra taktike na osnovu dobijenih podataka!

Dopuna: 07 Dec 2010 12:39

http://vayu-sena.indianmilitaryhistory.org/exercis.....rnof.shtml

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sivisoko ::
Meni je "ray ban11" poslao podatak da recimo MIG-29 na visini od 1000m pri brzini od 800km/h i opterecenju od 9G radi ustaljeni zaokret od 23°/s pri cemu mu je radijus zaokreta 350m, dok F-16 pod istim uslovima dostize ugaonu brzinu od 21,5°/s i radijus od 400m!
Kod takvih podataka nema nikakve sumnje koje je bolji u zaokretu.
Ne znam odakle ti podaci za 21sec. trajana zaokreta kod F-22, a za podatak od 28°/s znam jer je to izjavio onaj americki pilot na brifingu.
Ako je ovaj drugi podatak tacan, onda je ocigledno da F-22 izvodi svoj zaokret pri vecoj brzini od F-16!
Na svim snimcima koje sam nasao vezane za zaokret od 360*, krug je trajao kao preslikan, skoro 21s (mozda je po nekad bilo koju desetinku vise ili manje, to ne mogu da procenim). Ono sto mi deluje cudno jeste sto izgleda kao da namerno koriguju velicinu da bi krug trajao upravo toliko. Na jednom od snimaka se to posebno cinilo (ne kazem da je tako). Naravno da sve zavisi od brzine i visine pri kojoj se 360* izvodi ali ono sto jeste cinjenica, je da je 17*/s (dobijenih iz te 21s) premalo.

Citat:Na brzinu i ugao zaokreta veliku ulogu igra snaga motora i oblik krila. Snazniji motor moze jednostavno da gura avion u uslovima kada bi avion sa slabijim motorom poceo da gubi brzinu, a svi znamo da F-22 ima veliku rezervu snage.
Jeste tacno ali opet F-15 sa boljim odnosom i vecom snagom ima veci radijus i nesto duze trajanje od F/A-18, od F-16 da i ne govorimo. Namerno ne merim sa F-22 jer ako igra ulogu i TVC kako si rekao ne bi bilo objektivno poredjenje.

Citat:Recimo delta krila su poznata da funkcionisu odlicno kod neustaljenog zaoktera i da zadrzavaju dobru kontrolu na velikim napadnim uglovima, dok kod ustaljenog zaokreta brzo gube brzinu zbog svoje velike povrsine koja stvara veci otpor za isti napadni ugao u odnosu na klasicno krilo.
Misljenja sam da TVC takodje pomaze pri ustaljenom zaokretu zbog manje potrebe za otklonom kontrolnih povrsina, pri cemu ne dolazi do povecanog otpora vazduha.
Ovde ovo ako se odnosi i na F-22, a video sam da deltu pominjes za T-50 sto dodje na isto nesto mi nije jasno. Aramis je davno napomenuo da to nije delta krilo ali vidim da sad nije to pominjao. Takodje na temi o F-22.

Citat:Negde sam citao podatak vezan za SU-30MKI, koji je iznela indijska strana posle onog famoznog brifinga americkog pilota, gde kazu da suhoj nije ni koristio TVC na vezbi, a da jeste imao bi ustaljeni zaokret od 35°/s. Koliko je to tacno, ne znam, ali ocigledno je da TVC ima efekta i pri takvom manevrisanju?!
Ne znam je li moguce ali to deluje previse. To dodje jedva nesto vise od 10s za pun krug. Pominjalo se ranije da je sa P-42 postignuto 36*/s u sta iskreno sumnjam da je moguce sa danasnjim avionima (bilo kojim). A i ako jeste, taj avion nema veze sa borbenim aparatima (tako da nije mnogo ni vazni jeste li ili nije). Podatak na koji sam nailazio za MKI je isto oko 28*/s, sto zvuci realno, cak se negde pominjalo i do 30-32*/s ali taj od 35*/s nigde do sad nisam video.

Citat:Verujem da indijci nisu koristili TVC, jer bi pruzili amerima mogucnost da razvijaju kontra taktike na osnovu dobijenih podataka!

Vrlo moguce.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Na svim snimcima koje sam nasao vezane za zaokret od 360*, krug je trajao kao preslikan, skoro 21s (mozda je po nekad bilo koju desetinku vise ili manje, to ne mogu da procenim). Ono sto mi deluje cudno jeste sto izgleda kao da namerno koriguju velicinu da bi krug trajao upravo toliko. Na jednom od snimaka se to posebno cinilo (ne kazem da je tako). Naravno da sve zavisi od brzine i visine pri kojoj se 360* izvodi ali ono sto jeste cinjenica, je da je 17*/s (dobijenih iz te 21s) premalo.


Mozda i nije premalo s obzirom na brzinu pri kojoj radi zokret (jer za isti ugao zokreta pri razlicitim brzinama sila G nije ista, tako da je moguce da pri toj brzini izvodi zaokret sa maksimalnim G opterecenjem), a isto je moguce, kao sto si rekao, da namerno steluju ugao kako bi stvorili pogresan utisak o pravim performansama?!


Citat:Jeste tacno ali opet F-15 sa boljim odnosom i vecom snagom ima veci radijus i nesto duze trajanje od F/A-18, od F-16 da i ne govorimo. Namerno ne merim sa F-22 jer ako igra ulogu i TVC kako si rekao ne bi bilo objektivno poredjenje.

Kod F-15 postoji pitanje do kog napadnog ugla njegovo krilo ostaje efikasno, odnosno koliko je njegova aerodinamika optimizirana za uske zaokrete, ali u svakom slucaju ako mu ugradis jos jace motore, smanjices mu vreme zaokerta.



Citat:Ovde ovo ako se odnosi i na F-22, a video sam da deltu pominjes za T-50 sto dodje na isto nesto mi nije jasno. Aramis je davno napomenuo da to nije delta krilo ali vidim da sad nije to pominjao. Takodje na temi o F-22.

Mislim da nigde ne postoji jasna granica gde promena ugla izlazne ivice krila cini to krilo trapezoidnim u odnosu na delta krilo?
Recimo kod EF2000 ili rafala izlazna ivica krila nije pod uglom od 90° u odnosu na uzduznu osu aviona isto kao sto nije ni kod PAK FA. Taj ugao je nesto veci kod F-22, ali definicija tog krila glasi ovako, "large area clipped delta type".
Krilo kod YF-23 je klasicnog trapezoidnog oblika!
Mogu samo da tvrdim da ako je ilazna ivica krila pod priblizno istim uglom (naravno u kontra smeru) u odnosu na napadnu ivcu, to krilo moze slobodno da se nazove trapezoidnim krilom! Kada pocinje i kada se zavrsava ta granica prelaza delta krila u trapezoidno krilo, nek odluci neko drugi, a ja cu se drzati zvanicnih definicija datih za svako krilo ponaosob uz licnu pretpostavku za neko krilo kod koga nije data zvanicna definicija, sto je naravno subjektivna procena.


Citat:Ne znam je li moguce ali to deluje previse. To dodje jedva nesto vise od 10s za pun krug. Pominjalo se ranije da je sa P-42 postignuto 36*/s u sta iskreno sumnjam da je moguce sa danasnjim avionima (bilo kojim). A i ako jeste, taj avion nema veze sa borbenim aparatima (tako da nije mnogo ni vazni jeste li ili nije). Podatak na koji sam nailazio za MKI je isto oko 28*/s, sto zvuci realno, cak se negde pominjalo i do 30-32*/s ali taj od 35*/s nigde do sad nisam video.

Pokusacu da ti nadjem taj tekst, ali nista ne garantujem?
Mozda je to neka vrsta odmazde za reci koje je izgovorio americki pilot, (koje mogu da se uzmu sa dosta rezerve), pa su indijci resili da im pljusnu istinu u lice, ako je to uopste istina?!

Dopuna: 07 Dec 2010 19:33

Nasao sam tekst!

http://livefist.blogspot.com/2008/11/livefist-column-vishnu-som-first-hand.html

Evo tog dela teksta, ali vredno je procitati i ceo tekst!
Ovde se ipak tvrdi da su koristili TVC, ali pitanje je do koje mere?

Indian Air Force Sukhois did use their famed thrust vectoring in these one on one engagements. Contrary to what may have been reported elsewhere … the Su-30 has a rate of turn of more than 35 degrees when operating in the thrust vector mode. In certain circumstances, this goes up substantially.

Recenica koja je bitna za nas je "In certain circumstances, this goes up substantially".
Kontekst u koji je stavljena, rec "substantially" moze da se shvati i kao: "to a great or significant extent", sto bi u prevodu znacilo: "produzeno u nekom obimu"!
To onda mozemo da shvatimo kao i ustaljeno, odnosno taj podatak od 35°/s moze da se protumaci kao ustaljeni zaokret pod odredjenim okolnostima, odnosno pri odredjenim brzinama i visinama?!

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

sivisoko ::
Mislim da nigde ne postoji jasna granica gde promena ugla izlazne ivice krila cini to krilo trapezoidnim u odnosu na delta krilo?
Recimo kod EF2000 ili rafala izlazna ivica krila nije pod uglom od 90° u odnosu na uzduznu osu aviona isto kao sto nije ni kod PAK FA. Taj ugao je nesto veci kod F-22, ali definicija tog krila glasi ovako, "large area clipped delta type".
Krilo kod YF-23 je klasicnog trapezoidnog oblika!
Mogu samo da tvrdim da ako je ilazna ivica krila pod priblizno istim uglom (naravno u kontra smeru) u odnosu na napadnu ivcu, to krilo moze slobodno da se nazove trapezoidnim krilom! Kada pocinje i kada se zavrsava ta granica prelaza delta krila u trapezoidno krilo, nek odluci neko drugi, a ja cu se drzati zvanicnih definicija datih za svako krilo ponaosob uz licnu pretpostavku za neko krilo kod koga nije data zvanicna definicija, sto je naravno subjektivna procena.
Konkretno za F-22. Nailazio sam vise na naziv trapezoidno nego delta, a tako ga i ja zovem. Inace oblik primenjen kod YF-22 bez onog zaseka ili sad kod T-50 mi je najlepsi oblik krila od svih. Ako su upareni kanar i zadnji vertikalci onda vise lezi kako je na Sukhoima ali to je jako retka kombinacija. Kod obicnih kanard sema ne znam (nisam neki ljubitelj takvih resenja). Sto se ispravke tice, tad sam neke slicice preradjenog F-22 (bez zadnjih horizontalca i sa kanarima u jednom slucaju, u drugom samo sa glavnim krilom) nazvao samo Delta, pa me je covek lepo ispravio. I stvarno mislim da je bio u pravu (kritika je bila na mestu). Mada kao sto kazes ne znam pod kojim izlaznim uglom je granica, gde jedan naziv zavrsava, a drugi pocinje. I tad sam tako objasnio, a i sad cu, mahinalno sve avione sa kanarima ili samo sa glavnim krilima nazivam Delta(si), i ako to nije uvek pravilno (jer nije pravilo ili slucaj da mora tako da bude). Za YF-23 si u pravu, on ima pravi klasicni trapezoid.

Citat:Evo tog dela teksta, ali vredno je procitati i ceo tekst!
Ovde se ipak tvrdi da su koristili TVC, ali pitanje je do koje mere?
Recenica koja je bitna za nas je "In certain circumstances, this goes up substantially".
Kontekst u koji je stavljena, rec "substantially" moze da se shvati i kao: "to a great or significant extent", sto bi u prevodu znacilo: "produzeno u nekom obimu"!
To onda mozemo da shvatimo kao i ustaljeno, odnosno taj podatak od 35°/s moze da se protumaci kao ustaljeni zaokret pod odredjenim okolnostima, odnosno pri odredjenim brzinama i visinama?!
Iskreno za forsirani zaokret, deluje previse, koristio ili ne TVC (bilo koji avion da je u pitanju). Opet pitanje je sta im se podrazumeva pod tim odredjenim okolnostima? Takodje pod kojim opterecenjem je radjen?

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Polako ljudi ne mogu da vas pratim, svaki put kad dodjem na forum vi 'napravite' jos 2 strane !

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

miodrag2 ::Hvala na izvinjenju , Sale .
Ja sam upravo govorio suprotno na vise tema , ali me je dosta drugih ljudi osporavalo . Takodje sam o tome govorio i na temi o EF-2000 , kada su ljudi govorili da je bez znacaja to sto je neko stvorio vektorisani potisak za njegove motore .
Skoro je neko postavio clanak o onome o cemu sam napisao post ne jednoj od tema , a to je o povratnoj struji mlaza nazad u motor pri upotrebi vektorisanog potiska . To je najveci problem koga treba resiti , i nije nimalo lak za resavanje . Ako neko uspe da resi te probleme i uspe da odrzi stabilan rad motora pri otklonjenom potisku , a nekom drugom to ne uspe za rukom , to moze da znaci mnogo i pokaze koliko je jedan motor bolji .
Slazem se sa sivim sokolom , ako na nekoj visini i brzini ne moras da upotrebis upravljacke povrsine za upravljanje avionom , smanjices otpor koji te povrsine proizvode i omogucices da avion izvede manevar sa mnogo manjim gubitkom brzine nego kod upotrebe upravljackih povrsina . Jednostavno , otpor vazduha je manji .
Jedino je pitanje granica u kojima mozes upotrebiti vektor potiska a da ne preopteretis avion , ali to se lako moze resiti ogranicenjima koja ce nametnuti FBW .
Molim i drugi put (kad god pogresim). Tek sam sad video tvoj i Aramisov post (i to slucajno jer sam nesto hteo da vidim na prethodnoj strani). Iskreno mesao sam vas u pocetku (tebe i Mladena), ne znam ni sam zasto. Tacno, ti jesi pisao suprotno, i pominjao TVC za Tajfuna (oprosti malo sam zaribao, ipak sam covek u godinama ). Takodje Aramis hvala na objasnjenu.

Kao sto rekoh, oko aerodinamike znam najosnovnije, e sad koliko logika pomaze, to je diskutabilno. Ali upravo vodjen logikom sam zakljucio da TVC moze da pomogne i na nekim drugim brzinama osim minimalnih. Tad sam nesto odvalio oko efikasnosti klasicnih komandi ali sad ispade da to bas nije bila odvala. Jer ako se dobro secam (da se ne vracam na trazenje i citanje tog posta), on je naveo da se sa povecanjem brzine gubi delotvornost vektora potiska ali da se istovremeno povecava efikasnost klasicnih komandi. Jel to tacno? Po ovome sto je soko naveo, da mora da se vrsi veci otklon, ispade da nije.

Mada, navodio je i neka ispitivanja gde su dosli do zakljucka da je dobitak jako mali u odnosu na ulozeno (novcano). Pa da eto zato Rusi nece da koriste TVC na svojim avionima (mada je ovo mozda naveo i neko drugi). Sto do sad donekle ispade i istina. Amerika jedino na F-22 ima TVC ali nisu nista od toga primenili ni na jednom drugom avionu, cak ni na F-35A. Rusi, i ako drugima prodaju avione sa TVC-om, iste nisu do sad primenili ni na jednom svom Su-27 u naoruzanju. Prvo sto ce imati sa tako necim u svojim redovima bice Su-35. Ne racunam njihove Su-30, radi mizernog broja na kom ce izgleda i ostati, a iskreno nemam ni pojma da li njihovi Su-30 imaju bilo kakav vid vektora potiska.