Citat:Kod FA-18E/F drastična promena usisnika, tj njegovog oblika i čeone površine je manje uzrokovano protokom tih 10kg/s viška vazduha, a više kutijastim oblikom i rešetkama u cilju smanjenja radarske vidljivosti iz PPS. Čeona površina uvodnika ne bi bila toliki problem kod eventualne ugradnje F-414 ukoliko bi maksimalni Machov br ostao identičan, tj kada bi se išlo na višak rezervne snage u cilju unapređenja brzine uzdizanja, toliko isticanog ubrzanja... Važnija stvar je kanal uvodnika koji obara brzinu vazduha na projektovanu za taj motor. E taj kanal bi mogao da se preuzme sa FA-18E/F, a čelo klasičnog usisnika D oblika bi verovatno trebalo neznatno povećati.
Ok, sve sto si rekao nije sporno, ali u proslom postu si tvrdio, (ne spomenuvsi nikakve izmene u vezi duzine i oblika uvodnika) da se uvodnici sa E/F varijante mogu primeniti na starije modele, sto bi ustvari zahtevalo drasticne izmene, manje zbog oblika uvodnika , a vise zbog duzine koja je drasticno veca.
Uopste nije sporno da je oblik usisnika promenjen radi smanjenja RCS, ali bez obzira da li je polukruznog ili kvadraticnog oblika, propusna moc uvodnika zavisi od povrsine poprecnog preseka vazdusne struje koja ulazi u uvodnik i povrsine poprecnog preseka uvodnika, tako da mozemo da zakljucimo da bi se i u slucaju primene D uvodnika njegove dimenzije trebale povecati.
Koliko bi to povecanje bilo ne znam, ali bi bilo neophodno.
Ono sto je interesantno jeste da je upravo deo iza cela uvodnika i krivine za stajni trap, onaj koji je drasticno duzi, pa ako bi se primenio upravo taj deo na starije modele, ne bi dobili nikakvo smanjenje duzine uvodnika, sto znaci da bi ukupne dimenzije ostale otprilike iste bilo da se primeni kvadratican ili polukruzni uvodnik.
Citat:Vidim da je materjal o SH iz 1999, sa samog početka uvođenja aviona u upotrebu, nakon čega su zbog nekih nezgodnih dečijih bolesti avion ponovo dorađivan i ako je serija počela. Možeš li da nađeš neki noviji materjal. Naravno i materjal Franklin C. Spinney-a koji je na početku odmah istakao da je to njegova procena, je veliki pomak u odnosu na Lockheed-ovu procenu ili bolje rečeno antireklamu Wink Uviđa se manjak od 30s, a uz neki noviji materjal...Ovo je već manje smešno i ozbiljnije.
Kasnije intervencije na krilima su rađene zbog nekomandovanih nagiba koji su se javljali na određenim brzinama i napadnim uglovima na prototipima, ali to je u hodu rešavano na predseriji od 10 aviona. E to gospodin Franklin C. Spinney(uz dužno poštovanje negovom radu) nije uzeo u obzir.
Veruj mi da nemam vremena ni da procitam sve sto sam postavio do kraja, a ni da trazim neke novije materijale, pa ne bi bilo lose da ti ili neko drugi postavi neki noviji podatak ili tabelu ako moze da pronadje.
U tekstu koji sam postavio postoji podatak za ubrzanje u transonicnoj oblasti od 0,8 do 1,2M za porsecno 65 sekudi kod "superhorneta"
Ako to uporedimo sa lokidovom tabelom i ubrzanjem za F-18C od 42 sekunde, dobijamo razliku od 23 sekunde.
Koliko je to tacno ne znam, jer to su jedini dostupni podaci, ali ono sto nije sporno jeste da E/F ima zaista losije ubrzanje u transonici od ranijih varijanti. U prevodu, F-18E/F ima bolja ubrzanja u podzvucnom delu, ali je losiji u transonicnom sto na kraju zbirom podzvucnog i transsonicnog ubrzanja daje losije ubrzanje do supersonicnih brzina u odnosu na stariji model i to uopste nije sporno, ako cemo verovati grafikonima i recima pilota.
Jedino sto moze biti sporno je razlika u sekundama i nista vise.
Citat:Nego pusti ubrzanja "čist profil" i vašarske atrakcije. Voleo bih upoređenje ubrzanja sa barem 4x AMRAAM ili nečim drugim ispod krila. Kada se poremeti specifično opterećenje krila masom, odnos potiska i mase i kada otpor prevaziđe indukovani i parazitski. E o tome priča onaj pilot u zaključku.
Evo citata pilota za osamnaestice:
"Apples-to-apples" comparison of the two aircraft must be done cautiously, however. One must remember that the E/F moves the C/D’s ever-present external wing tank fuel into the fuselage and wings. Deploying with a single centerline tank (its projected typical carrier configuration), the E/F’s acceleration performance will be a substantial improvement over a cruise-configured (two fuel tanks on wing stations) C/D everywhere in the flight envelope.
Ocigledno da je pod tim uslovima drasticna prednost na strani "superhorneta"
Kako bi podvesni teret uticao na ubrzanja kod F-16 i F-18 ne znam, ali bi bilo interesantno da se vidi!
@Mean machine
Citat:Ne bih rekao da je uvodnik duzi. Na slici koju si dao ne izgleda da je promenjena duzina. On je kockastiji pa deluje duze.
Ta slika ne pokazuje lepo razliku u duzini jer nisu poravnati vrhovi oba aviona, zato pogledaj ovu sliku na strani 9 ovog teksta.
Pocetak uvodnika kod jednog i kod drugog modela je iscrtan isprekidanim linijama gde je "Boundary layer diverter" kod starijeg modela cak ispred uvodnika "super horneta".
Videces da je uvodnik zajedno sa motorom duzi za celu duzinu mlaznice, sto je nesto preko jednog metra.
Citat:F-16 je tokom svoje karijere promenio nekoliko motora, F-18 je ostao na F404. Sa F414 bi imao ~1.3 odnos potisak/masa
Ako je masa praznog F-18C oko 10 tona i ako stavimo motore koji zajedno stvaraju potisak od skoro 20 tona, dobicemo odnos potisak/masa od skoro 2:1.
Ako je tezina praznog F-16 Blok30 oko 8,5 tona, da bi dobili isti odnos potiska i mase kao kod osamnaestice, morali bi da ugradimo motore u klasi F135.
Bilo bi takodje interesantno ako bi neko mogao da nadje podatke o gibitku totalnog pritiska pri primeni blokatora, jer pad totalnog pritiska u uvodniku za 1% odgovara gubitku potiska za 1,5 %.
Boing je za sve svoje STELT projekte koristio blokator, a vidimo da sada i rusi primenjuju (najverovatnije) to resenje na PAK FA, sto navodi na zakljucak da je pad snage motora u tom slucaju manji od lokidovog pristupa sa S uvodnikom.
Cini mi se da su kinezi pribegli S uvodniku, jer su kopirali resenje kod F-22 koje je starije i za njih sigurnije, ali koliko je bolje ostaje da se vidi.
salesam ::Archere ali to nije praaaava Kobra, tebi se Mig sigurno podigao petnest cantimetara vislje nego sto je propisano po standardima, a i nema izgled Kobre pa se to ne racuna . Niti si je mogao odraditi tako elegantno kao Su, a i brzina ti garant nije bila dobra, sve je bilo nekako sporo i tromo. Jel sam pogodio?
PS. Nasao sam na netu ovu sliku, nije moj skrin nazalost .
Ma nista od toga,pravu sam kobru uradio doduse posle sam doziveo stoling,al nema veze
Necu ni da pricam kakav sam kublit izveo sa Jaguarom
Pentagon da je zeleo da izbegne ucenu, mogao je to vrlo lako uciniti (samo to i nista vise). Ostalo je sve tacno sto si naveo za procesore. Odluka je pre bila zasnovana na jedinom mogucem rezonu koji si i pomenuo, a to je veca kolicina samih aviona ili su stvarno maloumnici. Inace Sun je sad deo Oracle Korporacije (tako je od pocetka 2010), zato sam napisao Oracle, a mislio sam upravo na Sun. Ne znam sta je sa Motorolom ali je i ona nekad bila vrlo sposoban proizvodjac procesora. Ima jos par igraca koji bi uz odredjena sredstva najverovatnije mogli da izpune zahtev ali nije tema.
Citat:Profit ide onima koji prave novi zatvoreni sistem. Dodaj da Pentagon pare i ne brinu toliko, bar nisu tada, plaćamo koliko tražite. Njima je najteže obezbediti ugovor, tu kongres treba da odobri sredstva, i tu cena igra ulogu. Sve to kaže da je za proizvođača najbolje da napravi zatvoren sistem, kasnije opet uzme pare na modernizaciji, kongres zadovoljan jer je u startu dao manje para, vojsku pare i ne interesuju, nju interesuje rezultat.
Ovaj deo sam morao citirati posto mi se vrlo dopao i sto posto je istina - uvek bila i uvek ce biti - samo bi dodao i da im nikad nije dosta.
Kao sto si rekao ne bi ni kompletan redizajn predstavljao problem, problem moze biti cena ali ako bude stvarne potrebe ili u jos gorem slucaju nuzde nikakva cena - od par stotina miliona ili cak i par milijardi - nece igrati bilo kakvu ulogu u unapredjenju flote. Amerika je ratna zemlja i na taj nacin obezbedjuje nove resurse, tesko ce radi nekakve sice ugroziti vise interese. Najaci na najce nece jer znaju da tu pobednika nema. Za druge im Raptori jos jako dugo nece biti ni potrebni ali mislim da se tu vise radi o prestizu nego o nekakvoj istinskoj bojazni od T-50 ili J-20 ili bilo cega slicnog (kako neki vole da predstavljaju).
A sto se tice motora, poznato mi je da razlika u ceni postoji ali nisam znao da je tolika (ako te secanje jos dobro sluzi ). Ako je tako, onda to stvarno anulira prednosti koje imaju zapadni motori u vidu duzeg radnog veka i verovatno veceg kvaliteta. Za ovu cenu sto si naveo ne znam ali negde u malom mozgu mi je cifra oko 5 miliona (nesto ispod). Samo ako me pitas za koji je to Americki motor, mogao bi me ubiti i ne bi znao. Znam da se pominjalo da su Americki motori skoro pa duplo skuplji od ruskih i da je bila polemika oko toga da li i vrede toliko vise. To je bilo mnogo pre nego sto sam i cuo za ovaj forum.
Sto se Kineza tice, napreduju svakako. Samo tolika pomama za njima (njihovim izumima) mi ide malo na zivce, pa verovatno malo i radi toga imam amozitet prema stvarima koje imaju poreklo odatle. S tim da postoje stvari u kojima su neprevazidjeni. Mislim da su upravo Istocni narodi, posebno sa tog podrucja, ti koji drze kljuc prirode i njene moci za lek i izlecenje svake bolesti koja postoji, a ne Zapad i moderna medicina. Sto se tice konstatacije da svaka informacija, ma koliko mala bila utice na kompletnu sliku, nemam sta dodati.
Ja da dam jedan subjektivni utisak koji sam dobio gledajuci Hornete na raznim mitinzima. Najbolji avion za display, veoma pokretljiv, i ima fenomenalno brze odzive na komande i deluje mnogo cvsce pri promeni pravce leta nego li MiG-29 i Su-27 koji su vise baletski odokativno.
F-A-18E/F sam gledao sa celim komplementom naoruzanja kako uzlec, pravi bravure kao i avioni bez oruzja ili sa dve male raketice na krajevima krila.
Znaci, ima viska snage, pokretljivost je nesto bolja nego kod fantasticno pokretljivog starijeg brata, dolet, preglednost, radar i raketa i cela fuzija sistema je second to none.
Po mogo cemu najbolji avion na tenderu ali skup narano za nase prilike. Zato tipujem da kinezi odnesu prevagu sa fantasticnim izborom naoruzanja i nekim od dva aviona ponudjena.
Sale , u sahu koji igraju velike zemlje svaki element je bitan.
To sto imaju Rusi ili Kinezi , i mogu da prodaju drugome , uveliko menja pravila igre na globalnom planu .
Ako Amerikanci zele da odrze poziciju u Jugoistocnoj Aziji , avion i rakete koji mogu da drze njihovu flotu na 1000km od obale predstavljaju nepremostivu prepreku . Na cedilu ostaju pouzdani saveznici , koji sada moraju da se pitaju da li ce i kako Amerika moci da im pomogne . Dzaba je tu ukupna masa aviona i sve ostalo sto Amerikanci mogu da dopreme , kada ce ih Kina , Indija , ili neko treci pregaziti u roku od dva dana . Ovde vise nije bitna ukupna snaga jedne zemlje , vec mogucnost da u dovoljno dugom roku omoguci apsolutnu dominaciju na lokalnom ratistu . Ako Kinezi , recimo ,napadnu Tajvan u ovim uslovima ( barem u scenarijima koji su trenutno aktuelni ) zauzece ostrvo za manje od nedelju dana . A sa J-20 i ukunim efektivama koje su uveli ili uvode u naoruzanje mogli bi komotno da drze americku flotu nedelju dana van zone u kojoj bi mogli bilo sta da ucine . Amerikancima bi bilo potrebno dosta vremena , s obzirom na angazovanost na dva ratista u ovom trenutku , da dopreme dovoljno snaga da bi mogli da im pariraju , za to vreme bi situacija vec bila resena .
To je samo jedan primer , ima ih mnogo vise .
Amerikanci lagano ulaze u fazu u kojoj su bile sve imperije sveta , dostigli su vrhunac u vreme raspada SSSR-a , i sada krecu lagano da padaju . Nije pitanje da li ce izgubiti svoju poziciju u svetu , vec je pitanje kada i u kolikoj meri.
Dominantna pozicija u svetu i njihovo ponasanje u poseldnjih dvadeset godina sada se vracaju kao bumerang , doslo je vreme za naplatu dugova za takvo ponasanje . I to lagano krece upravo u sledecih par godina , sada je pitanje ne da li ce stete biti , vec pitanja kontrole te stete.
Koliko ja vidim , lagano im izmicu konci.